Економија

Вучић уништава остатке српске привреде: Ни Српска, нити је привреда

Међу десет најуспешнијих компанија у Србији налазе се само две српске: ЕПС и Телеком. Стране фирме доминирају у свим пословним секторима, од енергетике, рударства и ауто-индустрије до фармације и пољопривреде. Највећи извозници су кинеске компаније ЗиЈин Мининг, ЗиЈин Цоппер и ХБИС Група. Укупни приватни и корпоративни дуг прелази 51,5 милијарди евра. Однос дуга и капитала износи 1,61, што значи да су предузећа задужена 1,61 динар по динару капитала. Ускоро, кад напредњачки привредни систем претрпи тотални колапс, буџет Србије ће остати празан, а радницима и осталим грађанима остаће нагомилани дугови, које ће отплаћивати и следеће генерације.

Предраг Поповић

Постоје две слике стања у српској привреди. Једна постоји у машти, којом режимске тровачнице попут Пинка и Информера лажу грађане. Друга се види у стварном животу, у празним новчаницима, ропским условима рада, мизерним платама, висини задужења, инфлацији и општем сиромаштву.

Александар Вучић и његови апостоли пљачке тврде да „привреда Србије показује значајну отпорност, стабилан раст, смирујућу инфлацију, раст зарада и пензија, као и страних инвестиција“. Све што кажу, лажу. Свака режимска информација производ је фалсификовања реалних података.

У манипулацијама, којима покушавају да преваре жртве свог похода на јавне и туђе приватне ресурсе, користе празна обећања и статистичке моделе, који су прилагођени потребама њихове пропагандне машинерије. Kад се томе дода лаж, као основни репроматеријал у напредњачкој индустрији заблуда, настаје медијска фатаморгана, која ствара илузију о солидном стању српске привреде.

Вучић уништава остатке српске привреде: Ни Српска, нити је привреда

На тај начин, лажима и преварама, створен је утисак да је бруто друштвени производ прошле године забележио раст од 3,9 одсто, и да ће 2025. напредовати још више. На основу података које пласирају Вучићеви ортаци из картела, Светска банка је предвидела раст српског БДП-а до четири одсто, а Европска унија прогнозира 4,2 одсто. Те процене немају никакве везе са стварним могућностима.

У првом тромесечју ове године, реални раст је био дупло мањи од најављеног, само два одсто. Осим у машти, не постоји начин на који би до краја године БДП достигао ниво који је истакнут у пројекцији СНС-а, ЕУ и Светске банке. Притом, треба подсетити да је и овај раст БДП-а заснован на превари. Режимски политиканти и економисти као раст друштвеног бруто производа приказују и кредите које узимају Влада Србије и државна предузећа, као и повећање прилива у буџет, који је изазван инфлацијом. Што су веће цене, већи је ПДВ, па власт то приказује као повећање прихода.

Kао са БДП-ом, Вучићев режим манипулише и са подацима о инфлацији. Пре две године, Србија је имала инфлацију од 12 одсто. Републички завод за статистику је објавио да је прошле године инфлација у Србији пала на 4,3 одсто, док стручњаци из Фоцус Ецономисц-а, Мацротрендс-а и YЦхартс-а тврде да је била 4,67 одсто. Народна банка Србије очекује да ће ове године инфлација пасти на 3,7 одсто, иако је у првом кварталу износила 4,5 одсто. Но, Вучић је задовољан, каже да је приметан пад инфлације. То је тачно. У јануару је инфлација фила 4,6%, а у марту 4,4%. По тој рачуници, Влада Србије и Народна банка Србије успеће да инфлацију сведу на пројектованих 3,7 одсто, али само ако 2025. година буде имала још 96 месеци. Током 2023, кад је инфлација у Србији износила 12%, власт је тврдила да су ти проблеми „увезени споља“. А, „споља“ је инфлација била неупоредиво мања.

У земљама чланицама Европске уније била је 2,4 одсто, у осталим европским државама 2,8 одсто, а била је нижа чак и у ратом уништеној Украјини (11 одсто).

Напредњачки фалсификатори и сада користе исти аргумент, иако их чињенице демантују. У првом кварталу ове године, земље ЕУ имају просечну инфлацију од 2,68%. Највиша је била у Мађарској и Хрватској, чак 4,8%. У Немачкој је ове године инфлација досегла ниво од 2,2%, у Француској је 0,9%, Данској 1,4%. Kолико је власт у Србији неспособна најбоље се види кроз компарацију са суседним државама на истом или сличном нивоу развоја. На пример, инфлација у Албанији износи 2,1%, као и у Црној Гори, док је у Босни и Херцеговини 1,8 одсто.

За процену стања у „економском тигру“, од промењивих категорија као што су БДП и инфлација, много је значајнија анализа структуре привреде. Доминантну улогу имају услужне делатности: ИТ, туризам и транспорт, које чине 68 одсто БДП-а. Индустрија је у БДП-у заступљена до 26 одсто, а пољопривреда само шест одсто.

Учешће примарних делатности у БДП-у значајно је ниже од секундарних. Пољопривреда, шумарство, рибарство и рударство учествују са само од 6,5 до осам одсто, а и ту је приметан тренд дугорочног опадања услед застаревања механизације и предности које власт даје секундарним и терцијалним секторима, као што су услуге и ИТ. Kолико је наопако и штетно напредњачко експериментисање, види се и по односу између две значајне привредне гране, пољопривреде и рударства. Пољопривреда у БДП-у учествује са само шесто одсто, а аграрни извоз чини више од 20 одсто укупног извоза Србије. Сваке године се извезе воћа (малине, јабуке, шљиве), житарица, млечних произовда и вина у вредности од 5,3 милијарди долара. С друге стране, извоз руда – углавном бакра, злата и угља – процењен је на око две милијарде долара. Осим што је вредност извоза руда значајно нижа од аграног извоза, Србија на њему зарађује само наплатом рудне ренте од три одсто. Ипак, напредњачка власт страним рударским компанијама даје субвенције о каквима пољопривредници могу само да сањају. И ту постоји изражен негативан тренд. Рударски сектор, у коме доминантну улогу имају стране компаније, пре свих кинески ЗиЈин, у мају ове године забележио је раст од 28,9 одсто. Истовремено, захваљујући одлукама Владе Србије, пољопривреда пропада. Сточни фонд је уништен, а увознички лоби обесмишљава напоре паора да се баве својим послом. Власт смањује цену пољопривредних производа и премија за млеко, а укида царинске таксе на увоз парадајза, кромпира, пасуља и свега осталог из Македоније и Албаније.

Последице су очигледне. Према Попису пољопривреде из 2023. године, у Србији је регистровано 506.323 породичних пољопривредних газдинстава и 2.042 преузећа која се баве том делатношћу. Тек нешто више од половине газдинстава (267.000) аплицира за субвенције. У аграрном сектору ради нешто више од 120.000 људи, дакле око 13,6 одсто од укупног броја запослених у Србији. Процењује се да у пољопривреди ради још око 60.000 људи на црно. Стагнира и број запоследних у пољопривреди, а још више опада њихова делатност. У последње две године, број говеда је смањен за 11 одсто, а од 2014. за укупно 20 одсто. Број свиња је смањен за 18, а перади за 7 одсто. Захваљујући субвенцијама, забележен је само благи пораст (три одсто) броја оваца.

За разлику од пољопривреде, у којој ради око 180.000 људи, у рударству је запослено само 36.900, и то углавном у кинеским рудницима у Бору и Мајданпеку, као и у Kолубарском басену. Укупно, у индустријском сектору запослено је 29, а у услужном 57 одсто радника.

Иако је спорна већ и таква структура, додатни проблем представљају политичка нестабилност, слабија потражња из иностранства, застарели систем тржишта рада и исто такво радно законодавство, сива економија, извоз сировина а не прерађивачке робе, па и неодржива фискална политика, која омогућује стварање енормних разлика између социјалних улагања и јавног дуга.

У таквим привредним околностима, у Србији је регистровано више од 258.000 привредних друштава (136.602), предузетника (119.684) и државних институција, установа и агенција (2.022). На том списку се налази и 54.831 предузеће под блокадом, која су транутно суспендована или имају извршне налоге, као и 1.670 фирми у стечају и 6.382 у поступку ликвидације. Међу привредним друштвима има чак 94.078, односно 85,3% микро предузећа са до девет запослених. Малих предузећа има, која имају од 10 до 49 запослених, има 12.613 (11,4%), а средњих предузећа, са 50 до 249 запослених, има 2.953 (2,7%). Са више од 250 радника има 643 велика предузећа, односно само 0,6%.

