Већ данима се Немачка, али многе друге земље Западне Европе, попут Аустрије, Француске, Швајцарске, Велике Британије, боре са незабележеним топлотним таласом. Врућине нису заобишле ни хладне земље Скандинавије, а неко осетније захлађење није на видику па се и за наредне дане предвиђају темпаратуре које се приближавају 40. подеоку Целзијуса.
И када се некако преброди дан, долази ноћ која не доноси захлађење и опуштање јер мало где температура пада испод 20. подеока па су и ноћи тропске. Мало ко на овим просторима у кућама и становима има уграђене клима-уређаје, јер за њих углавном током године и нема потребе, па је расхладити се ових дана постало право умеће.
Базени, реке и језера у овом делу Европе, препуни су купача, али не може свако због посла и других обавеза да нађе времена за такву врсту освежења.
Стрес убија врућину
– Како се одупрети овој врућини? – добро питање. Када сам на послу и не гледам колико је степени, стрес ми помаже да заборавим на врућину. Када дођем у стан, обавезно се туширам скоро хладном водом, затим хладна лубеница, не прехладна и вода са лимуном. То су добитне комбинације за мене. А онда се сетим оних минуса и зиме и није ми више вруће – каже Зија Мусић из Офенбаха .
Да су се тропи ових дана “преселили” у Европу потврђују и лекари болнице Марцан из Берлина која је иначе специјализована за лечење опекотина.
– Све је више пацијената који нам се ових дана обраћају због опекотина по телу које су добили после излагања сунцу, чак и после обичне шетње. Оно што забрињава је да се махом не ради о благо црвеној и надраженој кожи, већ је у много случајева реч о опекотинама другог степена, па су се код неких пацијената по кожи створили карактеристични пликови – казала је за портал Велт, Ангела Кијевски, представница за штампу ове болнице.
Много пацијената долази ноћу јер им чак и постељина на кревету у додиру са опеченом кожом изазива несносне болове.
Несташица вентилатора
У многим већим градовима Немачке трговци ових дана пријављују хроничну несташицу вентилатора свих врста.
– Све што стигне одмах се распрода, а купци се спремни да плате и 500 евра за оне скупље рецимо марке “дајсон”, каже Гинтер Брунхор, трговац електроником из Бремена.
Лекари су се, иначе, са таквом врстом опекотина од сунчања сусретали до сада у Немачкој једино код оних који би се предуго, без заштитне креме задржали у соларијумима.
Против несносних врућина се боре и наши земљаци широм западне Европе који још нису отишли на одмор или су се ових дана управо вратили из завичаја. Ипак некима, попут Јелене Миленковић из Франкфурта врелина баш и не смета.
– Неко је жељан сунца, а кад ти нешто јако недостаје месецима, па те одједном баш то нешто стегне у загрљај, онда срећи краја нема! Боже, хвала ти на сунчаном загрљају. Знам да ова осунчана садашњост неће дуго да траје па је не издржавам и не борим се против ње, већ уживам – каже песникиња Јелена.
Хотел зове у хладне собе
И менаџери познатих хотела увидели су прилику за зараду. Чувени луксузни Франкфуртер Хоф позвао је тако и грађане Франкфурта, наравно оне са дубљим џепом, да своје вруће станове или куће, барем на ноћ или две замене за угодну клима уређајем охлађену собу у овом хотелу. Цена, права ситница – 159 евра по особи за ноћ у једнокреветној али, додуше, веома луксузно уређеној соби. Понуда важу само оне грађане Франкфурта који живе у радијусу 20 километара удаљеном од овог хотела који се налази у строгом центру метрополе на Мајни
Она додаје да је исхрана са много воћа и витамина једино здраво освежење у овим топлим данима.
За Божидара Мићановића Пивљанина из Франкфурта ово је необично јер је, како каже, навикао на сива и кишна лета у Немачкој.
– Међутим, пореклом сам из Црне Горе тако да сам навикао на високе температуре. Ипак за посао којим се бавим на оволиким температурама треба бити јако опрезан. Зато пијем пуно течности.
Што се исхране тиче Божидар у шали каже да ће на њој уштедети док трају ове температуре.
– Избегавам калоричну храну, малтене живимо на салатама и воћним јогуртима – каже он и саветује да се избегавају климатизоване просторије јер директан излазак из њих на овако високу температуру не обећава ништа добро.
Практични савети
У пластични лавор наспите воде, не превише хладне, и ноге умочите у воду. Функционише код куће, али и на послу ако радите седећи и ако послодавац то дозволи.
Освежава и да се код прања руку хладна вода пусти пар минута да тече око унутрашње стране ручних зглобова јер тиме чините велику услугу свом крвотоку.
Помаже и да у боцу са распршивачем на затварачу наспете чисту хладну воду и повремено попрскате облак водених капљица по лицу. Ако имате среће па ипак имате вентилатор ефекат је много бољи ако облак водених капљица усмерите у његовом смеру.
Миленко Шипка из Оберордофа у Швајцарској, верни читалац “Вести” и чести донатор Хуманитарног моста каже да ће за неколико дана коначно на годишњи одмор и тако побећи од “пакла који је протеклих дана владао испод Алпа.
– Радим у фирми која се бави продајом разних врста пића и развозим их муштеријама које нас по овом заиста, за швајцарске прилике, неуобичајено врућем времену жељно очекују. Носимо велики фрижидер пун леда у којем држимо и пиће за нас па нам то донекле ублажава свакодневне муке – прича нам наш земљак.
– Често наручено пиће носимо у климатизоване канцеларије и онда помислим ” благо њима како им је лепо”. А кад се после обављеног посла враћамо назад, а у кабини возила које нема климу најмање је 40 степени, видим раднике на градилиштима или на улици како по оном звиздану обављају свој посао, помислим “благо мени” и тако се, ето тешим – кроз смех додаје наш саговорник.
Врућине топе глечер
Глечер на шведској планини Кебнекаисе толико се отопио на летњим арктичким температурама да више није највиши врх у тој земљи.
“Овај глечер је симбол свих глечера света. Цела околина се топи, снег се топи, а то утиче на комплетан екосистем: биљке, животиње, климу, све”, рекла је Гунилд Низис Росквист, професорка географије на универзитету у Стокхолму.
Кенбнекаисе је популарно туристичко одредиште на далеком северу Шведске. Има два врха, јужни који је прекривен ледом и северни, стеновити. Јужни врх изгубио је четири метра снега током јула.
Н. Поповић и З.Вицеларевић, Вести
фото: ЕПА
