Хелм

Жртве усташа коначно нашле мир

Душе страдалника, српске нејачи, стараца, жена и деце из мутне Дрине и небеских висина, коначно су нашле смирај, под овим крстом и у овој светињи њима посвећеној, рекао је прота Рајко Цвјетковић на освештењу Спомен-капеле у Старом Броду, у кањону Дрине, низводно од Вишеграда, за 6.000 Срба побијених априла 1942. године у крвавом усташком пиру.

Вечни смирај у тамјаном окађеној капели нашло је и око 300 српских девојака које су бежећи од усташке каме и злостављања радије изабрале таласе тих дана мутне и крваве Дрине него да падну у руке злочиначке.

Милован Бакмаз из Соколовића код Сокоца чудом је преживео усташки маскар над збегом који су усташе Јуре Францетића потерале од Зворника и свих около подринских градова и дотерале на Стари Брод, једини прелаз на Дрини у слободу и у Србију.

– Гледао сам својим очима како су се младе девојке и жене фатале за руке и са стена скакале у набујалу реку. На површини воде виделе су им се само раширене косе и напућене сукње. Лешеви су пловили Дрином као цепанице а оне које су стигли усташе су клале, вадиле очи, силовали… – испричао је Бакмаз.

Згрожени и Немци

Преживели тврде да су љотићевци и немачки војници чамцима превозили српску нејач преко Дрине све док су могли. Сећају се да су и Немци били згрожени усташким злочинима, па су викали и пуцали увис: “Цурик усташ, цурик усташ!”

Ристу Боровчанину из села Жуља код Сокоца, који је сакривен у лешевима преживео овај незапамћен злочин, још су у сећању слике кад Францетић на коњу долази на обалу Дрине. Боровчанину је тада побијено и у Дрину побацано једанаесторо чељади.
Старица Љубица Планинчић из села Гучева код Рогатице сакрила се тог кобног дана са децом у жбун и гледала масакр.

– Многи су сами скакали у Дрину, нису чекали каму, да им очи и џигерице ваде, а најгоре су прошле цуре, жалости љута. Ту страда деветоро Рацковића из Сељана, па шесторо Лелека. Нигде трага ни спомена, све је то Дрина однела – прича старица.

То што је видео никад неће заборавити ни Милош Башовић из Бранковића код Рогатице.
„ Видим убише ми оца, мајку и млађу браћу, све бацише на неку поњаву, па у Дрину – испричао је Башовић.

О Францетићевој офанзиви и иживљавању његових 10.000 бојовника над српским збегом после Другог светског рата надвио се зид ћутања. О злочину се, зарад братства и јединства ћутало, или кријући причало поред огњишта, да млади сазнају како су им очеви и дедови страдали.

Први човек који се осмелио да напише о усташком злочину био је писац Момир Крсмановић у књизи “Тече крвава Дрина”. Књига је одмах након објављивања била забрањена у БиХ.

– Чудо је како сам преживео те дане. Књигу у Рогатици забрањује некаква комисија састављена од двојице Срба и седморице муслимана. Да нисам живео у Србији ко зна како бих прошао – каже Крсмановић, који је присуствовао освештању капеле у Старом Броду.

Он је из статистике шездесетих година прошлог века и пописа нашао 5.500 Срба, са именима, именом оца, датумом рођења, који су “изгинули у Другом светском рату”.

Значајна помоћ из Аустралије

– Овде су се десила три зла – прво мучко убиство 6.000 српских цивила, друго зло заборав коме смо ово свето место препустили са људима који су овде живели и нису смели рећи да су из Старог Брода него “са Дрине” и треће – да су злочинци провели у миру остатак живота, а да их никад нико није ни опоменуо шта су нам учинили – рекао је кум капеле Хаџи Горан Крлић, пореклом из ових крајева, а настањен у Аустралији.

Крлић је сакупио значајна средства од Срба и аустралијске епархије Српске православне цркве за градњу спомен-комплекса, крст су донирале породице Бербер и Ђорђевић из Врњачке Бање, кум темеља био је Бобан Инђић из Вишеграда, а доброчинитељи су били и браћа Славиша, Синиша и Саша Шпињо, чији су родитељи рођени у Старом Броду.

 

Р. Тасић – Вести

фото: Р. Тасић

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!