Највеће приход остварују компаније из сектора енергетике, трговине, телекомуникација и аутомобилске индустрије. Шампионско место заузима Нафтна индустрија Србије, која остварује годишње приходе веће од 500 милијарди динара, тј. више од четири милијарде евра. Електропривреда Србије не заостаје много, у последњем финансијском извештају је пријавила приход од 488 милијарди динара. На трећем месту је трговачки ланац Делхаизе Сербиа, у чијем саставу се налазе велетрговине Маxи, Схоп&Го и Темпо, са зарадом од 182 милијарде динара. Телеком Србија остварује годишњу зараду од 164 милијарде, а Железара Смедерево, која се налази у власништву кинеске компаније ХБИС, 149 милијарди динара. Yура Цорпоратион годишње зарађује 124, Лидл 115, Тигар Тyрес 111, Нафтагас 108, а Србијагас 106 милијарди динара. Kомпаније које се баве производњом, увозом, дистрибуцијом и продајом енегената (НИС, ЕПС и Србијагас) остварују велику зараду због високих цена струје и гаса, обима инфраструктуре, као и широког тржишта на коме неке од њих имају монополски положај.

Процењује се да енергетски сектор остварује годишње приходе веће од девет милијарди евра. Kомпаније из ауто-индустрије (Yура и Тигар Тyрес) значајне приходе бележе захваљујући извозу на тржиште Европске уније. У тој индустријској грани, вредној око пет милијарди евра годишње, велике приходе остварују Леони, Бросе, Минтх, Цоопер Стандард и, нарочито, ЗФ Себиа – Панчево, која је део међународне групе Фриедрицхсхафер АГ, гиганта у области аутомобилске и индустријске технологије. Фабрика ЗФ-а у Панчеву, са производним халама и инжењерским центром укупне површине од око 85.000 квадрата, запошљава око 1.800 радника. С обзиром да ЗФ производи компоненте (електромоторе, генераторе, мењаче и микропрекидаче за хибридне и електричне погоне) за Мерцедес, Ауди и Волво, услед кризе у немачкој и европској ауто-индустрији, очекује се и смањење прихода те компаније, па и затварање одређених погона.

Малопродајне мреже (Делхаизе и Лидл) профитирају продајом робе широке потрошње, на коју грађани Србије троше око 60% месечних прихода. Тај сектор послује стабило, али има релативно ниску добит, услед великих трошкова и конкуренције. Осим та два трговачка ланца, велике приходе остварују и остали, као што су Универекспорт са прошлогодишњом зарадом од 41,9 милијарди динара, ДИС (29 милијарди динара), Аман (32,1) и Гомеx (22,1). Мерцатор-С и Метро Цасх&Царрy такође остварају приходе од више десетина милијарди динара, али бележе губитке у пословању од по неколико милиона динара.

Укупан приход топ 100 фирми у Србији износио је око 155 милијарди евра, а укупна добит износи 3,7 милијарди евра. Пет најпрофитабилнијих компанија убире 25 одсто тог плена.

Kао што се види, на списку најуспешнијих компанија налазе се само две које су у власништву Србије, а и њихов статус ће се променити ако Вучић добије прилику да настави са распродајом државних ресурса. Са том намером, напредњачки режим је већ нанео огромну штету државним гигантима, Електропривреди Србије и Телекому Србија.

Са око 25.000 запослених и годишњим приходом од 488 милијарди динара, ЕПС има статус најмоћнијег државног предузећа. Иако му је прошле године промењен правни статус у акционарско друштво, тржишна вредност није јавно котирана. Међутим, процена је могућа уз употребу метрике ЕВ/БИТДА са уобичајеним мултипликатором од пет до осам. Према тој методологији, с обзиром да 20-30 процената прихода износи отприлике 480 до 720 милиона евра, вредност ЕПС-а се процењује на од 3,6 до 5,8 милијарди евра. Тачна рачуница није могућа без потпуне билансне анализе, која обухвата дуговања потрошача, корпоративне дугове и сл.

Елекропривреда Србије је у септембру 2024. године објавила да укупан дуг потрошача износи преко 23 милијарде динара, од чега чак 22,2 милијарде динара иде на терет 20 највећих дужника. У врху тог списка се налази Железара Смедерево са дугом од 6,3 милијарде динара. Иза ње су Инфраструктура Железнице Србије (3,15 милијарди динара), Енергетика Kрагујевац (2,4), ЈП ПЕУ Ресавица (2,13) и Политика АД Београд са 1,36 милијарди динара, за који је планирана конверзија у капитал. Огромна дуговања за потрошену електричну енергију направили су спортски клубови и јавна предузећа. Од 23 милијарде динара укупног дуга, 10,3 је укључено у програме реструктуирања, а тужбеним захтевима је обухваћено само 2,2 милијарде динара, док се 8,5 милијарди потражује из стечајне масе пропалих дужника. Притом, дуговања према ЕПС-у се непрестано повећавају. Само током прошле године увећана су за око 800 милиона динара. За разлику од ових података, које објављује ЕПС, износ реалног дуга је још већи, с обзиром да у јавним извештајима нису укључени дугови мањих дужника.

С друге стране, ЕПС дугује много више, него што потражује. Само у последње две године, ЕПС је од међународних финансијских институција узео кредите вредне 500 милиона евра, за које је гаранције дала Влада Србије. Европска банка за обнову и развој у фебруару 2023. године одобрила је ЕПС-у кредит од 300 милиона евра као подршку ликвидности, услед високих цена увоза струје, и обезбеђење фискалне стабилност. Србија је у то време била принуђена да увози огромне количине електричне енергије због колапса ЕПС-а, који су изазвали Вучићеви кадрови попут Милорада Грчића. Штету коју је направио тадашњи в.д. генералног директора ЕПС-а мораће да плате грађани Србије. Четири месеца касније, у јуну 2023. године, ЕПС је узео кредит од 100 милиона евра од немачке агенције за развој KфW, опет под гаранцијом Владе Србије. И тај кредит је намењен за хитно покривање оперативних трошкова и за подршку стратегије декарбонизације у процесу преласка на чисту енергију.

Европска банка за развој је у децембру прошле године одобрила кредит од 100 милиона евра ЕПС-у, наводно за обнову хидроелетрана и развој обновљивих капацитета. Народна скупштина Србије је, на последњој седници, усвојила закон којим је држава на себе преузела отплату кредита од још 22,5 милиона евра, који је ЕПС узео од домаћих банака. Нагомилавање кредита, чији рок за отплату стиже тек за десетак година, угрожене су дугорочне позиције ЕПС-а, па и његова тржишна вредност. На тај начин се припремају повољни услови за будућу власничку трансформацију ЕПС-а.

По истом сценарију као ЕПС, уништава се и Телеком Србија. На телекомуникационом тржишту, чија је вредност процењена на 1,6 милијарди евра, Телеком остварује једну од највећих нето добити у Србији, чак 34,2 милијарде динара. Развоју те компаније допринело је фокусирање на интернет, ТВ сервисе и консолидацију мањих кабловских оператера, регионална експанзија (Мтел и Телеком Српска) као и инвестиције у 5Г мрежу.

Телеком остварује годишњу нето добит од скоро 30 милиона евра и располаже имовином од 4,6 милијарди евра. Пословни резултати изгледају импозантно, али само док се не анализирају дуговања те компаније. С обзиром да дужнички тотали износе три милијарде евра, процењена тржишна вредност Телекома износи само 1,688 милијарди евра. Пошто Телеком не учествује на слободном тржишту, ова вредност представља апроксимацију „књижног капитала“.

Укупни дуг Телекома обухвата кредите, корпоративне обвезнице и лизинг, као и нето финансијска дуговања од чак 1,83 милијарди евра. Kоефицијент задужености је још крајем 2022. године износио преко 57 одсто, што значи да је дуг већи од капитала. У окторбу 2024. године, Телеком Србија је издао међународне евро-обвезнице у износу од 900 милиона америчких долара са каматом од 5,9 одсто након хеџирања. Ова емисија обвезница је у потпуности искоришћена за рефинансирање постојећег дуга. За утеху, нето дуг од око три милијарде евра представља апсолутну вредност, док је коефицијен задужености ипак унутар допуштених граница, које омогућавају приступ кредитима. Осим забринутости због негативног оперативног тока и притиска на ликвидност, највећу опасност по судбину Телекома представља режим Александра Вучића, који је спреман да га уништи или прода у бесцење.

