fbpx
Насловна / Став / Вук З. Цвијић: Андреј Вучић – Велики брат

Вук З. Цвијић: Андреј Вучић – Велики брат

5
(3)

Од повратка Александра Вучића на власт, за име његовог млађег брата везивале су се бројне афере. Шта је истина, а шта фама о улози и пословима Андреја Вучића кога сматрају најважнијим човеком из сенке у СНС-у и држави

Иако нема ниједну јавну државну и значајну политичку функцију, Андреј Вучић, брат председника државе Александра Вучића, важи за човека са великим утицајем, моћника из сенке. Сви који их познају кажу да то није чудно, јер су браћа од најранијег детињства изузетно везана и ослоњена један на другог, али и да је утицај Андреја на две године старијег брата увек био евидентан. С тим што су његов утицај и улога расли упоредо са Вучићевим политичким успоном.

Тако су се, од повратка Вучића на власт, за име његовог брата везивале афере. О њима су писали ретки слободни медији и новинари у Србији и због тога били изложени бруталним нападима Александра Вучића и машинерије СНС. Последњи на мети таквих напада нашли су се портал КРИК и новинар и уредник БИРН-а Слободан Георгиев, након што су објавили заједничке фотографије Андреја Вучића и Звонка Веселиновића, контроверзног бизнисмена са кривичним досијеом, на кога је косовско тужилаштво, према последњим незваничним информацијама, проширило истрагу за убиство Оливера Ивановића. Међу осумњиченима одраније се налази и Милан Радоичић, Веселиновићев кум и потпредседник Српске листе на Ко- сову и Метохији, која је под директном контролом СНС-а и практично њена испостава на КиМ.

Прво је портал КРИК објавио фотографију која је, како наводе, настала крајем марта 2015. на Копаонику. На њој се виде Андреј Вучић и Звонко Веселиновић како у друштву непознатог мушкарца седе у једном ресторану. Потом је БИРН објавио да су њих двојица сарађивали током предизборне кампање СНС-а 2014. и то илустровао фотографијом – селфијем, насталим у рекламној агенцији коју је ангажовао СНС током кампање за те изборе. Шта ради председников брат са Веселиновићем који је јануара 2019. у Пироту првостепено осуђен на две године затвора због незаконитог вађења шљунка? Са човеком који је пре тога, са кумом Миланом Радоичићем, био оптужен и пред Специјалним судом у Београду за присвајање 32 камиона Хипо Алпе-Адриа лизинга, али су обојица ослобођени 2016? Са неким кога је Еулекс теретио да је нафту из Србије на Косово кријумчарио заједно са једним од најпознатијих припадни- ка косовских криминалних структура, Ментором Бећиријем, који је хапшен 2003. због сумње да је препродавао хероин, па ослобођен, а три године раније хапшен је и због крађе аутомобила, али је тужилаштво одустало од даље истраге? Та питања у српској јавности очигледно не могу да се поставе без последица.

Први пут је Александар Вучић свог брата Андреја јавно споменуо 2008, током вишенедељног премишљања да ли да се придружи Томиславу Николићу који се одвојио од Војислава Шешеља и СРС. Вајкајући се око евентуалног напуштања политике, рекао је: „Можда ћу се убудуће бавити неким пословима, попут берзанских или ћу помагати брату у вођењу фирме. Углавном, не брините за моју егзистенцију“.

До данас је остало нејасно о којој се то фирми ради кад у званичној биографији Андреја Вучића пише да је 18 година запослен у Заводу за израду новчаница, где је радио и њихов отац. Никакве фирме се не спомињу у биографији коју представљају власт и режимски медији.

На главном одбору СНС (Фото: Горан Срданов)

Међутим, прва афера Андреја Вучића била је везана баш за једну фирму основану 2010. Јавност је 2014. сазнала да је у Агенцији за привредне регистре евидентирано да је Андреј Вучић 2010. основао фирму Асомакум, чији је рачун неколико година касније због дуга био у блокади. Он је то, међутим, демантовао и покренуо судски поступак због сумње да је неко искористио његову фалсификовану личну карту да би основао то предузеће. Александар Вучић је више пута тврдио да неистине о том „фантомском предузећу“ објављују они који желе да му политички науде, а министар полиције Небојша Стефановић био је ефикасан и убрзо је саопштио да је ухапшено 16 особа које се сумњиче да су крађом идентитета основали седам предузећа, између осталих и Асомакум.

Андреј Вучић није био задовољан брзином судског поступка по његовој тужби. Већ после пет месеци од првог рочишта поднео је захтев за изузеће судије Мирјане Јовановић због одуговлачења и пристрасности, а председник Привредног суда је по хитном поступку уважио његов захтев. Савет за борбу против корупције је у свом извештају о стању у правосуђу закључио да је ова промена судије била незаконита, јер Закон о парничном поступку не допушта изузеће судије због одуговлачења поступка. Новом судији Драгану Драговићу било је потребно само једно рочиште да прихвати тужбу. Почетком 2016. та одлука је постала правоснажна.

Јавност, међутим, никада није сазнала ко је уплаћивао новац на рачуне те „фантомске фирме“, нити коме је Асомакум тај новац касније прослеђивао. А нема сумње да би токови новца могли отклонити многе дилеме које су остале и након што је суђење окончано.

Од 2014. Андреја Вучића опозиција оптужује да има значајна неформална задужења у СНС-у. Његов утицај је на известан начин потврдио и Синиша Мали, тадашњи градоначелник Београда и близак пријатељ браће Вучић, откривши за загребачки Глобус да је дошао на функцију првог човека престонице по идеји Андреја Вучића. Занимљив је његов опис улоге Андреја Вучића.

„ Андреј је, иначе, сива Александрова еминенција у СНС-у, који се нигде у јавности не појављује… Он ради у Заводу за израду новчаница, а уз то се бави странком и кошаркашким клубом Црвена звезда… Ствар је у томе што су Вучићев рођени брат Андреј и мој млађи брат Предраг најбољи пријатељи“, рекао је Мали за Глобус.

Недуго затим, млађа браћа Вучић и Мали наћи ће се на једном деликатном задатку у време Параде поноса 28. септембра 2014. Они су тада кренули да из групе навијача, која се противила паради, извуку Данила Вучића, сина садашњег председника. Претходно су тинејџера Данила, који је сада такође активан у СНС-у, легитимисали полицајци у групи навијача, што је јављено моторолом. Према верзији коју су прихватили тужилаштво и првостепени суд, седам жандарма је непотребно интервенисало задајући ударце Андреју Вучићу, Предрагу Малом и двојици војних полицајаца који су их пратили. С друге стране, окривљени жандарми, њихове колеге и старешине су тврдили да су интервенисали тек када су четворица мушкараца насилно хтела да прођу кроз кордон и гађали их пластичном флашом. Тврдили су да нису знали ко је у питању и да им се један од четворице за кога се касније испоставило да је Андреј Вучић обратио речима: „Знаш ли ти ко сам ја?!“ Тужилаштво је покренуло поступак против жандарма, а одбило је кривичну пријаву заштитника грађана против двојице војних полицајаца.

Браћа Вучић се јавно виђају једино на утакмицама (Фото: Александар Димитријевић)

Ток тог поступка је често коментарисао и Александар Вучић. Када је укинута прва првостепена пресуда, рекао је: „Када вас убеђују да су криви бубрези мога брата што су напали нечије пендреке, а пре тога су причали да није дао личну карту, после чега се испоставило да је дао сва документа“. Ове његове речи пратила је рафална паљба прорежимских таблоида са насловима попут Срамотне жуте судије. Виши суд у Београду је и други пут, доносећи првостепену пресуду 19. априла 2019. поверовао браћи председника државе и министра финансија и њиховом једном сведоку, па је окривљеним жандармима повећао условне казне. Нова првостепена пресуда је изречена само сат времена након изношења завршних речи, у којима је судија Татјана Сретеновић три пута интервенисала опомињући браниоце када су спомињали Александра Вучића и његовог сина Данила. Када је бранилац Владимир Вученић рекао: „Овај поступак је јавно коментарисао председник, на један потпуно недопустив начин. То је нарушило претпоставку невиности“, судија Сретеновић га је опоменула, а на то се насмејао оптужени Славко Стојановић.

„Стојановићу, шта је смешно? Јесам ли ја смешна? Ја све гледам, гледам и вас, гледам и новинаре. Ја ово сматрам непоштовањем суда“, казала је изразито повишеним тоном судија Сретеновић, уз опаску да у „овој судници није нарушена претпоставка невиности“.

Куриозитет је и да је војне полицајце који су чували Андреја Вучића заступала Весна Лончар, супруга министра здравља Златибора Лончара. Апелациони суд који је поништио прву осуђујућу пресуду, сада ће, у другостепеном поступку, морати да донесе коначну одлуку.

Ипак, много озбиљнији послови Андреја Вучића чекали су током ванредних парламентарних и локалних избора 2014, када се Александар Вучић спремао да коначно постане премијер. Андреј је често виђан како обилази локалне одборе напредњака по Србији, а опозиција га је оптуживала да примењује незаконите методе притиска на бираче. Кандидат ДС-а за председника општине Мионица Милан Гавриловић оптужио га је за инциденте током локалних избора, наводећи: „Андреј Вучић је виђен у Мионици у дану избора ујутро. Притисци на чланове и активисте ДС-а трајали су цео изборни дан. Мене су тукли људи који нису одавде, а полиција није адекватно реаговала“.

Председник опозиционе чајетинске општине Милан Стаматовић тврдио је, нешто касније, да су смене директора јавних предузећа и републичких институција у овој општини обављене по налогу Андреја Вучића, за кога је рекао да „кадрује и наређује ко ће бити смењен у Србији“. На питање како је могуће да премијеров брат смењује директоре, Стаматовић је одговорио: „Андреј Вучић обавља најутицајнију функцију тренутно у Србији, а то је функција премијеровог брата“.

У августу 2015. ДС је саопштио да изборни штаб СНС за покрајинске изборе у Војводини „води лично Андреј Вучић, који је према информацијама добијеним из локалног СНС-а, за себе и своје људе обезбедио радни и животни простор у Новом Саду“. Одговарајући на те оптужбе Игор Мировић, садашњи премијер Војводине, у изјави за Данас потврдио је да је Андреј Вучић укључен у рад СНС-а и поручио: „Позивам Андреја Вучића да се на активнији и формалнији начин укључи у рад странке, с обзиром на његове компетенције“.

Уочи посете Александра Вучића Америци 2015. пет конгресмена пише потпредседнику САД Џозефу Бајдену упозоравајући га на утицај групе људи коју предводи Андреј Вучић на пословање у Србији. У писму се наводи да „мала група људи коју предводе премијеров брат Андреј Вучић и његови пријатељи Зоран Кораћ (утицајан у енергетици) и Никола Петровић (кум Александра Вучића и тада директор Електромреже Србије) има одлучујући утицај у областима енергетике, комуникације и инфраструктуре и свим другим водећим бизнисима у Србији“. Конгресмени су истакли и да је неопходно испитати везе те групе са специјалним изаслаником председника Русије у Србији, бизнисменом Александром Бабаковом.

Александар Вучић је реагујући на то изјавио: „Против мене су поједини тајкуни организовали кампању, и то зато што ни њима, нити било коме другом не дозвољавам да рекетирају

Србију“. Затим је, тада се чинило необично, додао да је у то умешана једна америчка компанија и рођака једног нашег министра „који су хтели да добију посао градње ветропаркова по сваку цену“. То је био почетак афере са тадашњом министарком Кори Удовички, њеном сестром и зетом, као и Аном Брнабић, која је у то време била потпредседница Управног одбора НАЛЕД-а и директор за комуникације и стратешки развој у Србији америчке компаније Континентал винд, чији је директор Марк Крандал, зет министарке Удовички. Брнабић је убрзо у овој афери стала на страну Вучића и његовог кума Николе Петровића. Након тога именована је прво за министарку државне управе и локалне самоуправе, а потом је, након избора Александра Вучића за председника Србије, постала премијерка.

Речи Александра Вучића поводом писма конгресмена разрађивали су други чланови СНС-а као и сама странка саопштењем, оптужујући ДС да је у завери са босанским кокусом америчких конгресмена „који су посебно разочарани после догађаја у Сребреници и због политике мира и стабилности коју води Александар Вучић, и који, заједно са Мирославом Мишковићем, лобирају против интереса Србије“.

До данас се Андреју Вучићу приписује огроман неформални утицај у владајућој странци. Чак се спекулише и да он практично води СНС. Приписиван му је нарочито велики утицај у Војводини и приличан интерес за Панчево, где му је заправо живела садашња супруга.

Велимир Илић, бивши коалициони партнер СНС-а и министар у влади Александра Вучића, након раскида са напредњацима оптуживао је Андреја Вучића да покушава да „регрутује припаднике његове странке“ и да је „повезан са криминалцима“.

О наводној повезаности Андреја Вучића са криминалом говорили су и неки полицајци. Оптужбе је изнео полицајац Милан Думановић, који је са колегом Младеном Трбовићем поднео кривичну пријаву против министра Небојше Стефановића и државне секретарке Дијане Хркаловић, оптужујући их да су незаконито послали полицајце у Сребреницу приликом посете Александра Вучића, као и приликом одржавања митинга и контрамитинга опозиције и власти у Бањалуци. Њихова пријава је експресно одбијена, а они су оптужени за одавање службене тајне, јер су потврдили медијима да су поднели кривичну пријаву. Током процеса ови полицајци су тешко оптужили Андреја Вучића. Тако је 2. јануара 2017. Думановић износећи одбрану на суђењу затвореном за јавност рекао: „Мени није дозвољено у тужилаштву да кажем оно што је главна ствар да је у Србији на власти криминално удружење, а да су на челу тог удружења Андреј Вучић, Дијана Хркаловић и Небојша Стефановић“.

Александар Вучић и његови сарадници су од 2014. до данас ретко одговарали на изнете сумње о деловању Андреја Вучића, али су о њему говорили и када га нико други није спомињао, наводећи да се он користи за нападе на председника СНС-а и Србије, „који је на то најосетљивији“. У једном од последњих реаговања, старији Вучић је крајем 2018. на ТВ Прва о млађем брату, који је члан главног одбора СНС-а, говорио: „Мој брат има свој посао, а, наравно, он је члан СНС-а… Знате зашто им мој брат смета? Хоћете ја да вам кажем? Што уђе у кућу код сваког домаћина и каже – мој брат је Александар, хоћу да вас замолим да ми кажете да ли поштујете то што он ради и можете ли да помогнете у будућности. Па, како да помогнемо? Па, да подржите његову политику, да гласате за СНС. И он седне са домаћином, попије сок, попије чашицу ракије, веома је упоран, вредан, вреднији и марљивији од мене и то је оно што њима смета“.

У свакој демократској земљи било би нормално да се под лупом медија и критичке јавности нађу послови и деловање чланова породице високих функционера, нарочито ако постоје сумње у било шта незаконито. Међутим, власт у Србији екстремно реагује на свако помињање Андреја Вучића, нападајући одмах све који га спомињу.

„Ови последњи напади су уследили одмах после наше приче. Прво нас је вређала посланица СНС-а на Твитеру, а затим је пуштен и филм где ме окривљују за издају Косова“, каже уредник БИРН-а Слободан Георгиев. Уместо било каквог одговора и објашњења о природи односа председниковог брата и контроверзног бизнисмена Звонка Веселиновића, кога косовски тужилац, заједно са његовим кумом Миланом Радоичићем, сумњичи за учешће у убиству Оливера Ивановића, власт и режимски медији су напали новинаре који су то објавили. Зато се новинари, нарочито ако спомињу Андреја Вучића, који је неспорно активан у политици, осећају угрожено. Изгледа с правом, јер је Србија на светском индексу медијских слобода Репортера без граница пала за чак 36 места од 2014, а Фридомхаус у последњем извештају Србију означава као делимично слободну земљу. Делом можда и због тога што је председников брат најопаснија тема за медије.

Врх спорта у Србији: Славиша Кокеза, Небојша Човић и Андреј Вучић (Фото: Марко Метлаш)

Ватрени навијач и функционер

Једна од ретких званичних функција Андреја Вучића била је у Кошаркашком клубу Црвена звезда, у којем је 2012. по повратку његовог брата на власт, изабран за члана Председништва тог клуба. За чланове УО Звезде тада су изабрани и Предраг Мали, као и кум Александра Вучића Горан Веселиновић. Председник КК Црвена звезда Небојша Човић, образлажући именовање Андреја Вучића у Председништво навео је да је он бивши кошаркаш. Играо је за ИМТ, Беопетрол, Раднички и Младост из Земуна, као и на Кипру и у Грчкој.

Именовање Андреја Вучића је критиковао тренер Партизана Душко Вујошевић, оптужујући га да користи утицај брата на власти да би привукао спонзоре клуба. Андреј Вучић из Звезде одлази две године касније 2014, када његово име почиње да се помиње много чешће у другим аферама. Његов брат на власти то коментарише: „Он много воли Црвену звезду, борио се за њу на најчаснији могући начин и тако ће да је и напусти, јер је очигледно да не сме да буде нигде, јер је мој брат“. Упркос томе, његов брат је био члан Надзорног одбора Удружења осигуравача Србије.

(НИН, 25.4.2019)

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Радници Крушика: Ништа није регуларно, ни у реду, и Вучић то зна

4.3 (11) Председник Александар Вучић деловао је синоћ на РТС-у некако уплашено и причао је …

Бивши студент проректор: Нуђен ми је новац да гласам да докторат Малог није плагијат

4 (7) Дојучерашњи студент проректор Београдског универзитета Данило Потпарић, који је истовремено и члан Одбора …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *