Вучићев страх од пораза прерастао у фобију - самозаљубљеност и месијанство разједају последње остатке рационалности

Вучићев страх од пораза прерастао у фобију – самозаљубљеност и месијанство разједају последње остатке рационалности

Слободни избори су темељ демократије, а демократија подразумева симетрију и сагласност између оних који доносе одлуке и оних над којима се те одлуке спроводе.

Демократије обично настају уз револуциону прасак, а нестају у загробној тишини неслободе. У Србији она ишчезава из дана у дан уз прећутни плебисцит маса које су окупиране егзистенцијалним изазовима и тривијалном свакодневницом.

Упркос грозничавим покушајима да се слика стварности најмодернијим филтерима улепша, живот огољено обелодањује дубоку кризу на свим нивоима

Упркос грозничавим покушајима да се слика стварности најмодернијим филтерима улепша, живот огољено обелодањује дубоку кризу на свим нивоима. Једино је код дела бирачког тела који је кроз различите историјске моменте увек органски повезан са конзервативно-тоталитарном политичком понудом створена илузорна слика света у којој су подсвесно прихваћене илузије добила чврстину непробојних зидова.

Не може се рационално променити оно што је ирационално постало део нечијег идеолошког идентитета. Осталима није потребно орловско око да би уочили последице расходоване привреде, опустошеног друштва и државе претоварене дуговима. Сваки систем, пре или касније постане превазиђен и захтева радикално преуређење. У постојећем систему једино је насиље основни конститутивни фактор, а оно је често само рефлекс потиснутих страхова.

У случају системског творца његов страх од пораза одавно је прерастао у саморазарајућу фобију. Он је постао болесно осетљив на сваку врсту организоване конкмесијауренције и у својој патолошкој потреби да контролише све постојеће друштвене токове жели да изрежира и крај своје владавине.

У својој нескривеној самозаљубљености и ароганцији која га чини кратковидим он се препустио нагомиланој мржњи према противницима која ће га на крају уништити

У својој нескривеној самозаљубљености и ароганцији која га чини кратковидим он се препустио нагомиланој мржњи према противницима која ће га на крају уништити.

Месијански комплекс изградио је психолошки лавиринт из којег његова личност не може да нађе излаз, нити покушава. Он исписује нове странице српске историје, али слике тог историјског атласа или ће ужасавати или засмејавати наше потомке.

Да би остварио зацртани циљ он је њему подредио све, и себе и своју судбину, а главно средство које оправдава циљ, а које је већ девет година подређено и њему и циљу је држава.

На време је схватио да је принцип поделе власти неефикасан за велике подухвате, за дубинске реконструкције, за масовну мобилизацију друштвене енергије. Тоталитаризам је модел управљања који пружа брза решења, заобилажење досадних процедура, институционалне пречице које временом постају устаљене руте од идеје до извршења.

Он је идеални модел који ће Србији омогућити велике скокове напред по угледу на нашу нову косооку браћу. Заборављамо да је двадесети век емпиријски доказао преко комунизма на левици и фашизма на десници да је немогуће створити мирољубиво и просперитетно друштво кроз инсталацију тоталитарног система.

Морамо бити свесни чињенице да више немамо на располагању масовни ентузијазам за радикалне реформе, тако да нужни процес друштвено-економске трансформације мора бити постепен

Ако је историја учитељица живота ми смо јој омиљени понављачи. Алтернатива овом безизлазу мора бити не само другачија, већ боља Србија. Прво, морамо бити свесни чињенице да више немамо на располагању масовни ентузијазам за радикалне реформе, тако да нужни процес друштвено-економске трансформације мора бити постепен. Будућност показује широк радијус могућих промена, али те промене могу бити прогресивне или деструктивне.

Демократска странка не припада адвентистичкој опозицији која ишчекује долазак новог месије или је уверена у неодрживост постојећег стања и у његово самоуништење. Попут евангелиста доносимо добре вести – промене су могуће!

Некритичка примена идеала слободе на пољу тржишта доводи до негирања демократије. Необуздавање људске похлепе узрокује недопустиво социјално раслојавање и губитак економске независности грађана, што води ка губитку политичких и грађанских слобода

Ми нудимо државу која подстиче солидарност, која је за успостављање моралних принципа при расподели друштвеног дохотка. За нас је држава централна власт која суверено усмерава коришћење расположивих ресурса, обезбеђује вертикалну проходност за непривилеговане социјалне слојеве друштва и спроводи стриктну заштиту животне средине која је увек приоритет над профитом.

Научили смо лекцију. Некритичка примена идеала слободе на пољу тржишта доводи до негирања демократије. Необуздавање људске похлепе узрокује недопустиво социјално раслојавање и губитак економске независности грађана, што води ка губитку политичких и грађанских слобода.

Ми разумемо природу капитала и не желимо да бирократијом дестимулишемо предузетништво. Држава не сме да угрожава конкурентно тржиште, али мора преузети кључну улогу у расподели економске добити.

То је немогуће док је на њеном челу компрандорска елита уско повезана са интересима страног капитала уз занемаривање националних интереса. Србија је оседлана деспотском владом која је мамуза до изнемоглости. Упали смо у смртоносни загрљај коруптивног капитала и клептоманске клике. Nostra culpa!

Србија је оседлана деспотском владом која је мамуза до изнемоглости. Упали смо у смртоносни загрљај коруптивног капитала и клептоманске клике

Пропустили смо прилику да присвојимо прескупе плодове привредне транзиције без проласка кроз њен пакао. Последице и данас осећамо. Радник је сведен на пуки додатак машини, његова радна снага ствара туђе богатство, а властито сиромаштво.

Не желимо фабрике које личе на концентрационе логоре отвореног типа у којима услови рада нарушавају људско достојанство и самопоштовање. За Демократску странку слобода је нужност, и слобода сваког појединца је услов за слободу свих. Њена нова политика мора да отвори нове видике.

Економска криза која је прохујала светом обогатила је ионако пребогате власнике капитала, а осудила милионе радника на безнађе. Њима морамо дати нову шансу новим идејама. Једна од њих могла би да буде стварање тесне везе непосредног произвођача са средствима за производњу. Производни однос мора бити однос сарадње, а не потчињености.

Ми желимо да демократији дамо социјални садржај, јер без тога она постаје идеја без историјске динамике. Верујемо да је жеља за слободом непресушно погонско гориво прогреса људске цивилизације.

Слобода или ништа!

Аутор је члан Главног одбора Демократске странке

Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Вучић отворено ради против интереса Републике Српске и тамошњих Срба

Вучић отворено ради против интереса Републике Српске и тамошњих Срба

Председник покрета Ослобођење Млађан Ђорђевић огласио се поводом састанка Александра Вучића и новог Високог представника …

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Невакцинисани људи су будале!

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ: Невакцинисани људи су будале!

Председник Србије Александар Вучић прокоментарисао је данас борбу држава против коронавируса. Он је током постављања …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *