У Србији је постала као нека мантра да људи раде за 200 еврића, каже професор ФПН Зоран Стојиљковић.
Он је, гостујући у Кажипрсту Б92, говорио шта су поруке, али и поуке радничких побуна, након низа штрајкова, преговора и мање-више успешних исхода.
“Прва порука која је видљива јесте да постоји дисбаланс моћи…Видите колико су грађани, али и радници немоћни да се без политичке подршке сами боре за своја права и то вам довољно говори“, прича.
Каже да у Србији постоји, какво-такво законодавство упоредиво с ЕУ, али да је проблем то што нема заштите тих права кроз инспекције.
“Имате једну ствар која је типична за периферијске земље – сенилан однос према капитализму и страном капиталу. Постала је као нека мантра да људи раде за неких 200 еврића“, каже Стојиљкович и додаје:
“То је посао за тужилаштво. И зашто нема оверених здраствених књижица, ни повезаног радног стажа. Како нека компанија може да се позива на право да неће да преговара док траје штрајк када ви имате своје законодавство?“
Професор додаје да то постоји још у “несретним земљама екс Ју“ и тамо где су као ми “последњи у ланцу исхране“.
Каже да је начин да се то промени – да се представници власти учине одговорнијим.
“Ми и у тим преговорима када се каже социјални дијалог, разговарамо с људима који за то немају овлашћења и нису утицајни у том смислу.“
Стојиљковић каже да нам предстоји измена десетак закона, међу којима је, поново, Закон о раду.
“Проблем је што ми и даље немамо јасну слику где ће нас те нове мере довести. И зато би требало разговарати у радним групама. Имамо ту невољу да кад год се усвоје неке измене, нама буде горе.“
Б92
