“Човјек пак неки бјеше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан. А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав, И жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов.
А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богаташ, и сахранише га. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.
А Авраам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе.
Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега; Јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења. Рече му Авраам: Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају. А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се. А он му рече: АКО НЕ СЛУШАЈУ МОЈСЕЈА И ПРОРОКЕ, АКО НЕКО И ИЗ МРТВИХ ВАСКРСНЕ, НЕЋЕ ПОВЕРОВАТИ.”
(Лк. 16:19-31)
