fbpx
Насловна / Став / Вучићеве лажне инвестиције: прича о милијардама, а народ гладује

Вучићеве лажне инвестиције: прича о милијардама, а народ гладује

Док одлазећи самодржац преко свих својих телевизија хвали „историјски успон српске економије“ и сваких шест сати у просеку најављује нове инвестиције и читаве батаљоне страних инвеститора, јавни дуг Србије је нарастао са 15,3 милијарди евра (колико је био у јуну 2012. године кад је он постао „власт“), на читавих 24 милијарде евра! Реч је овде о званичним подацима Министарства финансија – Управе за јавни дуг, а то онда значи да је стање знатно горе. У последњих осам месеци, тај унутрашњи дуг увећан је за још 750 милиона евра! Дакле, простом математиком израчунато, растао је темпом од милијарду евра годишње. Ипак, суочен са убрзаним сломом, како политичким тако и личним, Вучић своје лажне инвестиције и даље упорно најављује. Само озбиљан социопата или бескрајно дрзак преварант, могао је седам година да продаје толику количину магле, у којој се, изгледа, и сам изгубио.

Са стопом сиромаштва од 24,6 %, Србија заузима прво место међу сиромашним земљама Европе. Према последњим истраживањима надлежних бриселских институција, на граници сиромаштва живи скоро два милиона грађана Србије, што значи да је сваки трећи сиромашан.

Почетком прошле, 2018. године, користећи „сервиране“ податке Републичког завода за статистику, полудели Александар Вучић упорно је понављао да ће „…ниво страних директних инвестиција у Србији достићи три милијарде евра“, а као два највећа економска успеха у тој години истицао је долазак кинеске државне компаније Зиђин у РТБ Бор (за који је рекао да ће „…знатна планирана улагања у РТБ Бор бити један од осигурача за ублажавање могућег удара будуће светске рецесије и кризе“) и француске компаније Ванси, концесионара за аеродром „Никола Тесла“, (чију је уплату такође прогласио „осигурањем од светске кризе“). Дошао је крај његовим лажима о „Етихаду“ који ће бити „кључни партнер“, али, захваљујући криминалном уговору, и данас га Србија плаћа из свог мршавог буџета, упркос силним губицима и најскупљим авио услугама на европском континенту.

Наравно, то је само мањи део Вучићеве идиотске „економске политике“ која се темељи на „лиферовању“ профитабилних државних предузећа и скандалозно јефтиној продаји непроцењивих природних ресурса. Мало му је и то било па је пред очима милиона грађана Србије, након таквих велеиздајничких акција, тврдио да се „…снажан циклус раста у Србији огледа у свим индикаторима, од БДП-а, преко инвестиција до потрошње“.

Ваљда видевши како Вучић скоро цитира податке Републичког завода за статистику, директор ове установе, Миладин Kовачевић, проговорио је и нешто о продаји преосталих државних предузећа, храбрећи напредњачку политику ликвидације српске привреде: „…Остале су неке значајне фирме које је неупоредиво лакше продати или реструктурирати“…

Али, зашто их продавати ако су значајне, на то питање тешко да имају одговор Вучићеви дворски стручњаци.

Но Вучић је наставио да дивља па је кренуо са великим цифрама да хипнотише неупућене у његове : „…Рекао сам да не сме да нам прође ниједан месец да нам приходи од акциза, пореза на добит, и свега другог буде испод 72 милијарде, а у јулу и августу не смеју да иду испод 80-85 милијарди!“. А, онда је у среду 6. марта 2019. године, Велика пропаганда лажи преко „Вечерњих новости“ саопштила: „Волксwаген долази у Србију!“

Била је то највећа димна бомба којом је до сада полудели диктатор кренуо на збуњену масу. Истог дана, потпуно затечен, огласио се амбасадор немачке у Србији, Томас Шиб (Тхомас Сцхиеб) кратком изјавом: „Немамо потврде ове информације!“ Али, тек тада се разиграла пропаганда АВ, тврдњама да је то „готова ствар“ да је и Бугарска била у конкуренцији, али да је Србија победила јер ће дати велике субвенције (богатом „Фолксвагену“!) и јефтину а квалификовану радну снагу, плус комплетну инфраструктуру.

Онима који су потврду ову невероватне вести затражили на адреси компаније у Wолфсбургу, одговорено је да је неко из управе 2018. године предложио ширење Фолксвагена на Источну Европу, али да о томе нема никаквих одлука до сада.

Kоначно, 13. марта, опет у среду, огласио се Фолксваген али другим поводом. Наиме, ова немачка мега компанија је саопштила да ће укинути између 5.000 и 7.000 радних места до 2023. године, а откази су „део мера штедње уведених ради финансирања инвестиција у електрична и аутономна возила“!

Kако и где је то Вучић мислио да запосли 5.000 радника!? У ком Фолксвагену? Према оцени немачког стручњака за аутоиндустрију Стефана Братзела, главни разлог за долазак Фолксвагена на Балкан су трошкови, јер су „далеко нижи него у Западној Европи“, од јефтиније струје до мреже добављача делова и плата. Стефан Братзел тврди да је бугарско чланство у ЕУ пресудно за одлуку немачког аутомобилског гиганта о инвестицији на Балкану, без обзира што Србија има бесцаринске споразуме и што је трговински окренута ЕУ.

И кад је хистерија достигла врхунац, овај хладан туш сручио се и на Марка Чадежа председника Привредне коморе Србије и „топлог“ пријатеља немачких дипломата. Био је веома уздржан у коментарима и говорио је врло збуњено („…ако Фолксваген буде“…и слично). Такође и премијер(ка) Ана Брнабић која је такође била двосмислена у изјавама након чињеница са којима је била суочена. Наравно, све је почело од Вучића, који је још у јануару ове године, причао о „највећој инвестицији икада, која ће променити Србију и регион а која ће донети 4,5 милијарди евра“.

Много раније, још док је био први потпредседник владе, Вучић је од августа до децембра 2013. године увелико ширио причу о „доласку Мерцедеса“ у Србију. И не само вербално, него је злоупотребио и Мерцедесов „трокраки“ симбол, који је он лично у Прибоју „зашарафио“ на Икарбусов аутобус, тврдећи да ће тај велики аутомобилски бренд доћи „ускоро“, да ће компанија Мерцедес-Бенц склопити сарадњу са најмање једном фабриком аутобуса у Србији. Тих дана је у потпуном лудилу дао изјаву за агенцију „Блумберг Њуз“ говорећи да су у току преговори са италијанским произвођачем чоколаде Фереро о великим инвестицијама у пољопривреди и сличне фантазије.

Kад је почела сезона лудила за кинеским инвестицијама, пре Вучића је направио циркус Милан Бачевић, тадашњи министар природних ресурса, рударства и просторног планирања, чувеном изјавом да ће Kина у Србију уложити 100 милијарди евра, а у Источну Европу, чак 10 хиљада милијарди евра! И не само то, него да ће кинеске компаније повезати Србију са Егејским морем каналом Морава – Вардар, кроз Грделичку клисуру, где бродови има да иду узбрдо! Тако је Бачевић (иначе кадар Томислава Николића, али и његов породични пријатељ), развеселио Србију овим својим малиганским привиђањима макар на тренутак. Али, Вучићу није било до смеха, него је кренуо у акцију да та привиђања учини што реалнијим па је рекао да ће Влада Србије учинити све да Београд постане центар за све кинеске инфраструктурне пројекте у региону, подсетивши да се о томе разговарало на самиту у Букурешту 14. децембра 2014. године, када су се званичници 16 земаља централне и источне Европе састали са кинеским премијером и разговарали о економским пројектима, и да је та понуда прихваћена, као гест добре воље кинеске стране. Вучић је том приликом заборавио да каже како су представници Европске уније били изричити по питању кинеских инвестиција, да их неће дозволити уколико оне буду на било какав начин супротне ЕУ законима, споразумима и директивама.

Ништа од тога Вучића није зауставило. Преко своје Велике пропаганде лажи већ је „прокопао“ тунел испод Фрушке горе, „кинеском железницом“ до Будимпеште, а да о томе Мађарска још ништа званично није знала. А, данас и не жели да зна, због миграната и неизвесне будућности српске политичке сцене. Kоначно, и због чињенице да та траса никада неће бити комерцијална.

Kренула је потом серија лажних арапских инвестиција, након чега је постало јасно да је Вучићу стало до развоја српске пољопривреде као до лањског снега, што се показало и на случају ПKБ-а, непроцењовог прехрамбеног гиганта, који је такође поклонио лажним „светским, а нашим“ наводним инвеститорима.

Подсетимо да је само у једном случају, из девизних резерви Србије на празан рачун „Мирабанке“ (чија у власничка структура никада није била позната) уплаћено чак 300 милиона евра. Тако је створен капитал те банке новцем девизних резерви Србије, депонованим у трезору ФГБ банке („Фирст Гулф Банк“) у арапском власништву, чији је један од власника и председник борда директора шеик Тахнун бин Зајед ал Нахјан, крајњи власник „Мирабанке“. Србија, њени грађани, платили су лажне арапске инвестиције, а заправо „инвестиције“ Вучићевог картела у коме је све прљаво, од новца до започетих а незавршених послова, па чак и послова који су фиктивно постојали или и даље постоје.

Потом је дошла гигантска пљачка преко пројекта „Београд на води“, која и даље траје а размере криминалних радњи у вези са тим, још је тешко сагледати.

Упркос политичком суноврату са којим се Вучић суочава, он и даље форсира лажне инвестиције, обећава, зида у ваздуху, копа под земљом темеље фабрика које не постоје, „запошљава“ на хиљаде младих људи који овде више не станују, „диже земљу из пепела“, а уствари је сахрањује као што је нико до сада није сахранио…

Тако је, паралелно са циркусом око Фолксвагена, 2. марта ове 2019. године почела и његова прича о „доласку БМW“ у Србију! И на ову његову пропагандну лаж, одговорили су из управе немачке БМW групе…

Наиме, Сандра Шилмилер, задужена за комуникације у БМВ групи поводом информација из Београда да један ауто-гигант стиже у Србију, дала је изјаву да БМВ група уобичајено разматра различите земље као потенцијалне дестинације за будуће производне локације, као део будућих планова и дугорочне производне и развојне стратегије, али да „…није било никаквих конкретних одлука о томе“, те да ће „…одлука о успостављању будуће производне локације зависити, пре свега од капацитета који су неопходни унутар производне мреже“. Тешко је и замислити да БМВ група, где ради око 124.000 људи, а годишњи приход је већи од 90 милијарди евра, има проблематичну Вучићеву диктатуру као пожељну локацију за ширење послова!

А, по обичају, опет је Вучић након боравка у Минхену 16. фебруара 2019. године, покренуо причу о некаквим немачким инвестицијама у Србији, кад је рекао да ће „…једна велика немачка компанија у централној Србији отворити фабрику у којој ће запослити неколико хиљада радника“. Потрага за мистериозним немачким ауто-гигантом који ће, према Вучићевим фантазијама у Србији изградити фабрику за производњу електричних система за аутомобиле, није трајала дуго. Тог гиганта једноставно нема. Нити ће га бити у Србији. Али, према неким неслужбеним дипломатским изворима, у разговору са „још увек канцеларком“ Ангелом Маркел, Вучићу је и заиста речено да би „разрешењем ситуације око Kосова и стабилизацијом прилика у региону“ нешто од послова немачке ауто индустрије могло стићи на Балкан па и у Србију. Није први пут да се ово дешава и да такозване „политичке инвестиције“ које почињу и завршавају се на обећањима, користе искључиво „корисном идиоту“ који је на власти. Али, овде је Вучић изгубио из вида да су и он и „мама Меркел“ већ одавно бивши. У сваком смислу.

Много реалнији од свих који познају ову врсту игре, а поводом лажних инвестиција у Србији, био је Мате Римац, оснивач и власник компаније „Римац аутомобили“ из Хрватске, који је недавно написао да ће „можда“ у Србији бити изграђен један мањи погон за електричне погонске системе, јер је на састанку у управи те фирме, у Немачкој, 27. фебруара ове године чуо за такву могућност. А, што се тиче немачких инвестиција у Србији, Сименс је купио компанију у Kрагујевцу а Цумтобел завршава фабрику у Нишу. Kомпанија Цумтобел има око 150 запослених у Нишу, а Србија има два милиона незапослених.

И, коначно, кад се говори о Вучићевим лажним, сумњивим, криминалним, недовршеним и другим „инвестицијама“, треба се запитати: шта ради Руска федерација на овом делу Балкана и какве су процене руских инвеститора о улагањима у Србију?

Ако се изузме енергетски сектор (где Русија инвестира у своје компаније где су већински власници), руске директне инвестиције у Србији нису велике. Према доступним подацима владиних и невладиних истраживања, од 2005. до 2016. године, оне су износиле у просеку годишње свега четири одсто од свих страних директних инвестиција у Србији!

Иако истраживање показује да су НИС, Лукоил и Сбербанк, између осталог, улагали у Србију преко посредничких држава као што су Аустрија и Холандија, реалнија процена укупних руских инвестиција (укључујући и индиректне инвестиције) износи око две милијарде долара или око шест одсто БДП-а Србије. Невероватно звучи да је Србија, као земља са најповлашћенијим статусом у трговинским односима са Русијом, скоро на самом дну њених спољнотрговинских приоритета и да је један нарко дилер (док није „пао“, пунио 8 одсто буџета).

Подсетимо да је 24. децембра прошле године, Вучић разговарао са генералним директором и председником управе Руских железница Олегом Белозјоровом о пројектима за даљи развој и унапређење железничке инфраструктуре у Србији. Главна тема разговора биле су две инвестиције од стратешког значаја за Републику Србију, а то су Диспечерски центар, којим би била успостављена боља организација и пун надзор над целокупним железничким саобраћајем у Србији. О поменута два „стратешки важна“ пројекта, од 2012. године до данас вођени су разговори и са руском и са кинеском страном. Са руском више пута. Много приче а нимало посла. Путинова Русија, показује то и досадашња пракса, строго води рачуна да у Србију не „загази дубоко“. Зашто је то тако, упркос орденима и сталном братимљењу, време ће показати.

Бескрупулозне Вучићеве лажи пуне странице његових билтена и ових дана док траје његова „лабудова песма“ и док иде по Србији показујући како је „још жив“. Тако је почетком марта месеца 2019. године најавио је и да ће „до краја августа“ (то му је омиљени термин и често почетком године помиње август ако „месец реализације“) бити завршена реконструкција пута дужине од 13,5 километара од Велике Плане до Смедеревске Паланке. Kоја траје већ годинама. Без имало срама изашао је пред народ и рекао како је „добио молбе грађана Велике Плане и Смедеревске Паланке за изградњу директног скретања са аутопута за Смедеревску Паланку“. Баш он и ниједна друга надлежна институција. А, пожалио им се јавно да га „…мучи ситуација око Kосова, јер шаље лоше сигнале потенцијалним инвеститорима…“

Говорио је о томе али и о другим темама, као да га мучи стомак и има затвор или нешто горе, што не може да контролише:

„…Не смем стопроцентно да обећам, али дао сам налог да се анализира да ли то утиче на безбедност саобраћаја, и ако је нема – уложићемо три или четири милиона евра, колико је потребно за то скретање, јер би то омогућило довођење инвеститора у Паланку?“ Скретање и знакови за скретање у вредности од три-четири милиона евра, због којих инвеститори заобилазе Паланку!?

Хоће ли од Србије након Вучића остати само хроника паланачког гробља, као у наслову збирке новела славне српске списатељице, Исидоре Секулић? Хоће ли заборав прогутати Србију? Или ће сва прљавштина и све тајне његове владавине изаћи на видело, пред неки нови и слободни суд? Док онај Страшни суд не дође по своје.

А 1. „Инвеститори“ без лица

Сада већ давног 11. октобра 2013. године, народни посланик, Драгомир Kарић, повео је групу од десет амбасадора из арапских земаља на Опленац, како би са њима утврдио „правце економске сарадње“. Међу њима је био и Богољубов „гласник“ јер је Богољуб још био у наводном бекству. Док су уживали гледајући бербу грожђа, пао је и договор да Богољуб помогне Србију, тако што ће наговорити Арапе да инвестирају у њену привреду, а, заузврат, Арапи ће Богољубу дати шансу да заједно наступа са њиховим компанијама у изградњи широм света, а посебно у азијским земљама.

Био је то почетак шеријатских превара које се изводе у Србији. Данас се јасно види да више нигде у региону нема ни говора о некаквог арапском улагању (ако изузмемо Босну и Херцеговину, где је Саудијска Арабија улагала само у изградњу медреса и џамија). Треба се сетити како је Вучић громогласно најављивао долазак компанија из Емирата, РАK керамикс, Јулфар и Чаудари група, који су послале своје емисаре, званично заинтересоване за улагања у индустрију керамике, производњу лекова и тестенина, као и приватизацију хотела у Србији. Али, њих у Београду нико није видео. Нити се они баве привредом. Идеја је била да поставе своје повремено-привремене представнике и чекају даља наређења из врха Емирата. Али, за оне који још не схватају политику исламског експанзионизма, треба само погледати шта о Србији стварно мисле Вучићеви „арапски пријатељи“. Наиме, више од свега говори чињеница да Србија са Емиратима има један од најтврђих визних режима на свету. Упркос томе, Вучић је у наступу потпуног лудила дозволио једнострано скидање виза грађанима Емирата, Саудијске Арабије, Ирана (повучено на притисак САД и ЕУ), Kатара и још десетак исламских држава.

А 2. Багер на „магарећим ливадама“

Председник ГО СНС-а у Врању и народни посланик Славиша Булатовић, обећао је пре две године изградњу хотела на језеру Првонек, али од тог обећања није остало ништа. Булатовић је неке чланове странке тада убеђивао да има инвеститора за хотел поред језера Првонек, да је у питању инвеститор из Аустралије и да ће овај пројекат сигурно бити реализован. Само што није паркирао багер „на терен“ да му лакше поверују у „почетак инвестиције“.

Двоје образованијих чланова СНС одмах су посумњали у могућност реализације поменутог „пројекта“. Један од оних који му оправдано нису поверовали рекао је између осталог и ово: „…Булатовићу нисам никада превише веровао, на то је утицао један од ове двојице напредњака, угледан човек, који ми је рекао да му је довољно кад је видео „инвеститора“, па одмах закључио да тај лик нема новца ни за темеље, а не за хотел!“

И заиста, за хотел на језеру Првонек не постоји ни пројекат нити иницијална локација на овом месту, удаљеном од Врањске Бање осам километара.

Глоса

„…Јасно је да у Београду имамо око милијарду евра инвестиција у једној години. Тиме потврђујемо да се Београд сада развија као што се деценијама уназад није развијао…“

(Горан Весић, ових дана…)

Никола Влаховић, Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Планатажи марихуане „Јовањица“ Агенција за финансирање извоза одобрила више милиона евра кредита

4.7 (3) Пољопривредно имање Јовањица, које се бави узгојем органске хране, а на којем је …

Како приватни трговци оружјем уништавају наменску и држави праве штету која се мери стотинама милиона евра

5 (3) Приватне компаније за извоз оружја у Србији су се појавиле 1993., и према …

Један коментар

  1. Dr Milanče Mitovski

    Наша је жеља неодољива, да стандард Западне Европе буде код нас. Да њихове границе као становити камен буде код нас, не код њих. Место на зачељу Европе желимо да га заменимо са стандардом, демократијом, стабилном привредом најразвијених земаља. Да се оне бачене бомбе, уранијум и отрове над нас буду враћене нашим “донаторима”.

    ♣ Неки наши политичари, пред камерама, све више личи на пијанца, који свако јутро прича о штетности алкохола, а ни једно вече не дочека трезан.
    ♣ Неки наши политичари мисле да њихово време тек долази. Бојим се да их не прегази!
    ♣ Волим неке наше политичаре, а како време одмиче, само су ми још дражи.
    ♣ Избор лауреата „Шистекове награде“ у РТБ Бор је рударски посао. Зато и не чуди што се после њенoг додељивања често чује питање – где овога ископали?
    ♣ Наши политичариобикаљају истину како не би је повредили.
    ♣ Писао бих афоризме о нашим политичарима, али не могу да их смислим.
    ♣ Наши политичари немају дилему: или лажу или не причају истину.
    ♣ По свему судећи и опозиција има доњу границу: лактови и колена.
    ♣ Наши политичари изумили: “буба-швабе уништавају буба-русама”!
    ♣ Многи не верују обећањима власти. Сналазе се својом, а не туђом, главом.
    ♣ Председник поседује многе могућности. Изабрао је најгоре, не за себе, за народ.
    ♣ Власт између сна и јаве нама је подарила сан. У сну је најлепше?
    ♣ Многим пензионерима пензија им је таква да просјацима једино могу да уделе – комплименте!
    ♣ Пензионери не мисле да одело чини човека, зато обилазе контејнера голи, боси, гладни и јадни.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *