“Тада приступише Дванаесторица и рекоше му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и засеоке, и нек нађу хране, јер смо овдје у пустом мјесту. А он им рече: Подајте им ви да једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хљебова и двије рибе; сем да ми одемо и купимо хране за сав овај народ.
Јер бијаше људи, око пет хиљада. Али он рече ученицима својим: Посадите их на скупине по педесет. И учинише тако, и посадише их све. А он узе оних пет хљебова и обје рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да поставе народу.
И једоше и наситише се сви, и накупише комада што им претече дванаест котарица.”
(Лк. 9:12-17)
