Београд — Договор Владе и Међународног монетарног фонда прецизира низ тешких мера у наредној години. Из ЕПС одлази 1.000 људи, Железнице гасе “бар 2.700 радних места”.
Трећа ревизија аранжмана са ММФ донела је низ нових услова српској страни и прецизирања раније преузетих обавеза.
Из објављеног извештаја Фонда тако се, између осталог, види и да ће струја поново поскупети у мају наредне године, да ће ЕПС морати да отпусти 1.000 људи у 2016, а да ће из Железница отићи “бар 2.700 људи”, преноси Данас.
По питању Електропривреде Србије, наводи се да је договорено да се реорганизација предузећа заврши до краја ове године и поновљена потреба да ЕПС доврши бизнис план за период од 2016. до 2018. у циљу боље наплате, рационализације радне снаге и повећања ефикасности. Као први корак наводи се обавеза ЕПС-а да до краја овог месеца финализује колективни споразум, који ће дефинисати висину отпремнина за поменутих 1.000 “циљаних отпуштања” у 2016. години. У мају ће поново поскупети струја, а биће и даљих поскупљења све док цена струје не достигне тржишни ниво за овај регион. Према рачуници ММФ-а скупља струја ће у наредној години у донети око 95 милиона евра више новца (0,29 одсто БДП-а) него да цена није мењана.
С обзиром да ће струја следећи пут поскупети тек у мају, то значи да ће у 2017, првој години када нова цена буде примењивана током целе године, ефекат бити још већи.
За Србијагас се наводи потреба за избором независног ревизора, на основу чијег рада ће бити израђен план реструктурирања компаније, којим би требало да буде пронађено решење за огромне дугове из прошлости. Претходно је план реструктурирања Србијагаса био постављен као структурни бенчмарк за јануар 2016, али је то сада измењено. Наводи се и потреба за коначним решавањем судбине највећих дужника Србијагаса, Азотаре, МСК и Петрохемије, “како би се избегао ризик даљег нагомилавања дугова (према Србијагасу) и државне помоћи”.
За Железнице се наводи да ће вишак радника и споредна имовина бити пребачени у новоосновану компанију “Холдинг”, док ће три друге фирме на које је Железница подељена – Србија-воз, Карго и Инфраструктура, од 2016. почети да раде на здравим основама. Влада се обавезала да до марта 2016. донесе одлуку о гашењу бар 2.700 радних места у Железници.
ММФ је инсистирао и на “одлучној имплементацији стратегије за државне банке”. Осим приватизације Комерцијалне Дунав осигурања, Фонд је подвукао потребу да држава надгледа реоријентацију Поштанске штедионице ка пословању са становништвом. Као индикатор да Поштанска није најбоље прошла на тестовима које је Народна банка Србије недавно спровела у 14 водећих банака, ММФ је подвукао потребу да држава надгледа примену корективних мера које ће Штедионица морати да спроведе након добијених резултата тестова.
Данас
A zar jos imamo neku drzavnu banku.Zar jos postoji nesto u ovoj drzavi, sto nije unisteno ili rtasprodato.