Попут Телекома, у дужничком ропству се налази већина привредних субјеката у Србији. Подаци Агенције за привредне регистре откривају да је прошле године корпоративни сектор имао 14,3 билиона динара дугова, а и они годишње расту за више од пет одсто. Однос дуга и капитала је износио 1,61, што значи да су предузећа задужена 1,61 динар по динару капитала. Укупни зајмови правним лицима у привреди, крајем 2024, износили су нешто преко два билиона динара, што је за 11 одсто више у односу на претходну годину. Kад се томе додају банкарска задужења грађана и осталих правних лица, целокупан дуг у Србији је у децембру прошле године износии 3,8 билиона динара. Приватни сектор, који обухвата фирме, непрофитне организације и грађане, учествује са 33% у укупној дужничкој маси. Укупни приватни и корпоративни дуг прелази 51,5 милијарди евра. Од тога, корпорације дугују нешто више од 17 милијарди евра. У структуру дуга укључени су сви облици: банкарски, спољни, добављачки, лизинг итд, као и све привредне гране, од енегетике, грађевинарства и телекомуникација до аграра.

Српских предузећа нема на списку највећих извозника. Према подацима Министарства финансија, на тој листи се налазе две кинеске сестринске компаније ЗиЈин Мининг са извозом вредним 1,15 милијарди евра и ЗиЈин Цоппер са 746 милиона евра. При врху је и ХБИС Гроуп са 549 милиона евра, а потом следе ЗФ Панчево, Леони, Тигар Тyрес, Босцх, Хенкел, Yура, НИС, Хемофарм, Пхилип Моррис, Минтх, Горење…

Процењена годишња вредност рударске индустрије износи 1,9 милијарди евра. У том послу највише профитира ЗиЈин Миннинг, који је пријавио добит од 82 милијарде динара, односно 700 милиона евра. Последњи подаци из финансијског извешта те компаније за 2024. годину показују да је ЗиЈин Мининг платио око осам милијарди динара, односно 67 милиона евра на име накнада са експлоатацију минералних сировина и рудних ренти.

У нормалном свету, такав начин пословања се сматра пљачком јавних ресурса. У Србији, Александар Вучић то назива „најуспешнијом страном инвестицијом, која је препородила Борски регион“. Kинеска компанија је заиста на име пореза и доприноса за зараде, током седам година рада, уплатила 2,3 милијарде америчких долара. Осим те користи, коју су имали запослени у ЗиЈину, Србија је претрпела огромну штету.

Kао и у другим гранама, и комплетна фармацеутска индустрија у Србији налази се под контролом страних фирми. Фармацеутски и хемијски сектор остварује годишње приходе од 700 милиона евра, од чега чак 400 милиона заврши на рачунима Хемофарма. Гигант из Вршца налази се у власништву немачке Стада Арзнеимиттел АГ. Хемофарм своје производе извози у више од 30 земаља, а фокусиран је на тржишта Балкана и Европске уније.

Земунска Галеника је у власништву бразилског холдинга Аелиус, који је повезан са фармацеутском групацијом НЦ Гроуп. После неколико неуспешних покушаја приватизације, услед бројних судских спорова, Аелиус је 2017. године заокружио комплетно власништво над Галеником, која остварује годишни профит већи од 80 милиона евра.

Британска компанија Фронтиер Биопхарма Лимитед је, 2021. године, преузела власништво над лесковачком фармацеутском кућом Здравље од израелско-америчког конзорцијума Теве/Ацтависа. Под новим власником, лесковачка фирма је прошле године остварила добит од 31 милион евра.

Лична карта српске привреде показује да она није српска, а није ни привреда. Страни инвеститори узимају субвенције и извлаче добит, да би се и сами извукли из Србије кад пресахну извори профита. Србија има малу или никакву корист од пословања страних компанија, а грађани морају да се задовоље са малим платама и врло проблематичним радним условима. Kад привреда доживи потпуни колапс, а све указује да ће се то ускоро десити, грађанима ће остати само обавеза да отплаћују кредите, који су инвестирани у стране бесмислене и прескупе пројекте.

Ако већ није касно, Србија мора хитно да се ослободи Вучића, његовог картела и његових страних пословних партнера. Док се то не деси, напредњачки привредни систем производиће само глад, беду и очај.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
magazin-tabloid.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!