У првом кварралу 2013. године из централне, источне и југоисточне Европе извучено 0,7 одсто БДП-а, а од половине 2011. чак 5,5 одсто БДП-а. Централна банка треба да кредитима надокнади одлив страног капитала, поручује економиста Слободан Комазец
Банке су у 2013. години наставиле са повлачењем капитала из централне, источне и југоисточне Европе. Према анализи Европске банке за обнову и развој из овог региона (из ког су искључене Русија и Турска) је у првом кварталу 2013. повучено капитала у вредности 0,7 одсто БДП-а. Иако извлачење капитала само у овом тромесечју није огромно, када се томе дода све што су западне банке повукле из региона од половине 2011. године долази се до чак 5,5 одсто БДП-а у просеку. У неким земљама је банкарски сектор малтене опустошен као на пример у Мађарској, одакле је извучено 23 одсто БДП-а и Словенији (17 одсто).
У Србији – супротно?
Народна банка Србије у саопштењу потврђује да је дошло до одлива капитала али да је „у првом полугодишту 2013, у односу на исти период прошле године, у банкарском сектору Србије смањено и успорено повлачење капитала од стране страних банака. У Србији, дакле, имамо супротна кретања од процеса у другим земљама региона у којима се тај одлив повећава или убрзава. НБС истиче да ни у првом полугодишту 2013, као ни у истом периоду претходне године, није било повлачења власничког капитала из домаћих банака“, указују у НБС.
Одлив по основу плаћања камата банака мањи је за 30,8 милиона евра, док је повлачење добити страних банака било мање у првом полугодишту ове у односу на исти период претходне године за 64,6 милиона евра. У истом периоду нето одлив по основу коришћења и отплата кредита домаћих банака према страним банкама мањи је за 112,5 милиона евра.
У првом полугодишту стране банке су повећале своја нето улагања у државне хартије од вредности за 744,9 милиона евра.
„Из изнетих података јасно се може закључити да је, када је Србија у питању, у овој години у односу на претходну успорено повлачење капитала по свим основама“, истиче НБС.
Према подацима из платног биланса које објављује НБС, одлив капитала по основу банака у првих пет месеци ове године износи 368,4 милиона евра, што јесте смањење у односу на исти период прошле године када је то износило 373 милиона евра. Међутим у сектору предузећа одлив, односно раздуживање по основу кросбордер кредита износи 87 милиона евра, док је у истом периоду прошле године постојао прилив од 61,4 милиона евра. Истовремено, ове године бележимо значајан одлив капитала од 252 милиона евра на основу враћања кредита ММФ-у од стране НБС.
Исмаил Мусабеговић, професор на Банкарској академији објашњава да се ради о кросбордер кредитима које су матице давала ћеркама и да је логично, са падом привредне активности у овим земљама, да се ти кредити враћају. Да није било Бечке иницијативе ово повлачење било би далеко веће и могло би изазвати колапс привреда у вом региону. Он сматра да када дође до опоравка привреда и капитал ће се вратити на ова тржишта.
Доба повлачења новца са европске периферије
У периоду општег раста банке су кљукале грађане и привреду кредитима, само од 2002. до 2008. године актива банкарског сектора у Србији повећана је са 451,8 милијарди динара на 1.916 милијарди динара, скоро пет пута. Извори капитала за толике кредите највећим делом стизали су из иностранства, из матичних банака које су у то време јефтини капитал са међународних финансијских тржишта пласирале овде уз огромну зараду.
Сада када су привреда, а и грађани наркомански зависни од кредита – славина се заврће.
Токови капитала су се променили и сада се кредити враћају од периферије Европе ка западу, увећани за камате, слабећи тако и банкарске секторе ових земаља, али и њихову девизну позицију. Према извештају ЕБРД, од избијања кризе 2008. године екстерно финансирање банкарских система у источној и југисточној Европи смањено је за 30 одсто, а највећа смањења су у оним земљама где су пре кризе били највећи приливи.
Економиста Слободан Комазец објашњава да светска економска криза није успела да санира банкарски сектор и финансијска тржишта и да су западноевропске банке у великим проблемима због неликвидности и ненаплативих кредита. Банке уз то имају и све слабију перспективу квалитетних пласмана у европским земљама.
„Сада се налазимо у периоду када се очекује талас значајне инфлације у земљама као што су Италија, Шпанија, Грчка или Португал. Европска централна банка и амерички ФЕД припремају се за заокрет у монетарној политици и уместо експанзивне монетарне политике са каматама близу нуле иду на повећање каматних стопа и заоштравања услова кредитирања што ће додатно отежати положај банака. Банке се припремају за та два шока и, без обзира на већу оплодњу капитала у источној Европи, сада те банке повлаче средства, депозите и профите из ћерки у матице. Овде се углавном ради о државама које су се великим делом ослониле на прилив тог јефтиног капитала, а који је пласиран по много вишим каматама и где су остваривани огромни профити. У међувремену дошло је и до промене банкарске регулативе, захтеви за капиталном адекватношћу су повећани са осам на 12 одсто. Тако је профит отишао у други план, а у први су избили сигурност и финансијска стабилност“, објашњава Комазец разлоге повлачења новца са европске периферије ка матицама.
Прети заоштравање кризе
Процес који је започео 2009. године за кратко је заустављен у неким земљама у другој половини 2012. године због великих пласмана јефтиног капитала – насталог штампањем пара америчког ФЕД-а и Европске централне банке – у земље у развоју, посебно у њихове државне обвезнице. Тако је и Србија, поред Пољске, БиХ и Бугарске, била међу земљама које су имале нето прилив у последњем кварталу 2012. године. Међутим, ситуација се поново окренула у 2013. години, а од маја је скоро потпуно престала куповина државних хартија. Тако је у европске земље у развоју у првом кварталу 2013. пласирано преко 10 милијарди долара, да би у другом квартали имали одлив капитала од око четири милијарде евра, показују статистике у извештају ЕБРД.
Од половине 2011. до половине 2012. године из филијала из овог дела Европе ка матицама западних банака отишло је око 55 милијарди евра. С обзиром да је из Србије отишло око пет одсто БДП-а, то значи да је око 1,5 милијарда евра отишла од домаћих банака у страном власништву – ка њиховим власницима.
Према речима Комазеца оно што чека земље из којих се повлачи капитал су проблеми у платном билансу, смањење девизних резерви, раст неликвидности, банке ће губити финансијски потенцијал и јавља се опасност од дефлаторног шока.
„Већ сада имамо стагнацију кредитне активности банака у Србији. Банке овде ће се суздржавати од кредитирања привреде и покушаваће да повећају капитал а то ће још више погоршати ситуацију са ликвидношћу привреде. Ако централна банка не реагује домаћим допунским кредитима да надомести овај одлив, имаћемо пооштравање кризе, смањење инвестиција и запослености. Централна банка код нас води врло ограничену монетарну политику и само се базира на стабилност цена, курса и финансијску стабилност. Наша централна банка мора да преузме део функције буџета и селективним кредитима финансира приоритетне области као што је извоз, пољопривреда или саобраћај. Није тачно да ће то довести до инфлације уколико се ставе под контролу новчани токови. Огромне субвенције из буџета од преко 100 милијарди динара које се деле шаком и капом могу се заменити монетарном политиком. Тако би се смањиле и каматне стопе, а камате су данас огроман проблем за буџет. Следеће године ће износити 120 милијарди, а 2015. године 140 милијарди динара. камате постају највећа ставка у буџету и то фиксна, јер камате се морају платити“, упозорава наш саговорник.
У највећем проблему су земље, као Србија, које су развој базирале на приливу страног капитала. Сви спољни шокови сада погађају ове земље, а пре свега шпекулантске акције на међународним тржиштима. У оваквој ситуацији јасно се види предност домаћих банака и домаће штедње који су далеко отпорнији на екстерне шокове. На жалост, 84 одсто нашег банкарског система се налази у рукама иностраних власника, закључује Комазец.
Милош Обрадовић
Балкан Магазин
