Београдски „Макси” супермаркети у четвртак су у понуди имали две врсте кромпира – домаћи и египатски.
И док се на пијацама продаје увезени млади кромпир, који је до Србије превалио хиљаде километара, наши произвођачи – чувени ивањички – дају у бесцење.
Недавно је објављено да га накупцима продају од пет до десет динара. Неки га из револта и бацају.
Политика.рс
Сада се увози кромпир из Албаније и Египта, а сељаци бацају квалитетног и нашег кромпира из Ивањице и других места Србије. Заборавили смо, увозише се јабуке из Чилеа, месо сумњивог квалитета из Аргентине и Бразила, краставац из Албаније, млеко и млечне производе, струја и сл. Замешатељство, у овим случајевима, је огромно- провизија, сумњивог квалитета робе, гушење домаће производње. Наравученије: “пара буши где бургија неће” и, шта кажу врањанци у позитивном смислу, “код туђег татка по голема па*ка”.
Baca se i u Backom Petrovom selu..na smetlistu lepo upakovan u mrezaste dzakove…tuzno je to a toliko gladnih usta ima.