Након 1929. године, краљ Александар Карађорђевић је забранио званично прослављање Видовдана као „државног празника“.
Видовдан је избачен из празничног календара државе којој је овај спомен НА САМО СРПСКИ ПРАЗНИК био сувише „националистички“ и (по краљу Александру) супротстављен режимској идеји „интегралног југословенства“.
Све што је било „само србско“ није више имало државну и краљевску подршку иза себе.
Тако да је Александар чак одустао и од изградње деценијама припреманог „Видовданског храма“ (Ивана Мештровића), који је све до 1929. године био сањани идеал Карађорђевог одрођеног потомка.
Испада да је Мештровић имао више интересовања за надљудски подвиг кнеза Лазара и других србских јунака на Косову од доскорашњег команданта српске војске са Солунског фронта.
Овакав став одрицања од српства у корист апстрактног (смути-па-проспи) „југословенства“ у коме се вештачки изједначавају Матија Губец, Милош Обилић и Мартин Крпан био је страшни акт апостазије, чин апсолутне и неопростиве издаје србских националних интереса и светосавске српске идеје.
Тада је уништен и онај романтични дух српства који је својом крвљу и вером изнео наш величанствени подвиг Ослобођења Косова 1912. године, Одбране Отаџбине 1914. године и Ослобођења свих србских земаља 1918. године.
Само десетак година после битака на Куманову, Церу, Колубари и Кајмакчалану, србско-југословенска држава је ДОБРОВОЉНО И САМОУБИЛАЧКИ из сопственог Духовног Устава и срца свог бића избацила Косовски Завет (заједно са припадајућим му светим Видовданским празником). Само зато да би нова југословенска Краљевина задовољила све своје (убрзо ће се показати – неверне и вечно незадовољне) несрпске и неправославне поданике, али и ондашњу међународну заједницу.
Сви су били задовољни осим Срба. Изданих и остављених од сопственог краља и врховног команданта.
Тада почиње и суноврат наше државе, војске, националне културе… који ће се у пуном светлу показати 1941. године.
Снага СКОЈ-а и популарност КПЈ су директна последица слабљења и урушавања српства.
Србски национализам је, наиме, уочи Другог светског рата потпуно изједначаван са усташтвом и комунистичком пропагандом (као „екстремне идеологије“).
Како радили, тако им је и „Бог помогао“.
И дан-данас трпимо последице ове махните опседнутости краља Александра идејом да влада над што већом територијом и „троименим народом“ некаквих наводних „Југословена“.
Духови мртвих србских ратника, витезова и јунака свих векова одбране Отаџбине су бесрамно понижени. А србски народ тада остављен на цедилу и припремљен за страшно клање у НДХ и коначно страдање у Титовој варијанти Александрове „Југославије“.
Свака последица има своје (духовне и идејне) узроке.
И она срећна и она (као у овом случају) кобна последица.
Глас Дијаспоре
Pa prodje vek,pa tek se opametismo!svi vole svoje,samo srbi tudje…politika…zlo ne ide samo ,uvek u drustvu
Uaaaaa za Karadjordjevice! Uaaaaaaaaaaaaaaa
DEBIL PROZAPADNI
uvek smo bili budale na svoju stetu
Додворавалисе онда ,додворавају се сада.Зашто би видовдан другима сметао.
iako zakleti monarhista oduvek, nažalost sa velikom većinom ovog teksta moram da se složim. sležem ramenima i kažem: u pravu ste.
moje mišljenje je da je kralj Aleksandar posredno kriv za KPJ, za svoje ubistvo, 27. mart i naposletku komunizma na vlasti 50 godina i ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Oštro zvuči, ali sve je to posledica njegovih dela 1918. godine.
Da je 1918.godine umesto kraljevina SHS napravljena samo Srbija, koja je obuhvatala samo prostore naseljene većinskim srpskim stanovništvom, danas ne bismo imali sećanja na ubistvo kralja koga su ubili protivnici ideje jugoslovenstva, ne bi bilo jake KPJ, ni 27.marta, ni bombardovanja možda Beograda 06.aprila 1941, ni golog otoka, ni komunizma 50 godina. Naposletku, ne bi bilo ratova u bivšoj Jugoslaviji jer bi Hrvatska bila nezavisna već 1918. I samim tim ne bi bilo 1.000.000 poginulih na prostorima bivše Jugoslavije u tim ratovima, što je po meni i najveći i najvrednij gubitak.
Bolje da smo uvek bili Srbi, a ostali nek budu šta žele!
Samo Bog yna sta je i kako bilo,neka nova saynanja cak tvrde da je kralj bio protiv jugoslavije,i da su je osnovali masoni tako da uyalud se trudimo da dodjemo do nje u svakom slucaju nismo je dostojni, i da se yapitamo kakvu mi danas istoriju,stvaramo.
Kako sad stvari izgledaju Srbije nece izdrzati pritisak sa svih strana,sto bi to nekima odgovaralo! Vec duze vreme pratim samo stanje u republici srpskoj?,ko zna mozda se i preselim tamo jednog dana
Kako sad stvari izgledaju Srbije nece izdrzati pritisak sa svih strana,sto bi to nekima odgovaralo! Vec duze vreme pratim samo stanje u republici srpskoj?,ko zna mozda se i preselim tamo jednog dana
Masončina!
Bio je mason i tada je radio to sto mu se reklo.
SRBSKA AGONIJA
“…………………………………………………
Kralj Aleksandar osećao se sila,
zaboravio je (izgleda) snežne planine Albanske,
i srbske golgote gde mu vojska bila,
sve nevolje narodne i stradanja mnoga
kad zločinačka armada na Srbiju se slila.
Beli dvor je imao i beloga ata,
na Jadranu lađu usidrenu belu,
podno Beča državu je hteo,
spomenik na konju u centru LJubljane,
još i venac slave da mu je na čelu.
Kralj Aleksandar megaloman pravi,
alavost njegova došla mu o glavi.
…………………………………………………….
Krivica najveća na njega pada,
sveukupno Srbstvo zbog njega strada…”