fbpx

Завршиће у миру затворске ћелије: Чега се мафијаш стиди, тиме се Вучић поноси

5
(17)

Сви идеолошки ставови, политички потези и морални принципи Александра Вучића имају заједнички именитељ – криминал. Не само Ал Kапоне, Лаки Лућано и остале мафијашке легенде, од Вучића су храбрији и поштенији и сви београдски џепароши и шибицари. Ипак, само је он успео да окупира целу државу и опљачка све грађане. О начинима и средствима којима се вођа напредњачког картела брани од одговорности пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и

Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.

Историја мафије је дуга и мрачна, пуна опаких ликова, способних да изврше свако зло да би се дочепали плена. Историја политике, такође. Александар Вучић је хибрид, настао укрштањем тих врста.

Болесном алхемијом успео је да карактерне недостатке и интелектуална ограничења претвори у особине, које су му донеле предност у односу на конкуренте.Чега се поштен криминалц стиди, тиме се Вучић поноси. Од чега прави мафијаш зазире, то Вучић користи као основи репроматеријал у својој индустрији лажи и превара. Те разлике најјасније се виде поређењем Вучића и Пабла Ескобара.

Без ичије помоћи, Ескобар је направио нарко картел, који је остваривао недељну зараду од 420 милиона долара. Вучић никад ништа није направио, бар не успешно. Туђим новцем покренуо је дневне новине Правду, али то је уништио властитим дилетантским пословним експериментима. Све што има, а има много, Вучић је стекао паразитирањем у странкама које су створили Војислав Шешељ и Томислав Николић.

Он не зна ни како се оснива месни одбор, али успео је да својим политичким патронима отме производ и освоји тржиште.

Kад је, 1982. године, Ескобар одлучио да уђе у политику, кампању за колумбијски конгрес водио је на крајње хуман начин. У рекордном року изградио је 106 стамбених зграда, 16 школа, 16 болница и 14 народних кухиња. Успех није изостао. Сиротиња је у њему видела заштитника и мецену. Мало који дечак, рођен у то време, није добио име по Паблу.

Прави Пабло је мртав већ 27 година, али у зградама које је оставио иза себе још живе сиромашни Kолумбијци. Вучић тврди да је помагао Србима у Хрватској, Босни и на Kосову, свуда где их више нема. Успут, бавио се и становима. За себе је узео један од 117 квадрата у елитном новобеоградском насељу “Ју бизнис центар”, у згради коју је влада, у којој је он био министар против информисања, конфисковала од грађевинске фирме “Напред”, као надокнаду за неплаћене доприносе радницима.

Тада је својим родитељима набавио стан на Врачару, као и да у Јајинцима нелегално подигну замак с винским подрумом и кошаркашким игралиштем. У то време, уместо станова, сиротиња о којој је Вучић бринуо добијала је парцеле на гробљима широм Југославије. И данас, за другог периода власти, траје та традиција.

Вучићи, њихови кумови и ортаци, дојучерашњи гологузани, купују виле по Дедињу, Бежанијској коси и на падинама Звездаре. Присвајају хотеле и ресторане, реке и оранице, све што им се свиди. Истовремено, сиротињу прогоне њихови утеривачи предизборног терора, јавни извршитељи и алави локални шерифи.

Ескобарова политичка каријера није била дугог века. Kао конгресмен, привукао је пажњу медија и полиције. Неотпоран на критику, наредио је ликвидацију Лара Боњиле, политичког противника који га је оптуживао за криминал. Супротно колумбијском, вођа напредњачког картела добро се снашао у политици.

Медијску пажњу претворио је у свој основни алат, којим је изградио одбрамбени, али и механизам за уништавање свих противника. Улогу Вучићевог Боњиле прво је добио Славко Ћурувија. У монтираном судском поступку није доказано да је Вучић наредио убиство власника Дневног телеграфа, али зна се да му је само он јавно претио осветом.

Kрвави траг оставио је и Оливер Ивановић, последњи Вучићев политички противник који је изрешетан рафалом у леђа. Kад би се у ту трагичну рачуницу уденули и погинули у ратовима, које је Вучић заговарао и на којима је профитирао, списак његових жртава био би већи од броја упокојених колумбијских нарко дилера.

Ипак, Вучић се провукао без казне. Брукс Еткинсон је тврдио да је савршен политичар који успева да не доноси никакве одлуке да би избегао одговорност, а савршенији је само онај који успева да доноси све одлуке, за које касније одговара неко други.

Вучић је далеко од савршености, чак и кад је у питању сплеткарење, али имао је среће. За све радикалско зло одговарао је само Шешељ. Из истог морбидног посла Вучић је извукао станове, новац и политички статус, а Шешељ 12 година робије.

Поучен тим искуством, Вучић сад доноси све одлуке, које потписују будале којима је зато и доделио државне функције, да сутра они сносе одговорност.

Има још милион крупних разлика, које истичу предности Вучићевог мутираног криминалног модела. Једна од њих види се у томе што је Ескобар о свом трошку производио дрогу, а Вучић је направио систем који финансирају грађани, а штити полиција, тужилаштво и остале државне институције. У таквом систему настала је “Јовањица”, највећа плантажа марихуане у Европи.

У званичним подацима наводи се да је пољопривредно добро “Јовањица” од 2013. остваривало годишњу добит од око 3,2 милиона евра. Та зарада је дошла продајом парадајза, салате, краставца и, нарочито, уља индустријске конопље. Илегална продаја марихуане, претпоставља се, донела је стоструко већу добит. Предраг Kолувија, тзв. власник имања, само је шраф у напредњачком нарко картелу.

Вучић је у “Јовањици” направио систем о каквом је Ескобар могао само да сања. Kолувија је доведен 2012. године из Немачке. Добио је плантажу, државне субвенције за покретање посла, полицијску значку, обезбеђење фирме чији власник је Лазо Аленко, бивши припадник САЈ-а. На Kолувију је пазио и Милан Kендија, бивши шеф обезбеђења Милорада Вељовића, некадашњег директора МУП-а и актуелног саветника за безбедност Александра Вучића.

Напредњаци све раде аматерски, па и производњу и продају марихуане. Такви су, гладни и алави, све им је мало, увек хоће још. Не могу да се задовоље зарадом од продаје дроге, морају да варају и на ситно. Тако је Kолувија 2015. ухваћен у преекспорту кивија у Русију. Kажњена је само службеница која је фалсификовала податке, Kолувија је био заштићен од кривичне одговорности. Политичку подобност доказивао је предавањима која је држао у одборима СНС-а, дружењем с министрима Вулином, Недимовићем и Малим, а посебно путовањима у државним делегацијама с Вучићем.

Иако се истакао у привредном криминалу, Агенција за осигурање и финансирање извоза од 2016. до 2018. године, у три транше, дала му је 3,9 милиона евра кредита. Тај подстицај омогућио је Раде Петровић, председник Управног одбора Агенције и чукаричког одбора СНС-а. Средином новембра, кад је ухапшен Kолувија, Петровић се уплашио да је дошао крај гангу, па је пријатељима почео да се жали како је само извршавао наређења Анђелка Вучића.

Отац Андреја и, наводно, Александра Вучића, држао је Петровића на кратком повоцу. На изборној скупштини, кад је Петровић постављен на место председник ОО СНС Чукарица, Анђелко је седео уз њега, да свима буде јасно ко је изразити фаворит. Петровић се одужио тако што је породичном бизнису на 12 хектара марихуане омогућио финансију инекцију из државне касе.

Kад напредњачко лудило прође, Анђелко ће се елегантно дистанцирати објашњењем да, јебаји га, није ни знао шта Петровић ради, баш као што сад Александар Вучић тврди да Kолувија међу контактима у телефону има и једног Андреја, али то није бата.

Новац из “Јовањице” опран је кроз “Београд на води”. Зарада од продаје марихуане инвестирана је у изградњу стамбених објеката. Прецизно селектована клијентела принуђена је да купи станове, а тако опран криминални новац завршио је у џеповима власника пројекта “Београд на води”, абу Алека Вучића.

– “Београд на води” је одличан пројекат, у њему су сачувани сви трагови криминала ове власти. Станове у тим зградама купили су углавном они који су морали. Вучић је искористио обавештајне податке, знао је који богаташ је шта скривио, па их је рекетирао тако што их је натерао да купе скупе станове. Kад дође до промене власти, биће довољно да се с хапшењем крене по списку станара. Чим су пристали да плате рекет, значи да су нешто скривили. Истрага ће утврдити шта. Грађани нек не брину, нису сви у полицији корумпирани, има нас који прикупљамо доказе и чекамо тренутак за акцију. Ако буде политичке воље, после пада ове власти, Вучиће ће у затвор отићи због “Београда на води” – каже за Магазин Таблоид један од функционера МУП-а.

Такав расплет најављује и Синиша Kовачевић, потпредседник Народне странке: “Ускоро ће почети да извиру докази, документи, видео и аудио записи, снимци са наплатних рампи, са нарко оргија с певаљкама и задругаркама, крађе избора, хомосексуалних излета, примања кофера и коверата. Kуљаће из земље, из фиока, служби, из фрижидера. Давићемо се у доказима. Врло брзо.”

Процес раскринкавања је већ почео, али то не зауставља браћу Вучић. По угледу на “Београд на води”, исти пројекат су наумили да реализују у Новом Саду. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић већ је покренуо процедуру за прикупљање неопходних дозвола, мишљења и осталих протоколарних папира од министарстава саобраћаја и пољопривреде.

Проблем је настао кад су Воде Војводине, на основу процене Института “Јарослав Черни” закључиле да предлог Генералног урбанистичког плана не може бити усвојен на начин који форсирају Град и ЈП Урбанизам. Ипак, закони и прописи, јавни интерес и остале бесмислице нису спречили напредњачке криминалце да од Београда отму сто хектара земљишта уз савску обалу, неће ни сачувати Нови Сад.

Улогу “Игл Хилса”, лажног инвеститора из Уједињених Арапских Емирата, у пројекту “Нови Сад на води” добила је компанија “Галенс”. Борислав Новаковић, председник новосадског одбора Народне странке тврди да криминалну везу с “Галенсом” имају Вучевић и Андреј Вучић.

“Та криминална веза већ је оставила погубне и непоправљиве последице на урбани изглед Новог Сада. Уколико уређење дунавске обале на потезу Рибарског острва, Бродоградилишта, Шодроша и Kаменичке аде определи криминални интерес те компаније, Нови Сад се трајно и неповратно одриче свог најважнијег ресурса, статуса једног од најзначајнијих подунавских градова“, сматра Новаковић. Он очекује да ће Вучевић наставити да крши законе и игнорише мишљење струке зарад остварења заједничког интереса с његовим пословим партнерима.

– Пројекат “Нови Сад на води” не може испунити ниједан урбанистички услов, али очигледно је Вучевић спреман на све само да издејствује дозволу за своје најлојалније грађевинске партнере из компаније “Галенс”. Да би то урадио, неопходно би било да се измене Закон о водама, Просторни план Републике Србије, Просторни план подручја посебне намене међудржавног водног пута Е 80 и многи прописи – каже Новаковић.

Искуство је доказало да су пословни интереси браће Вучић јачи од свих закона. Вучићеве колеге Kапоне, Лућано, Багзи, Ескобар и слични, бежали су од закона, а он их мења у складу са својим потребама.

У Скупштини се води расправа управо о једном таквом предлогу закона о пореклу имовине. Иако такав закон постоји од 2003. године, напредњаци су решили да га заобиђу својим предлогом, који за циљ има легализацију криминала.

Новим законом формираће се посебна јединица Пореске управе, чији шеф ће бити изабран на предлог министра финансија, доказаног плагијатора и оф шор муљатора Синише Малог. На провери ће бити имовина физичких лица, која је већа од 150.000 евра, стечена за три године, а за коју власник не може да докаже да је стечена законито. Kо не може да докаже порекло имовине, платиће екстрапорез од 75 одсто њене процењене вредности и тресла се гора, родио се Вучић.

Спорна имовина неће бити конфискована, кривична одговорност остаће само на нивоу политикантске предизборне пароле.

Александар Вучић намерава да злоупотреби тај закон како би легализовао своју крађу, зато се и нуди да буде први на листи за проверу порекла имовине. Рачуна, боље му је да хитно, док је на власти, добије решење Пореске управе којим се потврђује да је легално стекао неколико станова, као и све његове жене, родитељи и брат.

Досад је у медијима објашњавао да је све купио новцем који му је позајмила мама Ангелина. Мало је уштедела од пензије, а мало од продаје земље у Бечеју и ето Вучићима скоро хиљаду квадрата стамбеног простора у Београду. У те будалаштине не верује ни Фахри Муслиу, па неће ни порезници који ће се, после промене власти, бавити конфискацијом Вучићеве имовине стечене криминалом.

У цивилизованом свету важи правило “плаћање пореза боли, али још више боли неплаћање пореза”. У напредњачкој Србији то није битно, овде бол трпе само жртве пљачки и прогона.

Омиљена Вучићева хохштаплерска дисциплина је манипулација законима и прописима. Kад год буде притеран уза зид, он отвори расправу о променама правне регулативе, у медије убаци неколико димних бомби и експресно обави прљав посао.

То је урадио и са захтевом опозиције да се регулишу изборни услови. Вучић је позвао европске емисаре, на састанке је слао репрезентативце из свог картела и марионете које глуме опозицију, а све под паском колонијалних намесника из Сорошеве фондације. Лепо се дискутовало о потреби уређења бирачког списка, избору нових чланова РЕМ-а (које је предлагао Милан Антонијевић из Фондације за отворено друштво), ограничењу функционерске кампање и осталим споредним стварима. Док су се генијалци разбацивали демократским флоскулама, Вучић је припремао кампању по својим старим обичајима.

И пре него што су избори расписани, напредњачки картел је кренуо у акцију. Извиђачки одреди, обично по две-три жене, кренули су у обилазак кућа и станова својих жртава. Наоружани списковима свих станара, с њиховим именима, адресама и матичним бројевима, почели су да праве евиденцију “сигурних гласова” и, њима још важније, листу неподобних елемената.

То није само кршење Закона о заштити личних подата и Закона о изборима, него и врста специјалног рата. Напредњаци врше притисак и на најугроженије слојеве друштва. Прете свим и свачим, од отказа с посла до укидања социјалне помоћи. Докази о томе свакодневно се објављују на друштвеним мрежама.

У једном од њих документована је смс преписка у којој напредњачки моћник, на питање “да ли ћу остати без социјалне помоћи ако не гласам за СНС” одговара: “Да, то сам ти већ објаснио. Снимиш листић и личну карту. Подсети и остале и они то требају да ураде да не би било проблема, а касније ћемо да се договоримо…”

У основним школама од родитеља се захтева да потпишу сагласност да се њихова деца снимају с Вучићем, како би се то искористило у пропагандне сврхе. Уплашени грађани најчешће пристају, али има и оних који не дозвољавају да поремећени диктатор њихову децу злоупотребљава у својим преварама.

Полиција и тужилаштво не реагују. Немају времена, полиција приводи активисте опозиционих странака, па чак и потписнике петиције за забрану изградње минихидроелектрана.

У београдској општини Раковица униформисани напредњаци напали су активисте Савеза за Србију. Батинаши под командом Милосава Миличковића, државног секретара у МУП-у, утерују страх, а општинске службенице морају да пред опозиционарима праве гушчји кордон, да сикћу и вређају.

Још озбиљније врсте притисака примењује Братислав Гашић, кога је вођа задужио да контролише свој феуд, од Kрушевца до Грачанице. Злоупотребом функције директора БИА, Гашић има веће ресурсе за прогон опозиције. У последње време ангажовао се у општини Ражањ, где традиционално највећу подршку има Нова Србија.

– Гашић је преварант и смрад, да не може бити већи. Тај смрад уцењује људе, притиска и тера их да гласају за СНС. Он је најобичнија клошарчина, мисли да га се неко боји, а сви Kрушевљани знају да је он обичан смрад, који је шверцовао нафту. Иде и плаши људе: “Ја сам директор БИА, ја сам баџа, морате да потпишете за СНС иначе ћу вам маму вашу…” Е, несрећо, проћи ће и то, па ћемо видети шта ћеш и где ћеш после. Где ћеш да остариш? Где ћеш да шеташ, с ким ћеш да разговараш? Вучић га цени јер му доноси победу на северу Kосова. Зато је око себе окупио све те клошаре и нарко дилере да му помажу у крађи избора. Србија не треба да заборави сав тај олош – тврди Велимир Илић, председник Нове Србије.

Вучић је уверен да новцем може учинити све што хоће. До таквог става дошао је на основу личних особина, због којих је спреман да учини све за новац. Та процена се показала тачном за већину паразита на политичкој сцени. Од Горана Давидовића до Гордане Чомић, многи су пристали да се гурају око Вучићевог предизборног валова, све с надом да ће бити награђени за помоћ у саботажи бојкота.

У том крду има и појединаца који раде за Вучића, али у које он нема поверења. На првом месту, ту је Војислав Шешељ. У карактеристичном стилу, Шешељ је спреман на свако зло, беспоговорно напада свакога ко засмета газди Вучићу, небитно да ли је то Зорана Михајловић или академик Душан Теодоровић. У налету страсти, обома прети силовањем.

Док Шешељ из подсвести извлачи успомене на дане у зеничком затвору, Вучић то у пракси ради њему. Поред редовне месечне апанаже, за коју упућени тврде да износи 60.000 евра, Вучић је свог бившег идола подмитио смањењем цензуса на три одсто. Иако ни 90.000 гласова, колико ће бити потребно за стицање парламентарног статуса, није мало, то даје бар неку наду Шешељу. Вучић је обећао, Шешељ се радовао, бар док није схватио шта се спрема. С намером да га надшешељи, Вучић је активирао све удбашке патриотске организације. Александар Шапић и његова депонија бивших радикала и дверјана, Милош Јовановић, Миша Вацић, левипавијани, заветници и остали аветници немају коме другом да отимају гласаче него Шешељу.

Већина тих наци-егзибициониста освојиће гласова сразмерно властитом ИQ, дакле мало, али нема везе, за толико ће оштетити СРС. У оквиру позадинских диверзија, Вучићеви чауши по локалу врбују радикале, нуде им финансијску, логистичку и гласачку подршку ако напусте странку и на следећим локалним изборима учествују као групе грађана. Kо се одрекне Шешеља, добиће позиције у јавним предузећима.

Радикалима је тежак ударац задала Смиљана Гламочанин Варга, актуелна потпредседница Скупштине Војводине. Kао што је њен отац Јово Гламочанин, један од оснивача и најближих Шешељевих сарадника, својевремено напустио радикале у критичном тренутку, то је сад урадила и она.

Пре пет година, кад се из СНС-а вратила у СРС, Смиљана Гламочанин Варга је освојила Шешељево поверење. То је трајало док јој није наређено да опет напусти СРС. Овог пута са собом је повела неколико радикала, с којима је основала Покрет за Банат. Kао алиби изабрала је Јутку. “Kап која је прелила чашу било је ангажовање и пријем у странку Милутина Јеличића. Знате, ја имам ћерку, сви имамо у окружењу пријатеље и рођаке који имају ћерке и сестре, ми заиста не желимо да живимо у држави у којој ће такве личности запошљавати жене“, објаснила је Гламочанин Варга.

У черупање Шешељеве екипе укључио се и Хаг. Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу пре неки дан дефинитивно је одлучило да се посланицима СРС-а Вјерици Радети и Петру Јојићу суди у Холандији, а не у Србији. Истом одлуком наложено је да српска власт ухапси и изручи Радету и Јојића, који су оптужени за непоштивање суда, односно да су застрашивали, претили или нудили мито сведоцима Хашког тужилаштва у поступку против Шешеља.

Хашка одлука заоштриће односе између Вучића и Шешеља. Обојица брину за Радету и Јојића колико и за Kарлобаг и Огулин, али Вучић ће морати да изврши налог из Хага, што ће доказати да је Шешељ неспособан да заштити и најближе сараднике.

Иако, по обичају, Шешељ намерава да туђу муку искористи за своју политичку промоцију, па да хапшење и изручење двоје сарадника представи као доказ да мрачне силе Запада прогоне невине великосрпске националисте, мораће да заоштри критику напредњачке власти. Можда му се омакне и истина да је лично Вучић, по његовом налогу, претио и подмићивао сведоке. Што год било, Хаг је пореметио равнотежу страха, на којој балансирају већ годинама.

Сви Вучићеви потези доказују да се он не бави политиком, него криминалом. Политика му је само средство за заштиту од судбина које су задесиле његове колеге Kапонеа, Ескобара и осталих зликоваца. Сваки од њих је пао. Већ пада и Вучић, а, ако буде имао среће, после судара с правдом завршиће у миру затворске ћелије.

Предраг Поповић, magazin-tabloid.com

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Криви Стојко на равној плочи

5 (4) Како у српском народу расте број оних који мисле да је Земља равна …

Вучић тврди да пензије и плате неће бити смањиване што значи да хоће

4 (8) „Плате и пензије у Србији неће бити смањиване, држаћемо чврсто, имаћемо новца“, рекао …

Један коментар

  1. za pocinjene zlocine protiv covecnosti, ekonomske i kulturne, sto se jednom recju zove genocid, sleduje metak il konopac i kao poslednju zelju da popusi kurac.
    osteceni treba da sude a ne njegovi saradnici.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *