Став

Жабе и акрепи са Београда на води

Kад год помислите да ова власт ипак не може да каже нешто што се баш онако оштро коси са здравим разумом, погрешите. Може, и нема са тим никакав проблем. А зна и да је отпор слаб и сад већ прилично локализован. Осим разарања правног система, угрожавања јавних финансија, укидања култивисаног јавног говора, али и елементарне сигурности за оне који не припадају њиховом клану, толерисања (у најблажем случају) окореле мафије, дуго и истрајно се ради и на разарању логике.Синиша Мали

Најновији пример је, по низу питања, врло дубиозни министар финансија Синиша Мали. На сасвим аргументовано и логично питање – шта је држава Србија тачно добила од фамозног пројекта Београд на води у замену за око две милијарде евра које је уложила, Мали не даје објашњење иоле блиско здравом разуму.

Не.

Он даје типични напредњачки одговор: ми то земљиште нисмо поклонили непознатим арапским инвеститорима, ми смо га поклонили грађанима Београда и Србије! Они, додуше, од тога немају ништа, али имају могућност да се шетају лепо уређеном променадом и гледају оне који су купили станове, а могу и да замишљају оне који на том послу згрћу непојамно богатство.

Невероватни Синиша Мали још нам је тим поводом објаснио да није исто кад је неко грађевинско земљиште неуређено па не вреди ништа (није пропустио да поново помене оне змије, гуштере и жабе) и ово које је уређено, па на њему може лепо да се гради. А ко је отерао гуштере и жабе, платио привођење земљишта намени и спремио га за арапске „инвеститоре“? Опет грађани Србије којима га је Синиша Мали „поклонио“. А грађани су га, посредством Синише Малог, онда стварно поклонили, можда ћемо једног дана сазнати и коме тачно.

Дотле, сазнали смо да је предузеће Еагле хиллс Београд, формални власник 68% Београда на води, прошлу годину завршило са губитком од 18 милиона евра. Синиша Мали тврди да ће ову годину да заврши са добитком од 25 милиона евра. Али то све није ни битно. То је текуће улагање, губитак и добитак. Битан је почетни и завршни салдо.

Kонкретно, сада је битно колико је ко од партнера у овај посао укупно уложио. Држава је за своје улагање у виду земљишта, инфраструктуре и околних зграда добила 32% компаније. Арапски партнер, формални власник 68% уложио је 80 милиона евра, с тим што је последња уплата била још 2016. године. За позајмицу од 25 милиона евра наплаћује годишњу камату од 4,75% и поврх свега фактурише још и близу пет милиона евра годишње на име развоја пројекта.

Дакле, ако је држава уложила две милијарде евра да Београђани добију лепо шеталиште, како каже фамозни министар Мали, није требало. Могла је за 10, па и 20 милиона евра да отера змије, гуштере и остале акрепе, направи лепу променаду, изда земљиште у закуп за кафиће и ресторане и сви задовољни.

Зато је бесомучна напредњачка пљачка државе Србије на овом послу некако и најочигледнија. Монструм зградурине штрче у небо, нема шансе да их не видите и да вас не подсете како је почело разарање правног система земље и означен старт пљачке државне имовине. Онда се наставило даље: јавне инвестиције у које нико нема увид колико коштају, а колика им је реална цена, располагање буџетом према слободној вољи, а не према Закону о буџету (то ради председник државе мимо својих уставних овлашћења у садејству са министром финансија) баш некако пред изборе се дели „хеликоптер мани“ који је претходно позајмљен, за капиталне инвестиције се користе директне погодбе уместо јавних тендера, под изговором короне се подиже и дефицит буџета и јавни дуг, деле се субвенције страним инвеститорима који спакују ствари чим тај новац потроше, а раднике оставе на улици. Ово је само овлашно набрајање.

За детаљну анализу потребна је и детаљна истрага. Новац има незгодну особину да, овако или онако, увек остави траг. Само га треба пратити. Не треба гајити илузију да ће се баш све пљачке открити и да ће баш сви одговорни сносити последице кад све ово једном прође. Али треба очекивати да се то обавезно догоди бар са овим драстичним случајевима и онима који су за то одговорни. Београд на води може се третирати као гранични камен у том послу.

аутор: Биљана Степановић

Нова економија

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!