Економија

Због минималца нам прети социјална катастрофа

Плата за живот мерена реалним трошковима живота износи 114.000 динара, што је три пута више од важеће минималне зараде, указале су организације потписнице Декларације о плати за живот. “Уколико се настави тренд раста инфлације најављено повећање минималне зараде је далеко од адекватног и уколико не буде додатног усклађивања извесно је да нам прети социјална катастрофа”, рекао је Владимир Симовић из Центра за политике еманципације, једног од потписника Декларације о плати за живот. Ове организације од Владе Србије и послодаваца захтевају да на сутрашњој седници Социјално-економског савета уваже захтеве синдиката да се минимална зарада повећа одмах и да се увећа у складу са реалним трошковима живота. “Минимална зарада мора да омогући задовољене социјалних и економских потреба радница и радника и њихових породица”, навеле су ове организације.

Минимална зарада тренутно износи око 35.000 динара, а најављено је повећање минималне цене рада од 14 одсто, што ће подићи зараду до 40.000.

Сарита Брадаш, истраживачица Фондације Центра за демократију, истакла је да је износ минималне зараде у 2022. години испод релативног прага сиромаштва за трочлану породицу који износи 39.600 динара.

„Извесно је да ће и уз садашње повећање, нарочито ако узмемо у обзир трендове инфлације, минимална зарада оставити раднике и раднице у ризику од сиромаштва“, указала је Брадаш.

Марко Аксентијевић, из Министарства простора, истакао је да високи трошкови становања представљају невидљиви зид социјалне и друштвене мобилности.

„Породице са два просечна примања не могу да приуште плаћање ренте по актуелним ценама. За куповину просечног стана у Србији потребно је издвојити целих 10,5 просечних годишњих зарада, што указује на то да људи који раде за минималну зараду практично не могу себи да обезбеде кров над главом“, навео је Аксентијевић.

Марио Рељановић, професор радног права из Центра за достојанствен рад, истакао је да би минимална зарада требало да буде пре свега социјална, па онда економска категорија и да је она ту да штити елементарно достајнствен живот радница и радника.

„Разлика између минималне зараде и плате за живот нам говори како се код наших политичара котира право на достојанствен живот. Начин на који је минимална зарада регулисана у Закону о раду није оно како би она требало да се тумачи. Она треба да штити раднике и да буде само привремена мера, а код нас је она ту да штити послодавце и од изузетка је постала – правило“, истакао је Рељановић.

Декларација о плати за живот потписана је јуна ове године од стране три синдикалне централе, УГС “Независност”, Савеза самосталних синдиката Србије и УСС “Слога”, као и 18 удружења грађана: Центар за политике еманципације, Центар за достојанствен рад, Фондација Центар за демократију, Социјалдемократски клуб, Министарство простора, Центар за одрживи развој Србије, Заједничко – Платформа за теорију и праксу друштвених добара, А11 – Иницијатива за економска и социјална права, Kоалиција за развој солидарне економије, Алтернативни центар за девојке, Женска платформа за развој Србије, Центар модерних вештина, Лицеулице, АСТРА, Центар за истраживање јавних политика, РОЗА – Удружење за радна права жена, Реконструкција женски фонд, ФемПлаз.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Н1 Београд

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!