Вучићеви напредњаци „кувају“ ГМО храну за српску трпезу

СРБИЈА ће ускоро, сматрају стручњаци, моћи да се „поздрави“ са здравим намирницама! Наиме, иако нам пољопривреда на „климавим“ ногама, са многим нерешеним проблемима, чини се да ћемо све то прескочити и пожурити да усвојимо нови, измењени, Закон о генетски модификованим организмима (ГМО). Када је шефица преговарачког тима за ЕУ Тања Мишчевић недавно изјавила да је закон припремљен и усклађен са ЕУ и да треба да се нађе у процедури, оставила је надлежне готово без текста. Стручна јавност није била толико зачуђена, јер одавно упозоравају да су се лобисти ГМО „увукли“ у готово сваку институцију од значаја.

Како је Мишчевићева рекла, Србија планира у наредних годину дана да испуни све услове за улазак у Светску трговинску организацију, укључујући усвајање Закона о ГМО. Она је том приликом рекла да не знамо шта једемо, јер немамо добрих механизама контроле, а усклађивањем закона са ЕУ бићемо много боље заштићени.

Професор Миодраг Димитријевић, са катедре за генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да та усклађивања са законодавством ЕУ нису баш сасвим јасна, јер нико није рекао шта се подразумева под тим.

– Европска унија, када је реч о ГМО, има врло сложене правне прописе и директиве, које су се годинама „слагале“ у њиховим фиокама – прича проф. др Димитријевић. – Као таква, ЕУ комисија даје препоруке, које нису обавезујуће за земље чланице. Они су 2001. године донели директиву која државама даје право да уколико сматрају да одређена врста ГМО може бити ризик за еко-средину или по здравље људи, блокирају њен узгој, максимално до десет година. Тада иде поново у разматрање и може да се продужи или прекине.

ГРАЂАНИ РЕКЛИ – НЕ

У Србији је 111 општина и градова донело декларације против ГМО. Како каже професор Шеварлић, ове општине чине 85 одсто укупног становништва наше земље.
Професор Димитријевић објашњава да ЕУ није хомоген систем, па тако имамо Шпанију, у којој се гаји ГМ кукуруз, па Мађарску, која је уставом експлицитно забранила гајење ГМО уопште.

– Мађарима то не смета да буду чланови ЕУ или СТО – истиче професор Димитријевић. – Светска трговинска организација се залаже за слободан промет робе, и они то нама предбацују. Проблем је што иста та СТО, када је Србија имала притиске да не заузима тржиште ЕУ у Русији, није реаговала о слободном промету робе.

Узгој и продаја ГМО у ЕУ су дозвољени, али после строге контроле и уз јасно обележавање. Свака земља може да се позове на безбедносну клаузулу и да забрани узгој неких ГМ култура.

И док је Мишчевићева конкретно рекла да је Закон о ГМО припремљен, у Министарству пољопривреде, тврде, међутим, другачије.

– Питање о ГМО није тренутно приоритет – кажу у Министарству пољопривреде. – Када буде, и ако буде, измена Закона о ГМО дошла на дневни ред, јавност, укључујући и стручну, биће упозната и активно укључена у израду закона.

Професор Миладин Шеварлић, саветник Економског института, каже да ми све радимо на своју штету, па тако и пре него што постоје икакве шансе да уђемо у ЕУ, јуримо да изменимо Закон о ГМО.

– Чисто сумњам да ће звати и организовати јавну расправу – категоричан је проф. Шеварлић. – То ће бити закон који ће се радити мимо очију јавности. Имајућу у виду досадашњи однос према том питању, не верујем да ће се нешто променити.
Незванично сазнајемо да до краја ове године неће бити ништа од тог закона, али већ 2015. године „смеши“ му се да заживи. Без обзира на то, што је званичан став Владе Србије да до 2018. године испуни све услове које захтева ЕУ, не бисмо ли једног дана постали пуноправна чланица.

ОЗНАКА “БЕЗ ГМО“ СА ДВОСТРУКИМ АРШИНИМА

У Србији је забрањено обележавање производа да су „без ГМО“, јер наш важећи закон забрањује промет, гајење и продају производа генетски модификованих. То, међутим, очигледно не важи за поједину страну робу, која на себи има налепнице да су „без ГМО“, а међу њима су храна за бебе, „моцарела“ сир, житарице…

– То је још један пример како наша држава неравноправно и на штету домаћих произвођача забрањује нашима стављање ознаке „без ГМО“ – каже Шеварлић.

Тако су инспектори Министарства пољопривреде наредили нашем великом кондиторском произвођачу да уклони „не садржи ГМО“ са амбалаже кекса. Разлог, како су нам рекли у ресорном министарству, на декларацији су истакнута својства хране које поседују и друге намирнице исте врсте.

У Министарству пољопривреде кажу да производи који се увозе из ЕУ, на оригинал паковању могу да имају ознаку да су без ГМО, јер се на тржишту земаља порекла производа могу наћи и производи који садрже ГМО. У Србији је забрањена употреба ГМО у храни и инспекције редовно проверавају пошиљке хране које би могле да садрже ГМО.

 

Ј. Субин, Новости

Илустрација Тоше Борковића