fbpx

Вучић и СНС користе изборе да оперу прљави новац!

0
(0)

Неколико донатора тврди да су током избора 2017. помогли Српској напредној странци да сакрије порекло новца, тако што су новац добијен од СНС-а уплаћивали странци под својим именом. Због сличних налаза из кампање 2014. године, Агенција за борбу против корупције пријавила је ову странку Вишем јавном тужилаштву

 У почетку нису тражили ништа заузврат.

Локални члан Српске напредне странке (СНС) помогао јој је да се запосли као васпитачица.

Познаје и друге који су се запослили у јавним предузећима или приватним компанијама чији су власници повезани са СНС-ом.

У пролеће 2017. године, пред председничке изборе, из странке су је једном недељно звали на састанке. Александар Вучић, у том тренутку премијер Србије, био је председнички кандидат СНС-а.

На једном од састанака, функционер странке издвојио ју је у страну, дао 40 хиљада динара и рекао да је новац део великог прилога партији. Да ли би их донирала назад СНС-у под својим именом?

„Само сам добила коверту са новцем и рачун на који да уплатим“, рекла је за Балканску истраживачку мрежу (БИРН) девојка која је, из страха да ће остати без посла, тражила да остане анонимна.

„Све се знало кад сам ушла у банку. Већ су и они знали како иду уплате. Касније сам однела уплатницу као доказ да сам уплатила новац.“

Каже да је на састанцима видела како функционери и друге питају да на сличан начин уплате новац.

Истраживање БИРН-а показује да ово није изолован случај већ шема коју је Српска напредна странка развила да би – противно Закону о финансирању политичких активности – кроз подметнуте донаторе прикрила прави извор новца којим су финансиране изборне кампање.

Још четири донатора испричала су БИРН-у исту шему – партијски функционери дали су им 40,000 динара питајући их да новац уплате назад странци под својим именом.

БИРН открива да је због сличних донација Агенција за борбу против корупције ове године тражила од Вишег јавног тужилаштва у Београду да против СНС-а покрене кривични поступак због сумње на прање новца током избора 2014. године.

У тренутку писања текста, тужилаштво је још проверавало наводе агенције. Саговорници БИРН-а кажу да би нереаговање тужилаштва на могуће неправилности у финансирању политичких партија показало да српско правосуђе није независно.

И док је било немогуће утврдити порекло новца који су званични донатори добијали од странке, докази прикупљени током истраживања указују на систематичне повреде закона од стране СНС-а на овим и претходним изборима.

СНС није одговорила на БИРН-ова питања и захтеве за коментар.

За кривично дело покушаја скривања извора донација запрећена је казна до пет година затвора.

Мистериозна листа

Листе донатора СНС-а другачије су од листа других странака. Током кампање за председничке изборе 2017. године, 98 одсто индивидуалних донатора СНС-а уплатило је идентичан износ: 40,000 динара. Агенцији за борбу против корупције је требало недељу дана да у базу унесе 6,789 имена.

Многи које је БИРН контактирао са листе донатора СНС-а објављене на сајту Агенције одбили су да говоре.

Међутим петоро донатора независно је потврдило да су им функционери партије дали по 40,000 динара како би донирали СНС 2017. године.

Сви су желели да остану анонимни.

„Звали су једне ноћи и рекли да дођем у канцеларију странке“, изјавио је један 27-годишњак. „Нису дали никакво објашњење преко телефона.“

Странке у Србији имају законску обавезу да пријаве све приходе и расходе у изборној кампањи у року од 30 дана од дана одржавања избора. Агенција затим објављује имена донатора и износе које су уплатили.

У складу са законом, појединци могу да донирају политичким партијама износ у висини до 20 просечних месечних плата, која је у марту износила скоро 48 хиљада динара.

За разлику од других држава у региону, Србија нема ограничења на укупна средства која странке могу прикупити за кампању.

У збиру, војска донатора која је СНС-у уплатила идентичну суму новца, донирала је Вучиц́евој кампањи више од два милиона евра – износ који прелази трец́ину његовог укупног буџета од 6,5 милиона евра. Вец́и део осталих прихода дошао је из државног буџета у складу са изборним правилима.

Буџет СНС-а био је значајно већи од збира буџета осталих десет кандидата – сви они заједно имали су нешто више од 4,3 милиона евра.

Та врста финансијске надмоц́и омогуц́ила је напредњацима да мобилишу масе на скуповима, преплаве земљу билбордима и медије рекламама.

Заправо, странка је потрошила 83 одсто средстава – преко 5,3 милиона евра – само на рекламирање.

Вучић је победио са 55 одсто гласова на изборима за које су посматрачке групе рекле да су били обележени куповином гласова, застрашивањем и контролом медија. Другопласирани кандидат добио је 16 одсто.

„Нарочито распрострањени … били су наводи о вршењу притисака на запослене у државним и институцијама повезаним са државом, да пруже подршку господину Вучиц́у и обезбеде додатну подршку на начин да то пренесу свима осталима, и подређенима и члановима породице и пријатеља“, наводи се у извештају Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) објављеном у јуну 2017.

У 10.25 увече, 2. априла, убрзо након што су стигли резултати избора, Вучиц́ је стајао на подијуму у седишту СНС-а на Новом Београду.

Његова победа је „чиста као суза“, рекао је новинарима.

Финансијски трагови

Сумњиве донације СНС-у обележиле су и изборе 2014. и 2012. године. Иако су и остале странке имале дискутабилне донаторе, укључујуц́и компаније које су великодушно донирале упркос пословним губицима, СНС се и тада истицала хиљадама донатора који су уплаћивали исте износе.

На парламентарним и председничким изборима 2012. године, од 2,300 појединачних донатора СНС-а, 98 одсто њих је странци уплатило 19,000 динара.

У 2014. години, 95 одсто од више од 2,800 донатора уплатило је 40,000, док је у 2017. исти износ уплатило 98 одсто од скоро 7,000 давалаца.

Изузетак су били парламентарни избори 2016. године, када су напредњаци добили само 17 донација од по 40,000 динара. Вец́ина финансија за ту кампању стигла је из сопствених средстава странке, након промене у закону којом је дозвољено коришћење новца за редован рад странке у сврхе кампање.

Агенција за борбу против корупције већ дуго има разлог да буде сумњичава према донаторима СНС-а.

У 2012. години Агенција је установила да су 33 донације партији уплатили људи који су од државе добијали социјалну помоћ, према извештају који је објавила на својој веб страници након избора.

„Поједини њихови прилози прелазе 50% од укупних годишњих социјалних примања или су им једнаки“, наводи Агенција, што је изазвало спекулације да су необично дарежљиви примаоци социјалне помоћи заправо параван за тајне донаторе.

Истраживање БИРН-а открива да је четири дана након избора 2014. године Управа за спречавање прања новца алармирала Агенцију за борбу против корупције наводећи низ донација СНС-у као потенцијалне случајеве прања новца.

Агенција је добила информације о 135 банковних трансакција у којима су људи на своје рачуне уплаћивали 40,000 динара и одмах затим преносили исти износ СНС-у као донацију.

Скоро три године касније, у марту 2017. године, Агенција за борбу против корупције поднела је извештај Вишем јавном тужилаштву у Београду позивајуц́и на покретање кривичног поступка у вези са трансакцијама вредним више од 5 милиона динара.

Агенција је сумњала да донације „потичу из нелегалних активности, у које између осталих спада и сумња на прање новца“, наводи се у извештају у који је БИРН имао увид.

Извештај је такође истакао два сумњива банкарска трансфера другим странкама, један у вредности од 650 хиљада динара Социјалистичкој партији Србије (СПС) и други вредан 80 хиљада динара Уједињеним регионима Србије (УРС). У извештају се тужиоци позивају да предузму мере и у вези са тим трансферима.

УРС се у међувремену угасио, а СНС и СПС нису одговорили на питања БИРН-а о конкретном садржају извештаја Агенције или евентуалним оптужбама у вези са изборима 2014. године.

СНС није одговорио ни на питања о пет донатора који су БИРН-у признали да су били посредници у плаћању кампање 2017. године, као ни на наводе Агенције да су донатори истовремено били примаоци социјалне помоћи 2012. године.

Политичко уплитање?

За чињеницу да је Агенција поднела извештај о сумњивим донацијама везаним за изборе 2014. са три године закашњена, Божо Драшковић, бивши члан Одбора Агенције, оптужује „политички утицај“.

„Имајте у виду и да људи у Агенцији зависе од тога какав је Одбор“, рекао је он.

„Ако је Одбор независан, он ће вршити притисак на директора и друге људе да раде, а ако није, ако је под политичким утицајем, људи ризикују да изгубе посао. То је суштина целе ствари и онда одуговлаче. То је моје искуство.“

Јелена Ђорђевиц́, саветница у Сектору за контролу финансијских извештаја политичких субјеката Агенције, каже да Агенција нема овлашћења да истражује или испитује сведоке, што отежава подношење кривичних пријава. Због тога су своје закључке послали тужиоцима, додаје.

У одговору БИРН-у, тужилаштво је саопштило да је извештај вратило Агенцији на додатну проверу и одбило да даље коментарише. До тренутка писања текста кривични поступак није покренут.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, каже да тужиоци имају дужност да проверавају сумњиве донације како би сазнали порекло новца.

„То није никада урађено и за то нема никаквог изговора за тужилаштво“, рекао је Ненадић.

У Србији, јавне тужиоце предлаже Влада а бира Скупштина, због чега њихов избор зависи од владајуће већине. Њихови мандати трају до шест година, а број мандата је готово неограничен.

Јединствен у региону, систем је „политички процес пар еxцелленце“ и ствара могућност за ометање правде, каже Радован Лазиц́, председник Управног одбора Удружења тужилаца.

„Ако је тужилац суочен са тим да ће кроз одређени период поново бити биран и то од политичара, он нема неки разлог да се њима замера“, рекао је он. „Тужилац је чак и прилично мотивисан да им се не замери како би добио нови мандат.“

Када су тужиоци независни …

У Македонији ново Специјално Тужилаштво, СЈО, истражује наводе да су бивши премијер Никола Груевски и десет његових сарадника финансирали бившу владајућу партију ВМРО-ДПМНЕ прањем новца.

Ова истрага, названа „Талир“ [сребрни новчић], покрива период од 2009. до 2015. године. Тужиоци сумњају да је странка опрала најмање пет милиона евра користец́и лажне донаторе.

СЈО је основан у оквиру споразума о превазилажењу политичке кризе, склопљеног уз посредовање Европске уније између опозиције и владајућих странака, након што је скандал са прислушкиваним разговорима парализовао државу.

Тадашњи лидер опозиције Зоран Заев је након 2015. године оптужио Груевског и ВМРО-ДПМНЕ да стоје иза илегалног прислушкивања 20,000 људи и низа других криминалних дела, укључујући изборну превару, што је покренуло масовне протесте против Владе.

Иако је организација Транспарентност Македонија годинама упозоравала тужилаштва, државне ревизоре и пореске органе, истрага о финансирању партије Николе Груевског покренута је тек са формирањем СЈО-а.

У Београду, Лазиц́ из Удружења тужилаца каже да су слабе шансе да ће се у Србији у скорије време покренути слични поступци.

„Мислим да је тешко извуц́и поуке [из македонског случаја] јер код нас иначе постоји једна ситуација недодирљивости политичара док су на власти“, рекао је он.

„Они [тужиоци у Македонији] подигли су те оптужнице тек када Груевски није више био на власти.“

Оптужбе у Црној Гори

Локални медији у Црној Гори су 2011. године објавили имена људи који су негирали да су дали новац ДПС-у, иако су се њихова имена појавила на листи донатора Државне изборне комисије.

Тужиоци су започели истрагу почетком 2012. године, али тек након што је антикорупцијска група МАНС поднела кривичну пријаву против странке због могућег прања новца.

Пет година касније, случај стоји у месту. Из канцеларије специјалног државног тужиоца одбили су да дају коментар.

У међувремену, оптужбе нису обесхрабриле донаторе да дају новац за кампању ДПС-у. На изборима 2016. године појединачне донације чиниле су половину партијског буџета, у износу од око 680.000 евра.

БИРН

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Највеће афере Владе: Kрушик – шверц и оружје испод цене

5 (2) Мали број афера успео је да уздрма српску јавност, одавно навикнуту на “мутне …

ПСИХОПАТА ТРОВАЧ опет најављује: Вакцина у Србији крајем новембра

1.5 (8) Упркос корони, иако верујемо да ћемо до краја новембра или почетка децембра имати …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *