Сиромашна домаћинства у Србији већ сада трпе инфлацију од 10 до 15 одсто

Сиромашна домаћинства у Србији већ сада трпе инфлацију од 10 до 15 одсто

Сиромашна домаћинства у Србији већ сада трпе инфлацију од 10 до 15 одсто, иако је на годишњем нивоу раст свих цена у новембру 2021. био 7,5 одсто, изјавио је професор емеритус Економског факултета у Београду и председник Фискалног савета Србије Павле Петровић.

“Убрзање инфлације у Србији има веома изражену социјалну димензију, јер су у последњих годину дана највише поскупели храна и енергенти, односно производи на које сиромашњи грађани троше највећи део свог дохотка”, казао је Петровић за данашњи број листа “Нова”.

Он је истакао да се социјални проблеми не могу решити тако што се привреди нареди да не повећава цене, и додао да иза раста цена основних производа не стоји намера произвођача да остваре екстрапрофит, већ поскупљење инпута.

“Несташица вероватно неће бити уколико замрзавање цена основних производа траје само 60 дана. У тако кратком року произвођачима би требало да буде важније да задрже учешће на тржишту, чак и по цену евентуалних губитака. Међутим, уколико се ова мера продужи, а цене инпута наставе да расту, није исклучено да ће доћи до несташица”, казао је Петровић.

Додао је да инфлација смањује реални доходак становника и да ће вероватно имати утицаја на одређено успоравање привредне активности.

Према његовим речима за разлику од 2021. када је инфлација углавном дошла споља, раст цена у Србији 2022. у великој мери зависиће од економске политике која се спроводи у земљи.

Он је појаснио да је досадашња инфлација углавном била глобални феномен, који је изазван растом цена неколико група производа ван контроле домаће економске политике.

“Важан индикатор који показује да се инфлација може вратити под контролу је то што је базна инфлација, инфлација без енергије, хране, алкохола и цигарета, остала још релативно ниска на нивоу од три одсто”, казао је он.

Петровић је навео да је неопходно, да би раст цена био заустављен током ове године, да Влада Србије иде на што нижи фискални дефицит, да избегава неселективна давања свим грађанима и да ванредно не повећава плате у јавном сектору.

Према његовим речима, иако су предвиђања незахвална, инфлација би почетком ове године могла бити око осам одсто, а “уколико Влада Србије и Народна банка Србије буду водиле одговорну економску политику, раст цена би до краја 2022. могао да се врати на ниво од око три одсто”.

Председник Фискалног савета је истакао и неселективност и неоправданост мера једнократне новчане помоћи државе грађанима за ублажавање кризе изазване пандемијом корона вируса.

“За једнократну новчану помоћ пунолетним грађанима и додатно пензионерима у 2020. и 2021. исплаћено је већ око 1,3 милијарде евра, а за фебруар 2022. најављена је једнократна помоћ свим пензионерима од 20.000, која ће коштати буџет нових 290 милиона евра. Дакле, укупна неселективна давања грађанима у ове три године износиће скоро 1,6 милијарди евра”, казао је Петровић.

Подсетио је да реконструкција, изградња и опремање сва четири планирана клиничка центра у Србији укупно кошта око 430 милиона евра.

“Што је још горе, буџет је све време у дефициту, па новца за ова давања заправо нема и није га никада било. Да би исплатила средства, држава је прво морала да се задужи, а тај дуг ће касније кроз порезе враћати исти ти грађани, наравно са каматом”, рекао је он.

Петровић је навео да су такве мере лоше, чак и да има новца у буџету.

“Њихов економски ефекат на убрзање привредног раста и повећање јавних прихода је минималан, а оваква неселектовна давања подстичу убрзање инфлације, што је тренутно нарочито опасно”, казао је председник Фискалног савета.

политички.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Зашто је Александар Вучић опасан по Србију?

Зашто је Александар Вучић опасан по Србију?

На самом почетку да разјаснимо зашто Александар Вучић представља велику хипотеку за Србију и њено …

Због чега мајмуни не управљају зоолошким вртом?

Због чега мајмуни не управљају зоолошким вртом?

Одговарајући на питање шта мисли о радничком самоуправљању, један амерички научник који је средином осамдесетих …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *