Завршни удар 2018: Последњи покушаја ВЕЛЕИЗДАЈНИКА да “скрати” Србију и Косово поклони шиптарима

Вучићева велеиздајничка мисија хоће да зада Србији завршни ударац. Са друге стране, све говори да би његов акт самовоље у виду признавања албанске државе на Косову и Метохији, задао њему “завршни ударац”, који га у сваком случају чека, након епохе сурове пљачке државе и до сада невиђеног подаништва које је испољио неки српски политичар према свакоме ко је имао аспирација и на српску имовину и на њену територију. Нуди се Вучић недавно немачкој компанији у Панчеву и почиње говор са “…Драги Немци, дођите, нигде нећете боље услове наћи”. Потајно, иза леђа милиона грађана Србије, Вучић нуди Хашиму Тачију шта год хоће, само да се коначно ратосља косовског питања. Болесни Вођа је уверен да ће бити Прометеј европејства и да ће увести Србију у Европску унију. Али, такође у потаји, знајући шта га реално чека, спрема и бекство. Злато из Народне банке Србије, полако одлази у “сигурне депое”. Ко ће први потегнути?

Захваљујући најбољим могућим односима које још увек има са одлазећом немачком канцеларком Ангелом Меркел, мали балкански самодржац, Александар Вучић, рачуна да ће, заједно са некажњеним ратним злочинцем, Хашимом Тачијем, успети да ускоро изврши противправно признање независне албанске државе на Косову и Метохији.

Вучић већ шест година води преговоре са албанским сепартистима мимо свих уставних и законских овлаштења, а ти састанци у Бриселу, Берлину, Паризу, Бечу и у другим европским престоницама, више личе на затворене скупове тајних друштава, него на решавања круцијалних територијалних питања од судбинске важности за Србију и њен даљи опстанак у породици међународно признатих држава.

Од како је, сада већ давног 24. октобра 2005. године, Савет безбедности (СБ) УН одобрио почетак преговора о будућем статусу Косова, па све до доласка Вучића на највише државне позиције у Србији (2012. године), ниједној влади или председнику није пало на памет да потпише документ под називом Бриселски споразум, који је он касније потписао. Док је био у опозицији, лично је претио свакоме ко би се усудио да помене било какве преговоре са Албанцима.

Али, на очиглед милиона грађана Србије, овај изопачени конвертит, спреман на све зарад голе власти, који је распаљивао верску и националну мржњу, претио ратовима и на сваком месту истицао свој криминални карактер, претворио се у најгорег издајника националних и државних интереса ове земље, у човека спремног да прода и последњи педаљ свега што у њој вреди.

Нико у Србији не зна о чему Вучић преговара са некадашњим вођама терористичке ОВК, који данас себе представљају “званичницима” непризнате државе. За последњих седам година како диктаторски држи под контролом медије и парламент, ниједна истина није изашла на видело а да је његов застрашујући пљувачки оркестар није линчовао и окренуо у своју супротност. Шта Вучић и његова наводна премијерка Ана Брнабић ових дана причају о Косову и Метохији, дајући једно другом “шлагворт”?

У интервјуу за немачки лист Дие Wелт, Брнабићева отворено каже: “…Косово је било српско”. Он, Александар Вучић, додаје: “…Косово је изгубљено пре двадесет година!”

Седам година српски парламент не расправља о даљем статусу Косова и Метохије. О тој српској покрајини расправља се свугде осим у Народној скупштини Републике Србије! Расправљају у Бриселу, Паризу, Берлину, Лондону, Вашигнтону, Москви…Расправљају страни државници, стране владине и невладине организације, воде се читаве међународне сесије и такозвани округли столови, европска и светска штампа је препуна коментара о Косову и Метохији из пера угледних политичара, страначких вођа свих идеологија. Само је у српском парламенту то забрањена тема.

Читав свет зна шта се дешава са Косовом и Метохијом и о чему то Вучић преговара, шта продаје а шта поклања, само грађани Србије немају право да знају за то! Нико у овој земљи са сигурношћу не зна шта је свих ових година Вучић албанским сепаратистима рекао, обећао, понудио или потписао у име седам милиона грађана Србије. И не само албанским, него и неким другим сепаратистима! Јер, зашто би се председница покојне Народне скупштине Србије, Маја Гојковић у марту 2016. године на предизборном скупу у Зрењанину обратила скандалозном реченицом: “Влада Републике Војводине ће често разговарати са владом Републике Србије о политици образовања…” Присутни министар Горан Кнежевић је није исправио.

Поставља се и питање надлежности: ко је Александар Вучић и каква су му председничка овлаштења? Ко је Ана Брнабић и каква су њена овлаштења као председника Владе? Вучићева уставна моћ је минимална и све што ради у вези Косова и Метохије је директно противуставно! То исто важи и за његову наводну премијерку, Ану Брнабић, чија су овлаштења већа али реална моћ никаква.

Са каквим правом се њих двоје данас позивају на Бриселски споразум кад хоће на брзину да изврше признање албанског Косова? Чињеница је да Бриселски споразум никада није ратификован у српском парламенту и да нема никакву правну снагу! Да ли то Вучић хоће да удари шамар оним државама – чланицама Европске уније које нису (и никада неће) признати сепаратистичку творевину, албанско Косово, као независну државу.

Оног дана кад је Косово стављено под међународну управу, било је и међународним документима дефинисано да ће се о статусу Косова и Метохије разговарати накнадно, како о статусу Срба, тако и о статусу побуњене албанске заједнице. Уместо тога, данас се разговара само о положају српске заједнице (!) и то у оквиру нечега што је одвојено од Србије и што би требало да буде независно Косово. Вучић је довео преговарачку позицију Србије дотле, да се више не разговара о праву Републике Србије на том простору (државној имовини и слично), мада би то би требало да буде главна тема сваког дијалога. Тако је самозвани Вођа је својом тврдом намером да Албанцима призна државу на штету Србије, ставио све грађане ове земље пред свршен чин.

Да би на неки начин оправдао своју велеиздајничку мисију, последњих годину дана, све интензивније, Александар Вучић приказује себе у својим билтенима за масовно слуђивање, као наводну жртву међународних притисака.

Са свих насловних страна тог ужасног менатлног смећа, вриште наслови у којима се Вучићу прети “са Запада”, да ће му се нешто ружно десити ако не призна Косово и слично. Такву пропаганду пласира он лично, преко својих “стручњака за медије”. Колико то јадно и провидно изгледа говоре наслови: “…Бруталне претње Запада Вучићу због Косова (РТВ), Српски председник изложен је бруталним претњама Запада због Косова (Српски телеграф 09.06.2018), Претње Запада Вучићу због Косова (РТС), Стравичне претње Запада: Признајте Косово или вас неће бити, Американци траже од Србије да потпуно капитулира и призна Косово (15.05.2018), Претње Запада: Вучићу, страдаће ти брат ако не прихватиш наше решење за Косово (Мондо), Јединствен захтев Запада Вучићу: Признајте Косово! (Вечерње Новости)…”

Шта Вучић покушава да сакрије од грађана Србије?

За седам година његове суверене владавине, позивајући се стално на “интересе Срба на Косову”, створио је једну од најопакијих криминалних мрежа на Балкану, и то на делу територије који до данашњих дана није потпуно смештен ни у систем самопроглашеног Косова ни у систем Републике Србије. Реч је о територији Републике Србије, у пуном смислу тих речи, која се налази на северном делу покрајине, коју је Вучић учинио “ничијом територијом” како би лакше успоставио криминалну, марионетску власт под његовом управом, из које бесомучно црпе све постојеће ресурсе (пре свега, рудна и шумска богатства) и продаје их на црна тржишта у Србији, региону, али и на европска и светска тржишта. Вучић примењује тактику режима Слободана Милошевића, чији режим је пред потпуни слом, пљачкао нафту из Ђелетоваца код Белог Манастира, вршиле се масовна сеча чувеног “славонског храста” и слично. Од те “економије”, Срби из тих крајева у Хрватској нису имали ништа. Обогатила се само нова криминална елита.

На потпуно исти начин Вучић је створио нову криминалну дружину која за његов рачун застрашује Србе на северу Косова и Метохије, пљачка ресурсе и ради све што њему као самозваном Вођи падне на памет.

Некадашњи народни посланик ДС а касније и ДСС, Славиша Ристић, овако је описао стање на овом делу територије Косова и Метохије: “…Севером Косова управљају групе људи које неки називају активистима СНС-а, али је у ствари реч о криминалцима, а не активистима. Они су инструисани да застрашују сваког оног за кога се оцени да сметају Вучићу или његовој странци. И не раде само то него на неки начин управљају животима људи у све четири општине на северу Косова. Од њих зависи ко ће добити посао, стан, ко ће добити уговор на тендеру…Имам осећај да и међународном фактору одговара оваква ситуација, јер им те криминалне групе које сам поменуо завршавају послове, дисциплинују Србе. Видите и сами да нема више никаквог организованог отпора, барикада…Криминалцима је заузврат обезбеђено да се несметано баве својим пословима. Дакле, они имају подршку и Београда и међународне заједнице, па могу да раде шта хоће!”

Према свим расположивим подацима, Вучић је у много наврата, почевши од преговора пре потписивања такозваног Бриселског споразума и касније, упорно говорио како је Србија “…још 1999. године изгубила Косово” и да је то готова ствар. Јасно је да Албанци не прихватају Србију као своју државу, али је реалност и то да Срби са Косова и Метохије не желе да им држава буде независно Косово или, како би неко хтео, Велика Албанија. Уместо тога, намеће им се држава у којој не желе да живе и тражи се од њих да се одрекну чак и обећање Заједнице српских општина, што је највеће понижење које им је приредио режим Александра Вучића.

Ових дана је Холандија ставила вето на отварање преговора Европске уније са Албанијом. У врло опширном образложењу које је делом пренела и холандска штампа, наводи се и чињеница да је Албанија на челу са Едијем Рамом али и свим ранијим премијерима, показала да има аспирације према Косову и западној Македонији, те да би улазак такве Албаније, направио велику штету “крхком миру на Балкану”…Неколико дана пре тог догађаја, након озбиљних разговора са представницима 230 припадника холандских снага који су тужили холандску државу тражећи појединачну одштету од 22 хиљада евра (појединачно) за трауму коју су претрпели у “немогућој мисији” у Сребреници, одустали су од те тужбе. Томе је претходио састанак са представницима ове групе од које је холандска влада тражила разумевање и обећала да се холандски војник неће више наћи на Балкану, чак и у околностима нових оружаних сукоба. Холандски лист “Телеграф” пренео је из својих извора и информацију да ће Холандија ставити вето и свим другим владама на Западном Балкану, укључујући и Србију, “…кад год буде сматрала да се те земље крећу у погрешном смеру или ако Влада Холандије процени да Европска унија није у могућности да на себе прими више него што може”.

Вучићев последњи покушај да призна албанско Косово производи и једно важно питање: зашто би Албанци, који никада нису живели северно од реке Ибра и северно од Косовске Митровице (нити је то икада припадало Косову), одлучивали о судбини Срба у тим крајевима? Испоставило се да је Александар Вучић још пре пет година Албанцима омогућио (наводно, у име приближавања Европској унији), не само да запоседну тај “административни” север Косова и Метохије (како рече један извор, обећано им је “…кад за то дође време”), него чак да траже и неке општине југа Србије (Медвеђу, Прешево и Бујановац, где такође нису у апсолутној већини).

Насиље Вучићевих “шерифа” довело је дотле да се Срби на Косову и Метохији више не плаше албанских екстремиста колико Вучићевих батинаша, зеленаша и утеривача страха и партијске дисциплине. Пакт који је направио са бившим вођама терористичке ОВК, практично је ставио “Вучићеве Србе” у службу сепаратистичке власти у Приштини. Обични грађани тамо немају ни физичку ни правну безбедност.

За време ДОС-а, о коме Вучић говори као о најгорим лоповима, Срби су боље живели, имали су више посла, више пара и институције које су их штитиле. Данас тамо харају његове криминалне групе! То се види и по томе што се људи исељавају, јер немају више веру у будућност. Људи су потпуно свесни да их је његова власт изиграла, боје се да се замере и постали су послушници те власти и раде како им се каже.

Један француски новинар, правећи репортажу из ове покрајине, још пре две године, констатовао је како су “…Срби са Косова окупирани истовремено из Приштине и из Београда, и то ће бити тако све док траје Вучићева сарадња са албанским сепаратистима”.

Свестан да ће морати да бежи из Србије заједно са пратећом камарилом која се пљачком државних ресурса брутално обогатила у најкраћем могућем року, Вучић спрема одступницу. Тако је 22. јуна ове године објављена вест о томе да је Народна банка Србије купила контигент од 27 златних полуга (подсетимо, 27.08.2015. Народна банка Србије купила је 23 полуге злата тешке 290 килограма, 29.12.2015. преузела је од РТБ Бора више од пола тоне злата…)

Према подацима којима Магазин Таблоид располаже, једна тона (тачније, 1,01 тона) чистог злата у полугама, склоњена је у Базелу, под изговором да је реч “о начелу сигурности”. Истог дана, 22. јуна ове године, пуштена је агенцијска вест да Швајцарска даје 100 милиона франака “за подршку Србији”, а, наводно, средства ће највећим делом бити усмерена на економски развој и повећање запошљавања (како је врло невешто покушао да објасни министар за иновације и технолошки развој Србије Ненад Поповић у прусуству швајцарског министра привреде Јохана Шнајдер-Амана. Није познато да је Швајцарска конфедерација тек тако давала некоме 100 милиона франака. Према добро обавештеним изворима, реч је о “компензацији” за “дугорочни депозит” који је својевремено пренео Синиша Мали у Швајцарску, а који се ових дана “допуњава”

Страх од исхода наступајућих догађаја видљив је код Вучића. Ту ће му тешко помоћи и велики новчани износи, рачуни у десетак земаља, куповина земље у Уругвају, инвестиције у неким острвским државама, оф шор рачуни…Суочење са истином је лековито, али његова болест не препознаје тај лек.

А. 1 Све је њихово

Редакцији Магазина Таблоид стигло је писмо г. Дејана Милошевића Куна из ветеранске организације, које објављујемо у целости.

”На састанку са државним секретаром Негованом Станковићем сазнао сам како се пљачка буџет и народ. Лично ми је Негован испричао да је Андреј Вучић договорио са директором приватне фирме Планинка из Куршумлије продају Куршумлијске бање. Иначе, директор Планинке Радован Раичевић је власник фирме , бивши посланик СНС-а, сада председник општинског одбора СНС. Андреј и Раичевић су договорили да Куршумлијску бању држава прода Раичевићу за 1 динар и плус да добије шест милиона евра субвенције за обнову бање, стим што ће за услугу Раичевић Андреју вратити три милиона евра.

Вуци сити, овце на броју.

Састанак је одржан у Министарству за рад социјална и борачка питања Македонска 4. у кабинету државног секретара Негована Станковића, приликом потписивања споразума за одобрене пројекте борачким удружењима.

Наравно да нема пара за лечење бораца, деце, за грађане, гладне и угрожене, када браћа Вучић на овај начин пљачкају народ.”

Дејан Милошевић Куна

Никола Влаховић, Таблоид