Због овог текста је ухапшена Весна Веизовић! Циганистан у Србији

Шездесетих година прошлог века међу теоретичарима завера ширила се сада већ добро позната „урбана легенда“. Наиме светски моћници, који су још тада радили на уништењу и потпуном слому србског народа, развили су план како од Србије, што мање и што „осакаћеније направити Циганистан! Све оне Цигане, непожељне у другим демократским држава требало је слити у Србијицу, међу светским спинер мајсторима најизвиканију због нетрпељивости према мањинама а у пракси вероватно најтолерантнију земљу на свету.

У последње време највише медијски пропраћени протести десили су се у Француској. Великодемократски Французи исфрустрирани, огорчени и немоћни да сачувају своје градове од смрада, болести и разбојништва које су се ширили из циганских насеља коначно су устали против ове групације илегалних досељеника и док нису на најдемократскији начин „вратили“ их у земље из којих су дошли нису одустали.

Други случај дешава се у Великој Британији и то баш ових дана. На хиљаде Британаца, познатих по толерантности и поштовању различитости основали су чак „грађанске патроле“ које „чисте град“ од двеста хиљада пристиглих Цигана.

Трећи случај који је у јавности остао малтене незапажен долази из Аустрије, земље која се не либи да покаже своја осећања према овој популацији. Те је према неким проценама појединих ромских удружења Аустрија једна од земаља у којој је највише изражен расизам и мржња према Циганима.

Четврти случај се дешава у Немачкој, земљи из које свакодневно се врше депортације ове мањине, али под великим заклоном од јавности, илити у доброј сарадњи са медијима који очигледно не раде на томе да своју земљу преставе у оном светлу како то чине „наши“ припадници седме силе.

Грчка је од поменутих земаља чланица Европске уније, демократског и толерантног света, вероватно највише извикана. Може се чак рећи да је понела сав терет расизма и нетолерантности који је итекако присутан у свим тим земљама а које своја дела подмукло приписују осталим далеко толерантнијим земљама од њих самих.

Навела сам ових неколико земаља као примере где су се одржали и одржавају свакодневни протести против циганске (ромске) групације илегалних досељеника, а који су далеко већих размера него што је то био протест неколицине људи у Земуну а који је захваљујући домаћим плаћеницима добио светску пажњу и још један разлог више да спустимо главе и прихватимо непожељне из осталих демократских земаља не били смо показали послушност и научили још једну лекцију из примењене демократије.
Да ли се пред нашим очима остварује „урбана легенда“ о Србији Циганистану, или су у страху велике очи како плаћеним нападима веле борци за права мањина називајући све нас забринуте грађане расистима показаће време. Али не неко за 30, 40 година већ врло блиска будућност.

Недавно сам на једном форуму пронашла податак да је у Србију допремљено преко милион и по Цигана, један део се задржао у Србији, док једна половина „кружи“ и даље Европом чекајући још једну повратну карту у једном правцу у Србију. Подаци које сам навела многима су запали за око, те су се бројке од милион и по Цигана у Србији држали „ко пијан плота“ не желећи ни да сагледају остале наведене чињенице а које су до те мере поражавајуће да уопште није битан број оних којима се чине такви уступци од стране властодржаца на рачун сопственог народа.

Истражујући бројке, врло пазиво и тражећи податке о броју Рома, илити Цигана који имају пребивалиште на територији Србије дошла сам до прилично неподпуних података. Наиме велики број њих није ни пописан, а према званичним подацима пописа из 2011. Године као припадници ромске националности изјаснило се њих 147.604, што је чак 36,43% више у односу на попис из 2002. Године. Међутим како наводе ромска удружења тај број је пре дванаест година био за пола милиона виши, односно данашње процене ромског сектора закључују да се број Цигана у Србији креће од 600 до 850 хиљада (http://www.kczr.org/download/okrugli_stolovi/07_koka.pdf).

Имајући у виду да је укупан број становника у Србији мало виши од седам милиона, бројка од милион званично и незванично настањених Цигана делује прилично забрињавајуће, а ако томе додамо и изузетно висок наталитет ове популације( у просеку петоро деце по једном родитељу), „урбана легенда“ престаје да буде легенда и остварује се наш највећи кошмар.

У прилог убрзаном остварењу тог пројекта, који није никаква теорија завере, како покушавају да га „припишу“ појединцима западни послушници, јер прилив од 36 % ромске популације за само девет година није нека фантомска цифра већ званичан податак ( који је заправо много мањи од стварних података са којима се слажу и сва ромска удружења) иде и уговор о реадмисији, или популарнији назван „карта за само један смер – Србију“.

Споразум о реадмисији који је Влада републике Србије потписала са Европском унијом 2007. Године законски обавезује нашу земљу да мора примити сва лица која незаконито бораве у земљама Европске унија. Та лица не морају нужно бити са територије Србије, већ им територија Србије може бити последња транзитна земља пре досељења у неку од земаља чланица. Поред азиланата , Цигана и Шиптара највећим делом са територије Косова и Метохије, реадмисија обухвата и лица без утврђеног држављанства које Србија беспоговорно мора прихватити и које Србија свакодневно и прихвата (http://www.seio.gov.rs/upload/documents/sporazumi_sa_eu/readmisije.pdf).

Лица о којима је овде реч, дакле о Циганима, нису Цигани „староседеоци“ у Србији, под тим сматрам оне Цигане који се не буне против свог вишевековног народског звања, и који су се донекле асимиловали, градски и сеоски Цигани углавном православци, већ пре свега на новокомпановане Роме, углавном исламисте или безверце пристигле из белог света а који немају никакве везе са Србијом нити по доспећу знају иједну реч србског језика.

Мислим, дакле, на оне који по доласку не налазе смештај у центрима за азиалнте, јер нити имамо капацитете за смештај неколико десетина хиљада људи, нити би јавности ико могао да објасни зашто је неко иоле нормалан пристао на потписивање уговора о реадмисији и обавезао своју земљу на прилив једне номадске групације која ни у једном систему није могла да се привикне на утврђене норме друштвеног поретка, већ је користећи тај статус „прогањаног“ народа, одскакала од цивилизације и искоришћавала социјалне програме и углавном кроз нерад, просјачење од људи и државе преживљавала.

Данас имамо званичан податак да је број људи који користе социјалну помоћ 98 591 особа, од тог броја колики је број циганских породица које користе социјалну помоћ немогуће је наћи. Међутим ако зађете по ромским насељима утврдићете да свака од тих породица добија социјалну помоћ од државе. Такође ако је основица за социјалну помоћ 7000 хиљада динара, а за сваку особу приде у породици још три хиљаде динара, и ако имамо у виду да је просек чланова једне ромске породице шест чланова онда имамо цифру од двадесет хиљада динара сваког месеца за само једно домаћинство, односно уколико на ту цифру додамо стипендије општина и републике за свако ромско дете које погађа школу (то им дође као стимулација за школовање), плаћен превоз, бесплатне књиге, дечији додатак, бесплатна ужина, помоћ у пакетима хране, бесплатна струја, вода и остале бенифиције које им обезбеђују бројна ромска удружења онда долазимо не до цифре него до питања, па кога ми побогу издржавамо у сопственој земљи? И због чега?

Пре седам дана властодржци су иселили неколико десетина војних пензионера са Бањице. Тренутно, они су смештени у привремени смештај, у врло тешким условима. Станови које су још пре двадесет година требали да добију од државе никада нису добили и правду тренутно потражују у Стразбуру (Међународном суду правде у ком смо остали без свог судије, јер више нико није надлежан).

Истовремено имамо ситуацију у Земуну у ком су Цигани још пре пет година добили од државе станове и који су данас, након пет година становања у њима постале руине, у складу са њиховим начином живота, зграде су постале вишеспратно руинирано сметлиште пуно заразе и смрада. (Ко не верује, може слободно да провери у Земун пољу). Такође, овде треба додати једну врло битно чињеницу, а то је да нико од ових станара не плаћа никакве комуналије (Струју, инфостан, грејање), и да нико од надлежних не покушава да дође у заплену имовине, односно принудну наплату дугова, док се рецимо пензионерима којима је дуговање пет хиљада динара искључује грејање, односе ствари из куће, другим речима над Србима се врши немилосрдна тортура овог тиранског система где су само Срби грађани другог реда без икаквих повластица и бенифиција.

Са друге стране имамо један врло занимљив случај у Пожаревцу где су такође Цигани добили бесплатно станове од државе, након неколико месеци од усељења, велики број породица је отишао на вишемесечни рад у Швајцарску а своје станове за које не плаћа никакву надокнаду су издали Србима који немају решено стамбено питање. То није јединствен случај, таквих примера имамо у целој Србији, највише свакако у Београду, где се до 2015. Године планира решење стамбеног питања још 2500 циганских породица. Овај пројекат неће пропасти, за разлику од многих који се планирају да помогну србском становништву, јер се питање Цигана у Србији по мишљењу европских експерата мора зауставити у Србији као земљи која ће их прихватити у складу са демократским нормама и заједно са европском унијом радити на поспешењу њиховог положаја и лакшој асимилацији у друштво.

Врло битна ставка у целој овог циганској причи јесте један вековна подвала од разноразних СрПа, а то је да су Срби и Цигани вазда живели у миру и љубави. Што није истина и показују недвосмислено чињенице вишедеценијске и вишевековне. Да бих употпунила своју тврдњу изнећу неколико цитата са израелског сајта (http://www.jerusalim.org/) који говори о злочинима Хрвата и Цигана почињеним над Србима и Јеврејима у усташким логорима:

“Ликвидације у Градинама и Уштицама обављали су испочетка сами усташе, а од 1942. помагали су им и цигани. Осуђеници су морали сами да ископају дугачке и дубоке јаме, усташе су их скинули до гола, избили им златне зубе или зубала, па је затим жртва морала да скочи у раку, гдје ју је дочекао усташа или циганин, те ју ударио маљем по глави или јој пререзао гркљан ножем.“

‘‘Свједоци исказују, да је Циганима на Градини досадило што морају дан и ноћ да копају гробове, па су се машили тољага и тјерали жртве, да саме себи копају дуге и дубоке гробове. Цигани су се натјецали с усташама, тко ће брже и боље резати жртвама гркљане, или их млатити маљем и чекићем по глави.

Кад су јаме биле затрпане, опијали су се усташе и Цигани до бесвијести.“

“Кроз три дана усташки надзорници купили су ноћу по баракама старе, болесне и немоћне Жидове, те тако 17., 18. и 19. студенога 1942. покупили око 800 Жидова, који су били на раду у Јасеновцу. Најприје су их затворили у посебну сабирну просторију, а онда их једне ноћи превезли чамцима преко Саве у Градину, гдје су морали сами да копају своје гробове, а затим су их Цигани поклали и закопали.“

Ово су историјски извештаји, истина од које ма колико покушавали поједини да се сакрију не могу. И самим тим неоспоран доказ који показује да нису пријатељи тако како неки тврде, а о томе како су се понашали за време османлијског завлађивања има такође сведочанстава и помињања код повесничара, нпр. Милош С. Милојевић је написао и за шта су служили османлијама према Србима и како, те та неистина о пријатељству, малтене братског народа не може бити узета за разлог да нам се „наши пријатељи, када смо већ толико везани са њима и испруче са свих страна света“. Јер, онда кад тако један народ „мисли“ онда лепо светски чиниоци („владари“) кажу: кад тако мислите и кад нам се тако представљате – ево вам цигана сви, ми их нећемо и ми тако не мислимо о њима као ви „великодушни небески народ“, и онда је свима добро, јер ви их хоћете а ми нећемо и то је онда природан светски поредак, нема ништа на силу, ви сте једини који волите и хоћете њих, е па ево вам их. Просто и једноставно и нема ту никакве завере. Зато је и Кустурица радио оне филмове, да холограм те пројектоване мисли уврежи се још више!

А пред сваким ко има очи да види, и уши да чује, сваки холограм, па и овај пројектованог циганистана, распршује се чим има снаге зрака из очију оних који виде видом незамагљеним холограмским опсенама матрикса.

Какве су ти мисли такав ти је живот – рече свети старац Тадеј витовнички одавно .И народ који једини има такво мишљење о циганима, какво су комунисти наметнули да је природно србско мишљење(занимиво да то није природно мишљењи ни Хрвата ни Црногораца, ни Словенаца на пример, а сви они имају изграђени циљ националне државе, само нама Србијан(ц)има намећу и даље одржање погубног сфрјизма-југословенштине) онда тај народ нека и прима Цигане, шта се буни кад сам за себе вели „ми и цигани никад нисмо се сукобљавали, ми никад нисмо терали их“ Е кад тако мислите, ево вам их..

У овом тренутку у Србији постоји чак 218 ромских невладиних организација(списак: хттп://www.мц.рс/ромске-невладине-организације-1.1102.хтмл), све те организације можемо гледати као део западног сектора и самим тим имамо званично 218 удружења која подривају националне интересе Србије сарађујући обавезно са властодржцима од којих зависи њихов опстанак. Међутим, не бих у овом случају дубље залазила у политику, мада јасно је да је све то уско повезано што се може видети и из примера који итекако штетно утичу на младе Србе, њихове каријере и „одлив мозгова“ који нас годишње кошта само пет милијарди евра.

Примера ради, девојка моја добра пријатељица пре три године завршила је факултет са одличним просеком, на жалост због материјалних разлога није могла да настави даље школовање и Србија је изгубила једног потенцијалног стручњака/научницу која је итекако својим знањем и жељом за знањем изгубила могућност за даљи напредак јер држава није хтела да стане иза своје аутохтоне грађанке, младе Србкиње и помогне и њој и себи.

Истовремено су ромска удружења са Владом Србије потписала споразум о инклузији Цигана, и држава је прихватила да о сопственом трошку школује сваког Циганина који жели да крене на факултет, без обзира на његов претходни успех у средњој школи, довољно је само да има завршену „неку“ средњу школу. Поред бесплатног школовања, сви Цигани кроз добили су бесплатан дом, бесплатну храну и „џепарац“ од државе. Да не буде рекла казала, пре неколико дана потписан је споразум између два новосадска факултета са националним саветом ромске мањине, те ће тако о трошку државе наредне године на Факултет за привреду и правосуђе и Факултет за економију и инжењеринг кренути нове генерације Цигана.

Држава је у овом случају окренула леђа својим примарним грађанима, Србима, укинула им шансу за даље школовање истовремено школујући кадрове ради њихове интеграције у све друштвене сегменте, како би касније Србима могли да забоду још један нож у леђа и спусте Србе на још ниже гране него што су то у овом тренутку.

Мало смо дакле понижени што нам државом управљају Црногорци, Хрвати, Шиптари, муслимани, односно сви изузев Срба, сада да би понижење било потпуно дошли су на ред и Цигани. Јасно је да кривица није на њима, да је превелика жеђ за новцем домаћих политиканата отишла предалеко, али жељни новца, бољег живота и пре свега власти, а већ сада знајући од малих ногу какав повлашћени положај имају, можемо врло лако доживети једну стару истиниту народну пословицу „дај Циганину власт, он прво уби оца“.

 

Милинко Милинчић, Србија данас