WTF?! За Немачку су приватизација ЕПС и Телекома Србија политичко питање

– Ускоро би на ово тржиште могли да дођу нови играчи из Немачке у трговини, у електронској, текстилној и ауто-индустрији, а влада интересовање и за ИТ услуге. С друге стране, приватизација великих државних предузећа као што су Телеком или ЕПС је за сада непознаница и уједно политичко питање – каже за “Блиц” Михаел Шмит, директор делегације немачке привреде у Србији.

Упитан како на интересовање улагача утиче могуће добијање датума за почетак преговора са ЕУ, Шмит подсећа да су услови за инвестирање у Србији у недавној анкети међу члановима Немачко-српског привредног удружења и без „датума” позитивно оцењени јер чак 88 одсто предузећа тврди да би поново и у оваквим условима овде улагало.

– Без јасне ЕУ агенде, споља посматрано је Србија као привредна локација мање интересантна за стране инвеститоре. Кроз почетак преговора о чланству, Србија може значајно да побољша свој имиџ и директно профитира јер и даље постоји велики потенцијал за нове инвестиције – закључује Шмит.

Поскупљење струје без плана

– Повећање цене струје би требало да се остварује плански и постепено. Поређења ради, у Немачкој индустрија кроз умањену цену струје добија подршку државе, док грађани финансирају прелазак на обновљиве изворе. Овде је супротно, грађани и даље плаћају веома ниску цену, што спречава модернизацију привреде – коментарише Шмит раскид уговора немачког „Мессера“ са ЕПС о снабдевању струјом.

У прошлој години Немачка је била најважнији партнер Србије у спољној трговини. Како се то одражава на извоз Србије?
– Размена у прошлој години је достигла 2,5 милијарди евра. Тако је достигнут резултат из периода пре кризе. Али, раст извоза Србије везан је искључиво за пословне активности немачких и других међународних инвеститора. У првим месецима 2013, десет највећих извозника из Србије су међународне компаније, од чега су чак седам ћерке-фирме немачких предузећа.
 

Који финални производи из Србије имају највеће шансе да нађу купце на немачком тржишту?
– Српски производи су пре свега занимљиви за домаћа и регионална тржишта, где су њихове марке већ познате и где постоје традиционални трговински односи. Због слабије тражње у Србији и у региону, српска предузећа у појединим браншама покушавају да освоје већа тржишта ЕУ и Русије. Највећи изазов српске привреде је да убудуће на овим тржиштима више не буду присутни само као лиферанти полупроизвода, већ да развију међународно конкурентне производе.

Блиц