* New York Times објавио да америчка обавештајна заједница има проблема да сазна шта смера Кремљ поводом америчких међуизбора за Конгрес који ће се одржати у новембру 2018-те: „… Сада (наши) важни кремаљски информатори ћуте, па CIA и (наше) друге шпијунске мреже немају појма о плановима мистер Путина поводом (наших) новембарских избора“
* И руска и америчка шпијунажа и контрашпијунажа раде као и обично. Само је `нестала са радара` агентурна мрежа која је снабдевала Вашингтон, а преко медија – и цео свет, `поузданим подацима` о наводном `руском мешању` који су се показали лажним
* Штавише, данас ствари стоје тако да састављач досијеа против Трампа – британски агент Кристофер Стил мора да се крије. Сергеје Скрипаља, који му је помагао у састављању тог досијеа, „чувају“ британске тајне службе. Бивши први двојац FBI – Џејмс Коми i Ендрју Мекејб и други актери „руске завере против америчке демократије“ – могу бити и кривично гоњени
__________________________________________________________________________
Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИЈ
АМЕРИЧКИ дневни лист New York Times oбјавио је неочекивана открића сарадника CIA.
Раније се у САД тврдило да се Москва мешала у америчке председничке изборе 2016-те и да ће се умешати у конгресне међуисзорфе 2018-те, а сада се појавило нешто ново.
New York Times је, наиме, објавио да америчка обавештајна заједница има проблема да сазна шта смера Кремљ поводом тих међуизбора који ће се одржати у новембру 2018-те.
Фактички: да америчка шпијунажа није у стању да ишта сазна о намерама „подмуклих Руса“. Ево цитата из текста:
„… Сада (наши) важни кремаљски информатори ћуте, па CIA и (наше) друге шпијунске мреже немају појма о плановима мистер Путина поводом (наших) новембарских избора“.
Поводом овога треба имати у виду да су америчке обавештајне службе тезу да су државно руководство Русије и Путин лично умешани у „напад на америчку демократију“ формулисале у јануару 2017-те, а не током изборне 2016-те.
Поводом овога се поставља и питање: а ко су то мистериозни „информатори“ CIA који су радили у Кремљу па још били блиски прфедседнику Русије?
До јануара 2017-те, шефови америчких шпијунских мрежа су једино тврдили да су руски хакери извели упад у сервере Демократске партије. И да су оставили само „дигиталне трагове“ иза себе…
А све тврдње да је Кремљ био на Трамповој страни и да је радио на расколу у америчком друштву и подривању демократије у САД – све се то појавило тек у 2017-ој.
Штавише, у време изборне кампање у САД – и Барак Обама и Стејт департман су искључивали и саму могућност утицања на изборе у САД. Порицали су да Русија утицала и након објављивања резултата председничких избора.
Тек у лето 2017-те се појавила верзија да је Обама још у 2014-ој био упозорен да Москва намерава да „изврши рушилачки утицај на многе западне демократије“, а да Обама из тактичких разлога то није учинио јавним.
Због свега, јасно је да New York Times данас износи неку алтернативну историју. Чак актернативну ономе што је сам тај лист објављивао поводом Трампове победе.
Главно неслагање је ипак у нечему другом.
Министарство правде САД је 2016-те – уз подршку FBI – добило неколико дозвола за прислушкивање сарадника Трамповог изборног штаба. Али, главни „доказ“ против Трампа у то време био је досије који је сачинио бивши британски шпијун Кристофер Стил. Међутим, тај досије је касније проглашен „сумњивим“ и највероватније сачињеним уз помоћ Стиловог старог пријатеља Сергеја Скрипаља.
Само, да су у то време у FBI и CIA располагали шифрованим подацима кремаљских `ингформатора` – могли су лако разоткрити целу мрежу руских агената утицаја око Трампа и предочити податке добијене од својих „московских агената“.
Сада се већ зна да је Стил уочи америчких избора 2016-те посетио Стејт департман, а и да је активно контактирао са бившим директором FBI Џејмсом Комијем…
Сада је јасно и да „обавештајни подаци“ о наводном руском мешању потичу од неколико приватних лица која су била сарадници тајних служби САД, можда и британских.
Данас ствари стоје тако да се Стил крије. Скрипаља „чувају“ британске тајне службе. Коми, Ендрју Мекејб и други актери „руске завере против америчке демократије“ могу бити и кривично гоњени.
Није ли у овоме објашњење због чега су CIA и друге америчке тајне службе одједном остале без „кремаљских информатора“?
И руска и америчка шпијунажа и контрашпијунажа раде као и обично. Једино је `нестала са радара` агентурна мрежа која је снабдевала Вашингтон, а преко медија – и цео свет, `поузданим подацима` о наводном `руском мешању`.
Дакако, могли су неки из америчке шпијунаже у своју муку упутити New York Times. Само, пре ће бити да је некима упућен сигнал да траже „нове изворе проверених информација“.
Тајне службе Русије знају како треба да парирају тајним службама других земаља. Међутим, има ли Русија поуздане механизме за супротстављање творцима медијско-политичких бајки?
Те бајке су понекад опасније од успешних дејстава страних шпијунажа.
Уосталом, сви смо сведоци како су управо `бајке` током протекле две године утицале на међународне односе…
Факти
