Друштво

Нова побуна радника „Заставе оружја“

Синдикат и радници Заставе оружје, без икакве дилеме, највеће бунџије у историји српског радништва, који су, примерице, у лето и рану јесен сада већ подалеке 1996. на крагујевачким улицама и трговима демонстритрали пуна три месеца, трасирајући тако пут потоњим грађанским протестима по градовима широм Србије, што је био почетак пада Милошевићевог режима, поново су се побунили.

Овога пута протестују због приватизације домаће војне индустрије, предвиђене још увек Нацртом закона о производњи и промету наоружања и војне опреме који ће се пред посланицима у Скупштини Србије наћи на текућем заседању републичког Парламента, и који ће, с обзиром на то да га је преложило Министарство одбране већ ускоро постати закон, којим је, поред осталог, предвиђена продаја до 49 одсто капитала иностраним и домаћим инвеститорима најзначајнијих домаћих фабрика наменске производње: Заставе оружја, Прве искре из Барича, Крушика из Ваљева, Првог партизана из Ужице, Милана Благојевића из Лучана и Слободе из Чачка, које чине групацију Одбрамбена индустрија Србија (ОИС). Побуњени крагујевачки оружари захтевају да Застава оружје, најстарије индустријско предузеће у Србији и на Балкану, које обележава 165 година постојања и рада, буде изузета из приватизације домаће војне индустрије, због тога што је, како тврде, фабрика од стратешког значаја за безбедност земље.

Председник Синдиката у Застави оружју Драга Илић истиче да оружарима нико не гарантује да држава, након продаје 49 одсто капитала фабрика ОИС, неће већ у догледно време да донесе нови закон којим ће иностраним и(ли) домаћим инвеститорима бити омогућено да постану њихови већински власници, као што ће то већ сада бити могуће са осталим предузећима домаће наменске производње. Нацртом Закона предвиђено је да инвеститори могу да постану већински власници свих војних фабрика (Прве петолетке – Наменска, на пример) изван групације Одбрамбене индустрије Србије.

Оружари су, према његовим речима, посебно забринути због чињенице да је учешће у приватизацији војне индустрије, поред до пред крај прошле године ексклузивно помињаних иностраних инвеститора, финалном верзијом Нацрта закона омогућено и домаћим правним и физичким лицима. Синдикат и запослени у Застави оружју сматрају да се омогућавањем и домаћим инвеститорима да учествују у приватизацији предузећа ОИС и осталих фирми наменске производње отвара простор „за улазак прљавог капитала“ у војну индустрију. Понајвише, с тим у вези страхују да ће у случају да домаћи тајкуни буду актери промене власничке структуре у војним фабрикама, доћи до масовног отпуштања радника, као што је то у претходних 15 година био случај у остатку српске привреде.

И директор Заставе оружја Милојко Брзаковић каже да је разуме забринутост радника, које плаше небројени случајеви лоших приватизација, али да у овом случају држава извесно остаје власник 51 одсто акција и гарантује за бонитет купаца преосталих 49 посто капитала војних фабрика, тако да ће од њихове приватизације, према његовом мишљењу, користи бити и за запослене.

Оружари, међутим истичу и да је неприхватљиво, шта више и незаконито најављено подржављење преосталог друштвеног капитала у предузећима ОИС. Недопустиво је и штетно, додају, даље одлагање конверзије фискалних дугова фабрика војне индустрије, који све озбиљније обезвређују рад оружара и угрожавају пословање предузећа ОИС која више од 90 одсто производње извозе на тржишта широм света.

– До скора сам веровао да је приватизација један од начина за постизање финансијске консолидације и техничко – технолошке модернизације војне индустрије, чиме би се обезбедила њена још већа конкурентност на иностраним тржиштима. Сада не мислим тако. Напротив, сматрам да се у приватизацију војне индустрије улази под притисцима са стране, којих је и раније било. Бојим се, отуда, да приватизација, уколико је наметнута, може за последицу да има драстично смањење капацитета војне индустрије. Сматрам да ни држава ни запослени у фабрикама наменске производње неће имати користи уколико та предузећа купе не само домаћи тајкуни, него ни инострани инвеститори, каже за наш листи бивши директор Заставе оружје Драгољуб Грујовић, који слови за једног од најбољих домаћих познавалаца војне индустрије.

Председник Савеза самосталних синдиката Србије у Крагујевцу Југослав Ристић, који је раније био синдикални вођа Заставиних оружара, каже да је Предлог закона о производњи и промету наоружања и војне опреме „комбинација ретроградног, немогућег и насиља“.

– Приватизација војне индустрије је готово неостварива на начин који то прописује нови закон. Наиме, уколико држава жели да гради приватну војну индустрију, онда њен утицај мора да буде знатно мањи. Јер, тешко је замислити да ће нека озбиљна инострана компанија, или инвеститор да пристане да буде мањински власник у неком домаћој војној фабрици, и да му, уз то, рад надзоришу Министарство одбране и Војно безбедносна агенција (ВБА), како је то, такође, предвиђено новим законским решењима. Да ли би Џенерал дајнамикс (највећа светска оружарска компанија, која је својевремено помиљана као потенцијални стратешки партнер Заставе, или Берета, на пример, пристали да под таквим условима учествују у приватизацији српске војне индустрије, пита (се) Ристић.

Нонсенс и правно насиље

Законом предвиђена конверзија друштвеног капитала у фабрикама наменске производње, и то без сагласности њених власника, према његовим речима, представља насиље. Истовремено, законом је предвиђено и да производњом наоружања и војне опреме могу да се баве и високошколске установе и институти, што је, сматра Ристић – нонсенс.

Веће плате и бољи услови рада

Поред захтева за изузеће Заставе оружја из најављене приватизације војне индустрије, крагујевачки оружари већ дуже траже да буду изузети из уредбе Владе Србије о смањењу зарада запосленима у јавном сектору за десет одсто, као и боље услове рада у фабрици. Подсећају с тим у вези да је министар одбране Александар Вулин синдикалцима војне индустрије својевремено обећао да ће српски оружари из уредбе Владе о смањењу зарада од десет одсто да буду изузети од 1. марта. Два месеца доцније, радницима у војној индустрији плате су и даље умањене за оних десет посто. Министар Вулин се, наравно, не оглашава.

Пише: Зоран Радовановић, Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!