Вучић узима још 7,6 милијарди евра кредита – задужиће и децу данашњих генерација

Вучић узима још 7,6 милијарди евра кредита – задужиће и децу данашњих генерација

4.3
(6)

Како би „закрпила“ буџетски дефицит од 3,6 и вратила пристижућих четири милијарде евра ранијих кредита, актуелна власт планира да са међународног финансијског тржишта повуче огромну своту новца и тако задужи и децу данашњих генерација. Средином децембра је, бар према у Скупштини Србије усвојеном Закону о буџету, изгледало да ће текућа година, финансијски посматрано, бити прилично мирна, уравнотежена. После лањских изненађења са пандемијом и изнуђених огромних ванредних трошкова, нова сезона изгледала је познато, дакле и препознатљиво.

После прошлогодишњих рекордних 4,1 милијарди евра буџетског дефицита, власт је буџет планирала са рупом од прихватљивих 1,5 милијарди, односно 3,9 одсто процењеног БДП на крају године.

Међутим, четири месеца касније, Влада Србије се одлучује на корените измене. Ребалансом буџета из основа мења карактер текуће буџетске политике, па ће ова година бити слична, „као јаје јајету“, претходној. Приходи су увећани за разумних 1,5 одсто. Међутим, расходи су повећани за чак 17 одсто. Када се додају трошкови прибављања финансијских средстава за пеглање дефицита и враћања пристижућих рата ранијих кредита, добија се 412,5 милијарди динара дефицита, пише 021.рс.

Није било нових ванредних догађања и обавеза за које се у децембру није знало. Борба са коронавирусом и даље захтева не мала средства, ипак нешто мања него лане и за све се знало крајем прошле године. Стога није лако разумети толики заокрет Владе Србије. Изгледа да је при доношењу Закона о буџету трошковна страна намерно минимализована како би се оставило места за повећање плата у јавном сектору за 4,5 одсто. Колико су за власт битни, посебно у предизборној години, запослени у овом сегменту показује и одлука да им ребалансом плате увећа за додатних 2,5, укупно седам одсто.

Министар за финансије Синиша Мали је разлог за увећање потрошње и дефицита објаснио потребом да се такозваним „трећим пакетом“ помогне привреди и грађанима оптерећеним здравственом пошасти. Увећана су и улагања у инфраструктуру, те издвајања за здравствене, али и за војне потребе.

Тако ће кроз давања три половине минималца, те надокнаде тешко погођеним превозницима и хотелијерима привреди бити прослеђено 700 милиона евра буџетских пара. Путем доделе два пута по 30 евра свим грађанима, 50 евра пензионерима и 600 евра незапосленима помоћ грађанима достиже 500 милиона.

Актуелна власт снажно улаже у изградју у Србији деценијама запостављане инфраструктуре. Ребалансом су улагања увећана за 330 милиона евра од којих је 150 предодређено за „брзу пругу“ Нови Сад – Београд, 130 милиона за екологију, прецизније 100 милиона на ширење канализације и регулисане више депонија. Близу 30 милона намењено је изградњи неколико пречистача отпадних вода. Колико је изградња луксузне пруге финансијски спорна, толико је улагање у екологију можда и најпохвалнија ставка буџетске потрошње.

Необична структура прихода

Да проблема у овдашњој економији има види се из структуре прихода. Тако се од пореза на добит предузећа планира 12 одсто мање прихода него лане. Јасан показатељ да привреди не иде добро.

Но, од пореза на имовину грађана очекује се 15 одсто више. Забрињава да ће порези на производњу реализовану на домаћем тржишту донети само 650 милиона евра прилива, 21 одсто мање него прошле године. Но, зато ће се од пореза на увезену робу сакупити 4,2 милијарде. Очито, мало производимо, превише набављамо на страни.

Управо мало домаћих инвестиција и пад активности предузећа у власништву српских предузетника био је повод да Фискални савет постави питање субвенција страних улагања. Очито да нису у функцији подстицаја компанија у власништву локалних предузимача, па су стручњаци мишљења да се политика субвенционисања коренито измени или укине.

Зависни од камате

На камате за дуговања текуће године ћемо издвојити око 1,05 милијарди евра, од наредне године плаћаћемо стотинак милиона више. И то само ако на финансијском тржишту остане период рекордно ниских камата.

У супротоном, издвајања по овом основу се увећавају сразмерно расту приноса. На основу искуства из дужег раздобља, не би било неуобичајено да камате буду и троструко веће, а тада бисмо и ми на отплату само ове обавезе издвајали и троструко више него данас. Безмало 3,5 милијарди евра, сваке године.

Поставља се питање како ће Влада Србије обезбедити новац за ребалансом драстично увећане трошкове. Емитовањем државних хартија од вредности поступно ће током године обезбедити пеглање 3,6 милијарди евра увећаног дефицита, али и рефинансирање четири миијарди приспелих ранијих кредита. Дакле, реч је у увећању дуга.

Није малој држави скромне економије лако да за само 12 месеци позајми толику своту, а да очува поверење инвеститора, тиме и изразито ниску каматну стопу. Предстоји нам тешка и неизвесна финансијска година.

021.rs

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Колико бре коштају ти кредити које узимате од Француза за јавну политику климатских промена?!

Колико бре коштају ти кредити које узимате од Француза за јавну политику климатских промена?!

5 (2) Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић састаће се сутра са регионалном директорком за …

Путуј игумане на тај лажни европски пут и не враћај се више, око суверене територије се не преговора ИДИОТЕ!

Путуј игумане на тај лажни европски пут и не враћај се више, око суверене територије се не преговора ИДИОТЕ!

5 (2) „Пуноправно чланство Србије у ЕУ, уз компромисно решење о питању Kосова и Метохије, …

Један коментар

  1. Odakle njemu ovlastenja da podize kredite, isplacuje ceste i pruge? Njemu vlada i ne treba jer on radi sve njihove poslove a oni su samo pokrice za njegove lopovluke.

Leave a Review

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend