Економија

Зашто већ 15 година траје ликвидација пет српских банака и како је она испланирана и урађена по налогу из САД

Ликвидација пет водећих српских банака, испланирана је у Сједињеним Америчким Државама. Доказ за то су налози који стижу нашим владама, још од 2001. године, редовно. Ти налози значе директиву, не само да се нешто изврши, већ ко, када, са којим средствима и на који начин ће то урадити. Налоге о ликвидацији пет водећих српских банака приказујемо у тексту који следи, уз напомену да и после пуних 15 година, и даље траје њихова ликвидација (поједини директивни налози дати су на чистом хрватском језику), а и рачунарски програм, по којима ће радити пет банака у ликвидацији су из Ђакова (Хрватска)!

Све ово је дуго сакривано од запослених, а главну улогу у овом прљавом послу имали су такође “стручњаци” из иностранства. Тадашња “финансијска власт”, тачније, Млађан Динкић, Божидар Ђелић и Радован Јелашић били су тек пуки извршиоци туђих налога. То се јасно види из депеше коју је 12. децембра 2001. године, Џорџ Мулинекс послао Весни Џинић, тадашњој директори Агенције за осигурање депозита, санацију, стечај и ликвидацију банака, којом издаје прецизна упутства за спровођење, како наводи “акције банкротства пет банака”. Из писма које је 7. децембра 2001. године Ђурђица Огњеновић, саветник за осигурање депозита у међународној финансијској институцији ДФИД, упутила Весни Џинић, директору Агенције, види се да је дан раније, 6. децембра, одржан састанак са вицегувернером НБЈ Радованом Јелашићем, и да се већ тада знало да ће 4. јануара 2002. године бити покренут и стечајни поступак над тих пет банака.

То доказују интерни меморандум од 12. децембра 2001. године и извештај од 7, децембра 2001. године, који је стигао на име Весне Џинић, од стране Џорџа Мулинекса (Предмет: Акција банкротства пет банака), са “препорученим” тимовима за пет банака. Наиме, “препорука” (читај: директива) је била да имамо тимове управе за банкротство за сваку банку састављене као што следи: вођа тима, адвокат, менаџер за затварање и отварање биланса, менаџер за обавезе, менаџер за имовину и менаџер за зграде.

Зашто већ 15 година траје ликвидација пет српских банака и како је она испланирана и урађена по налогу из САД

У депеши упућеној весни Џинић, писало је даље и ово:

“…Директор банке Југо Бор је пристао да остане ако и када банка буде у банкротству. Ако он има квалификоване људе међу својим радницима они треба да буду одабрани, ако банка нема квалификоване људе онда треба да му обезбедимо људе од радника одавде из Агенције.

Зоран у Југобанци је навео да није заинтересован да остане као ликвидациони управник. Треба да наименујемо некога на то место, можда Зоран може да препоручи некога из Банке. К томе, ја ћу замолити Зорана да препоручи друге људе из банке, а помогну ликвидационом управнику.

Верујем да сте одабрали новог директора у Беобанци и он је изјавио да је заинтересован да буде ликвидациони управник. Замолио би га да одабере особље од тренутно запослених у банци.

Разумео сам да не мислите да садашањи директор Инвестбанке има способности да буде ликвидациони управник, ако је то тачно, онда треба да одаберемо особу и да јој помогнемо да одабере тим који ће му помоћи.

Мислим да имате поверење у нову особу у Београдској банци и треба да потврдимо да је он заинтересован да буде ликвидациони управник. Под претпоставком да потврдимо да је он заинтересован треба да одаберете тим који ће му помоћи од тренутно запослених у банци.

Управници и њихово особље треба да буду обучени, укључујући и 6 или 7 људи које бисмо запослили од интервјуа које смо Оливера и ја спровели ове недеље. Билл Тхомас одлази из Београда 14.12. а Давид Паркер 22.12. А Тхомас се не враћа до 04.01. Међутим, Давид се враћа 28.12. Ако је то могуће било би добро да искористите четвртак и петак ове недеље да обаве обуку особља ових пет банака, док је Тхомас јо ш овде. Ако то није могуће, онда Давид може спровести обуку следеће недеље и током краја ове недеље када се врати у Београд.

Обезбеђење

Важно је да одредите некога као одговорног за обезбеђење у Агенцији и у пет банака. Разговарали смо са особом по имену Мрвошевић који је тренутно запослен у Беобанци. Он је адвокат по образовању и тренутно ради као директор обезбеђења у Беобанци. Препоручујем да унајмите господина Мрвошевића као директора обезбеђења у Агенцији и замолите га да припреми план за обезбеђење у Агенцији и у пет банака. Ја би користио комбинацију полиције и фирми за обезбеђење, господин Мрвошевић зна најбоље фирме за овај посао.

Аутомобили

Биће нам потребно коришћење три аутомобила следећих шест месеци. Они ће бити коришћени за превоз особља до Бора, преношење порука у околини Београда. Предлажем да узмете ове аутомобиле из четири банке у Београду.

Упутство за ликвидацију

Тражио сам од Јелене да обезбеди верзију овог упуства на српском језику. Неки мисле да је то упутство предугачко и детаљно. Дејвид и Бил ће припремити извршни сажетак овог упуства на око пет страница. Обука ће се базирати на овом сажетку. С обзиром на број банака које иду у банкрот веома је важно да будемо што конструктивнији и захтевамо од ликвидационих управника да припреме кратке писане недељне извештаје. Да ли треба да припремимо концепт рада и уговора за ЗОП? Морамо да будемо сигурни да обе стране ЗОП и Агенција, схватају које дужности треба да буду извршене, датум и банке које су укључене.

Уговарачи

Морамо да поставимо Уговоре за различите банке. Постоје сукоби интереса који ће диктирати нека постављена. Да ли желите да провизија одреди ове одлуке или ви или Оливера желите да будете умешачи?

Зашто већ 15 година траје ликвидација пет српских банака и како је она испланирана и урађена по налогу из САД

Социјални програм

Императивно је да социјални програм за запослене у банкама буде направљен. Новац је обезбеђен за плаћање и запослени у Бироу рада су свесни програма и како га треба спровести. Уколико ово не буде урађено како треба имаћемо незамисливе друштвене немире. Морамо да у свакој банци обезбедимо летак са детаљима програма и како запослени може да започне процес примања отпремнине итд.

Информација депонентима

Пре интервенције важно је да у свакој филијали банке обезбедимо информације са детаљима шта ће се десити са депозитима и где и када ће средства бити расположива. Веома је важно да довољно средстава буде на располагању институцијама.

Питање пореза

Као што сте упознати средства која обезбеђује Светска банка не смеју се користити за плаћање пореза било каквим Владиним институцијама у Југославији. Много пута смо били уверени да Република Србија не може наплаћивати никакве таксе, ипак, према мојим сазнањима ово обећање није дато написмено. Моје мишљење је да ниједан од уговарача не може потписати Уговор без писмене потврде да никакви порези неће бити разрезани…”

Други документ за госпођу Весну Џинић (директива из Ђакова)

Извештај

“…Дана 6. децембра одржан је састанак с вицегувернером Јелашићем у свези намирења депонената пет банака над којима ће бити покренут стечајни поступак 4. јануара 2002. године на којем је закључено:

Да ће Агенција што хитније одржати састанак с представницима ИТ сектора наведених пет банака и сектора послова с грађанима ради процене њихове ИТ опреме, обраде и могућности припреме података према предложеним форматима, а ради успоставе информационог моста података између банака и Агенције и банке на коју ће се пренети подаци или која ће да исплаћује осигуране депозите.

Да ће НБЈ чим прије одржати иницијални састанак, разговор с представницима Поштанске Штедионице на коју би према документу од 29. новембра требало да се пренесу сви депозити физичких лица, ради процене могућности, ИТ опремљености и начина на који ће ће пренос депозита бити остварен.

Да ће НБЈ хитно, након одржаног састанка с Поштанском штедионицом, а најкасније до понедељника, 10. децембра, одлучити на који начин ће се компензирати грађани – преносом депозита, исплатом путем Налога за исплату или на неки други начин, како би се чим прије започеле припреме. Темељем горе наведених закључака, Агенција је 7. децембра у 9 сати одржала састанак с представницима пет банака – ИТ стручњацима и стручњацима из сектора за послове са грађанима.

Презентиран им је формат тражених података, те су банке замољене за сарадњу и да према предложеном формату података које морају да доставе у Агенцију да процене колико је вријеме потребно за обраду тих података, тед а евентуално уоче проблеме, потешкоће и наведу процену и алтернативни начин доставе података. Тражене податке – предложено је да то буду подаци на нивоу једне филијале сваке од банака – буду припремљени до следећег четвртка, 13. децембра.

У међувремену ће софтверска кућа Диалог Ђаково, Хрватска – која је продала Агенцији права коришћења програма за исплату депозита, бити контактирана ради свих могућих облика помоћи – контаката с пословним банкама, евентуалног састанка с њима ради што квалитетније процене доставе података, тренинга рада с програмом, учитавања података и преноса истих на банку преузиматеља депозита или банку исплатитеља депозита, те ће према њиховој процени или њихови представници доћи, према договору у Београд, или ће се пробни (тестни) подаци доставити њима директно. Предлажем да контакт особа у Агенцији с којим ће банке да комуницирају у међувремену и које ће такође бити контакт са мном, односно с програмерима из Хрватске, буде госпођа Анка Гајић господин Властимир Станковић.

Из разговора с пословним банкама уочено је да би могло да буде следећих проблема: коначна обрада података с датумом отварања стечајног поступка не може да буде у року неколико дана из неколико разлога у већини банака је обрачун и књижење камата по депозитима грађана годишњи, те се проводи након 1. јануара и траје по неколико дана – тако да сам обрачун камата и припис не може да буде готов до 4. јануара…

Такође, књижење реализованих чекова проводи се и до 15 дана по издавању, па чекови издани 30 децембра, могу бити прокњижени тек око 15 јануара; Већина банака за велики број депозита уопште нема податке о матичном броју депонента и држе да га не могу ни на који начин, осим од самим депонената добити. А то би могао да буде проблем, јер је матични број депонента један од обавезних података да би се могли сублимирати сви депозити једне особе; Иако је банкама речено да сви ови подаци требају бити ради тестирања новог програма који је Агенција набавила и ради процене структуре депозита, ради евентуалне одлуке о повећању осигураних депозита – дакле, није било нити назнаке да подаци требају ради исплате њихових депонената, међутим уочено је дас у поједини представници банака вјероватно свјесни да је ријеч управо о стечају њихових институција, те је могуће да бојкотују сарадњу и доставу података.

Особно процењујем да банке у року од неколико дана од отварања стечајног поступка нису у могућности имати обрађена тачна стања за дан стечаја, већ у року и до 15-20 дана од дана стечаја, уз сву сурадњу и спремност за сурадњу темељем тестних које ће проценити и помоћи у процени ИТ стручњаци постоји могућност велике збрке у достављеним подацима, те ваља размишљати и о другој могућности успоставе ИТ моста. Што ће, уколико банке доставе тестне податке као што је договорено до 13 децембра, већ бити процењено следећег тједна.

Без уске сарадње с банком на коју би се трансфер депозита требао радити и процене њихових ИТ могућности није могуће одредити за колико дана Агенција може организирати исплату или пријенос.

Уколико су подаци достављени од банака према Агенцији употребљиви тј. да су у формат који је тражен, те ако банка на коју се депозити преносе информатички спремна, способна да их преузме, Агенција може у кратком року од 5-7 дана да припреми обрађене податке за трансфер. Међутим, уколико подаци не буду достављени на начин на који је затражено, учитавање података ће бити отежано и није могуће проценити колико треба за исправак. Уколико се иде на исплату депозита слањем Налога за исплату, што сматрам неекономичним због малих износа, а великог потребног времена И новца за припрему, потребно је много дуже времена (можда и више седмица).

Први и основни предувјет за организацију трансфера или исплате свих депозита јесу коначни обрађени подаци достављени на затражени начин , као и припреме (информацијске и организационе) саме банке на коју ће се извршити трансфер или која ће исплаћивати депозите. Уколико подаци који се доставе нису као тражени – дакле, ако чекови нису прокњижени у року од неколико дана, или ако камате нису обрачунате и приписане, беспредметна је достава података, односно поновна достава након 20 дана. Достава података – заправо достава нетачних података иако би Агенција или било тко други по њима поступао, настала би збрка и неповерење штедиша.

Београд, 7. децембра 2001. године…”

Катастрофа српске привреде, након операције банкротства пет водећих банака

Када су 4. јануара 2002. године четири српске банке: Беобанка, Инвестбанка, Југобанка и Београдска банка, стављене у стечај, а затим 13. фебруара те године и Борска банка, на чело управе тих банака ступила је Агенције за стечај и осигурање депозита, у којој су запослени били “пиони” иностраних моћника, па су као извршиоци прихватали планове из иностраних кухиња и до детаља их реализовали.

Како је одмах, након тога, отворен поступак приватизације друштвених предузећа, а међу њима и гиганата српске привреде и носиоца развоја Србије, Агенција за стечај и депозите банака, постала је власник више од хиљаду великих привредних предузећа и давала сагласност на процену капитала тих предузећа, коју су обрађивали Ђунић, Влаховић, Живана Олбина и други.

Хипотеке и менице са којима су располагале ових пет банака, стављене су ван снаге. Почела је распродаја. Сетимо се само одлуке председника Управног одбора те Агенције, господина Мирољуба Лабуса, који је истовремено био и потпредседник савезне владе, који је 15 минута по истеку радног времена у Трговинском суду у Београду, дао сагласност да се за 22,5 милиона долара прода у директној погодби Железара Смедерево, иако је одлука Управног одбора донета тог дана, тек у 21 час увече. Тако је Инвестбанка изгубила потраживање више од пола милијарде долара!

Остале банке у стечају и ликвидацији

До краја 2016. године у стечају и ликвидацији била је 51 банка, од којих је у 24 банке закључен стечај односно ликвидација, тако да је на крају децембра 2016. године остало у том поступку 28 банака, од чега су АПР-у доставиле годишње обрачуне њих 25, док три банке нису доставиле билансе. Од тих банака њих шест је у поступку ликвидације, док су остале банке у стечајном поступку. Почетком 2003. године у стечај је истог дана (3. јануара) ушло познатих пет банака, и то: Беобанка, Инвестбанка, Београдска банка, Југобанка и Борска банка. У период од 2012. године у стечај је ушло још пет познатих банака, и то: Агробанка, Нова Агробанка, Развојна банка Војводине, Привредна банка и Универзал банка.

Поред тих десет банака у стечај су отишле и банке које су опслуживале поједине регионе и то: Шабачка, Ваљевска, Лозничка, Прибојска и Пожаревачка банка, као и Привредна банка Нови Сад, ЈИК банка Београд, Славија, Ресавска банка.

На другој страни у стечају су и банке које су биле специјализоване за поједине велике системе или делатности и то: ПКБ банка, Трговачка, Медифарм, Станком, АИК банка Сента, Сирмијум С. Митровица, Дијамант, Агрос Суботица, Комбанка (грађевинарство), ДИС банка (дрвна индустрија), Фирст Теxтил банк (четири текстилна предузећа). У стечај су отишле бројне привате банке и то: Дафимент (пираментална банка), Астра банка, Рај банка, Унион банка, Експрес банка (оснивача седам чланова породице Ристивојевић и три предузећа), Голд Интернатионал банк (Душана Тривуновића и десет предузећа), БЦ Банк Цредит (оснивача Бранка Црногорца и неколико предузећа). Већи број предузећа основао је банке које отишле у стечај: Српска комерцијална банка Ниш, МБ банка Ниш, Yуекибанка,Интернатионал Инвестмент банка, Монтеx банка (са значајним бројем оснивача из Црне Горе), Генерал Оффице банка, Кредитно еxпортна банка.

У 2016. години на пословима стечаја и ликвидације банака које су доставиле АПР-у годишње обрачуне било је ангажовано 449 запослених.

Вредност укупних половних средстава 24 банке у стечају и ликвидацији, које су АПР-у доставиле годишње обрачуне за 2016. годину, је 95,4 милијарде динара, или по средњем курсу НБС, на дан 31. децембра 2016. године, 772,9 милиона евра. Преостала стална имовина садржана у још неотуђеним непокретностима и опреми на тај дан је приказана 7,75 милијарди динара, или 62,8 милиона евра. Укупан преостали капитал на тај дан износио је само 3,6 милијарди динара, или 29,3 милиона евра, док је губитак изнад капитала приказан у износу од 375,1 милијарду динара, или 3,03 милијарде евра, што значи да су преостала потраживања за наплату, највероватније претежним делом у судским споровима.

Имајући у виду стечај пет највећих банака из 2003. године и пет банака у стечају из 2012. године анализа њихових биланса пружила би слику стања у овом сектору банкарства.

Након увођења стечаја у четири велике банке, па и у самој Борској банци, чији је највећи дужник био РТБ Бор, одлучивање о наплати потраживања банака у стечају и ликвидацији пренето је са управе и руководства тих банака на Агенцију за депозите и санацију банака, чији су органи одлучивали у процесу продаје друштвених предузећа на тендерима и аукцијама, која хипотека неће бити активирана, а која потраживања ће у целости или делимично бити отписана.

Ево стање у стечајевима неколико највећих банака, на бази објављених годишњих биланса за 2015. годину.

На пословима стечаја Беобанке радило је 34 запослена. Укупне преостале обавезе на крају 2015. године су 199,9 милиона евра. На пословима стечаја Југобанке радило је 33 запослена. Укупне преостале обавезе на крају 2015. године износиле су 325 милиона евра. На пословима стечаја Инвестбанке било је 20 запослених. Укупне преостале обавезе на крају 2015. године износиле су 562 милиона евра. На пословима стечаја Београдске банке било је 30 запослених. На крају 2015. године укупне преостале обавезе износиле су 990 милиона евра.

Са две милијарде и 77 милиона евра преосталих обавеза ове четири банке у стечају узето заједно са потпуном сигурношћу може се извести закључак да се олако нису отписивала њихова потраживања, посебно онда која су била покривена хипотекама на непокретности и опреме код друштвених предузећа, која су изложена продаји на тендерима и аукцијама, ове четири банке имале би вишак прихода над расходима и са позитивним пословањем њихови акционари остварили би значајни приход.

Агробанка

На пословима стечаја Агробанке било је 10 запослених. На крају 2015. године преостале обавезе ове банке у стечају износиле су само 532 хиљаде евра и тај износ представља изненађење, како за нашу јавност, тако и за судске органе, јер кривична одговорност за увођење стечаја ове банке још није окончана. Преостала потраживања и дати кредити у овој банци на крају те године су само 10,2 милиона евра а преостао капитал након отписа свих ненаплативих потраживања је још 9,7 милиона евра.

Нова Агробанка

На пословима стечаја ове банке било је 97 запослених. На крају 2015. године преостала имовина, укључујући и потраживања по датим и од раније Агробанке преузетим кредитима износила је 104 милиона евра, а укупне обавезе 272 милиона евра. Према томе недостајућа средства у овој банци у стечају су 168 милиона евра.

Развојна банка Војводине

На пословима стечаја ове банке било је 46 запослених. На крају 2015. године преостала имовина и потраживања по датим кредитима износила је 55,7 милиона евра, преостао капитал након отписа ненаплативих кредита износио је 19,4 милиона евра, а укупне обавезе 36,3 милиона евра. То је резултат биланса и укупне халабуке око војвођанског руководства И његовог вођења ове развојне банке.

Привредна банка

На пословима стечаја ове банке било је 87 запослених. На крају 2015. године преостала имовина и потраживања по кредитима износила је 24,3 милиона евра, а обавезе 121,3 милиона евра, према томе, недостајућа средства су 97 милиона евра.

Универзал банка

На пословима стечаја ове банке било је 88 запослених. На крају 2015. године укупна имовина, укључиво и потраживања по још ненаплаћеним кредитима износила је 113 милиона евра, а укупне обавезе 141 милион евра. Дакле, недостајућа разлика у овој банци у стечају износи 28 милиона евра.

О активним банкама

Да би се сагледала комплетна слика банкарског сектора у Србији нужно је обрадити и ко је и када из иностранства наложио стечај ове четири банке и Борске банке. Власничка структура банака у Србији је поразна јер су инострани власници 90,22 одсто капитала у банкама. На крају 2016. године власничка структура активних банка је изузетно неповољна са гледишта националних интереса и националне економије. Ево те структуре:

Капитал активних банака данас у Србији је 5,1 милијарду евра. На дан 2016. године, банке су располагале са укупним капиталом у износу од 5,1 милијарди евра (643,3 милијарде динара), а укупан кредитни потенцијал, формиран на бази тог капитала, депозита коминтената (привредних друштава, укључиво у то и јавних предузећа, те становништва, по основу девизне и динарске штедње) те осталих мањих извора, износио је 22 милијарде евра (2.716 милијарди динара)

Банке нема коме да пласирају 4,5 милијарди евра, јер су привредни субјекти неспособни за даље задуживање, а грађани опарени девизним клаузулама не желе више да се задужују.

Од тих расположивих средстава за пласмане банке су покривале вредност сопствених непокретности, возила, опреме и инвентара, те након уплате обавезног депозита Народној банци Србије и готовине коју користе, имале су потраживања по основу датих кредита комитентима у износу од 16,5 милијарди евра (2.071 милијарду динара), док су расположива средства за продају износила 4,5 милиона евра (554,9 милијарди динара) и није било заинтересованих и кредитно способних коминтената привредних субјеката и грађана да им се да расположива средства пласирају. Од тих 16,5 милијарди евра држава је највећи дужник, јер је на крају децембра 2016. године по основу благајничких записа и емитованих обвезница дуговала банкама више од 5,2 милијарде евра.

Од укупне штедње становништа 95,5 одсто је девизна штедња, која данас доноси годишњу камату од 0,3 до 0,5 одсто, па није за грађане атрактивна, а и поред тога грађана на девизној штедњи у банкама данас имају 8,7 милијарди евра (1.071 милијарду динара), док је динарска штедња само 408 милиона евра (50,4 милијарде динара). Те чињенице говоре да је тржиште хартија од вредности (трговање акцијама на Београдској берзи, уплате пензионим фондовима и други облици трговања хартијама од вредности) није у Србији развијено.

Активне банке сопственим капиталом покривају само вредност сопствене сталне имовине и расположива финансијска средства за продају, која нема коме да пласирају. Према томе, оне кредитни портфељ формирају искључиво на бази депозита коминтената (привредних субјеката, укључиво у то и јавна предузећа), те штедње становништва и да им није државе као највећег дужника биле би на вратима банкрота. Дакле, наше банке нису банке привреде, јер највећи део својих пласмана имају у држави и финансирању увоза, а најмањи део у новим инвестиционим улагањима, па се и ту и тим инвестиционим улагањима опет јавља држава као донатор. Према томе, ми и у инвестиционим улагањима немамо тржишни модел, већ државни интервенционизам!

А 1. Амерички економски убица у Агенцији за санацију банака

Подсећања ради, Џорџ Мулинекс, консултанта америчког Државног трезора, који се почетком прошле деценије, на волшебан начин нашао у српској Агенцији за санацију банака, био је покретач ликвидација пет великих српских банака и класични пример “економског убице”, због чијих недела ће Србија дуго да испашта.

Џорџ Мулинекс је, био успешан ликвидатор Народне банке Босне и Херцеговине. Занимљиво је да је после ликвидације српских банака, следећа Мулинексова “кризна” дужност била место – “саветника у Централној банци Ирака” 2003. године, непосредно по америчкој окупацији Ирака. Он је, на пример, обавестио Буша и ЦНН да су Садамови људи, мало пред почетак бомбардовања Ирака, изнели из Централне банке око 900 милиона долара. После те дужности, јавни траг му се губи. Другим речима, могло би се рећи да је Мулинекс вероватно био човек за прљаве послове америчког финансијског естаблишмента.

Глоса

Иако је за 15 година стечај Беобанке, Београдске банке, Инвестбанке и Југобанке већ однео стотинак милиона евра, за плате радника банака, адвокатске канцеларије, стечајне управнике, порез на имовину, порез на капиталну добит, ПДВ, судске таксе, комуналне услуге, накнаду за осигурање имовине, накнаду за грађевинско земљиште и којешта друго, убијање и даље траје. Наиме, грађани ће морати солидарно, до судњег дана, да подмирују ове трошкове, и не знајући да то чине!

Миодраг Скулић, Таблоид

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!