Расте отпор „супердржави ЕУ“

Предвидљиви процес дезинтеграције је у току широм Европе. Он је сада добио ветар у леђа, и то не само због избора у Италији где је две трећине изашлих бирача гласало против имигрантске политике отворених граница коју намеће Брисел. Не само ни због Аустрије или источних чланица попут Мађарске и Пољске или нове аустријске владе. Сада отпор ,,централистичкој“ осовини Берлин – Париз – Брисел долази из Холандије и групе северних чланица ЕУ. Проблем се у суштини своди на сукоб између држава које истичу светост националног суверенитета, и оних које хоће да растворе границе и створе неку врсту одозго на доле хијерархизоване супердржаве ЕУ, еуфемистички називане ,,све блискијом унијом“. Исход сукоба ће одредити одрживост читавог пројекта Европске уније. Брегзит је био само прва пукотина у здању ЕУ.

,,СУВЕРЕНЕ ДРЖАВЕ“

Током посете Берлину трећег марта, холандски премијер Марк Руте отворено је иступио против новог тренда предвођеног Немачком, Француском и другим земљама ЕУ, за стварање хијрерархизоване наднационалне државе налик на Сједињене Европске Државе. Рекао је новинарима: ,,Постоји тај наратив да је неопходност да се ближа сарадња оствари унутар европске федералне државе“. Наставио је отворено: ,,Тај дегутантни речник о ‘све блискијој Унији’ ми се не допада. У протеклих 20 или 30 година ово се променило од све блискије уније људи Европске уније, који заједно раде на колективним питањима тамо где чланице нису биле у стању да их саме реше, до тога да је то постао неопходни циљ сам по себи“. Потом је Руте употребио незамисливу реч на ,,с“: ,,Никако не смемо да заборавимо да су ово суверене државе. Ово није покрет сам по себи, него само када је потребан у посебним приликама. Ствар се изврнула од колективног прегнућа нација у циљ сам по себи. То је тотално погрешно!“

РАСЦЕП ИЗМЕЂУ ,,СЕВЕРА И ЈУГА“ ЈЕ ОТВОРЕН

Сада је, уз растући јаз између истока и запада унутар ЕУ, у којем су Пољска, Мађарска и други против Берлина и Париза, присутно и јасно отварање расцепа између Севера и Југа. Рутеово бацање рукавице у Берлину је три дана касније, 6. марта, било праћено састанком осморице министара финансија северне ЕУ, укључујући холандског, на коме је издато заједничко саопштење усмерено против франко-немачког Макроновог плана којим се тражи централизованија бриселска контрола, и то почевши од јединственог министра финансија ЕУ. Министри финансија Холандије, Данске, Естоније, Финске, Летоније, Литваније и Шведске издали су своје саопштење из Хага, где је састанак одржан.

Макрон, са очигледном подршком нове немачке коалиције, придружио се председнику Европске комисије Жану Клоду Јункеру у позиву на заједнички буџет еврозоне и једног министра европских финансија као првим корацима ка централној фискалној унији која би била под још већом контролом врха из Брисела. Макрон у ствари предлаже ултимативну фискалну унију ЕУ, са европским порезима и издацима, и још већом контролом с врха него што је то данас случај, јер би суверене државе тако углавном изгубиле порески суверенитет. Макронов план је слабо маскиран покушај да се створи фискална унија ЕУ у којој би немачки порески обвезници – као и холандски и других фискално конзервативних чланица – у ствари плаћали дугове јужноевропских земаља, укључујући Грчку и Италију у којим француске банке имају највећу изложеност. Макрон је открио свој план у септембру 2017. док су се одвијали избори у Немачкој. Представио га је као пут до ,,суверене (sic!), уједињене и демократске Европе“, тј. нечега што она дефинитивно није.

СОРОШ У ПОЗАДИНИ

Залагање за ЕУ под контролом Брисела, са крајњим циљем емитовања евро-обвезница за читаву еврозону, једно je од главних питања за америчког милијардера и финансијског шпекуланта Џорџа Сороша. Уколико би се ово десило, претворило би ЕУ у огромну финансијску мету за валутне шпекулације, а Немачка и друге фискално разборите земље би постале благајници слабијих земаља попут Грчке, Италије или Шпаније током следеће финансијске кризе која ће се – будите сигурни – догодити јер ништа фундаментално није учињено од стране влада ЕУ још од 2008. године како би се смањио системски ризик. Политика нулте камаптне стопе Европске централне банке је држала надуваним мехур дуга широм еврозоне. Од кад је ЕЦБ у потезу без преседана усвојила свој програм куповине државних дугова еврозоне 2015. године, купила је хартије од вредности у вредности од шокантних 2,3 билиона евра до краја 2017. Сви се слажу да је ово неодрживо. Питање је шта чинити.

Судећи по извештајима медија, 14. новембра прошле године Сорош је тражио приватни, дискретни састанак са чланом извршног одбора ЕЦБ Беноа Кером. Према Керовом дневнику објављеном фебруара ове године, разговарали су о ,,продубљивању зоне евра“. Портпаролка ЕЦБ рекла је Ројтерсу да је састанак, којем су такође присуствовали представник Сорошевог хеџ фонда и још један функционер ЕЦБ, одржан како би се размотрио јединствен буџет еврозоне и финансијска/фискална унија.

Изненадна одлука канцеларке Ангеле Меркел касно прошле године да ,,изгура напред“ дуготрајног и угледног фискалног конзервативца из CDU са места министра финансија Волфганга Шојблеа (он је одлуком Ангеле Меркел постављен на функцију председника Бундестага 24. октобра 2017, прим. прев.), отворила је пут за именовање новог немачког министра финансија наклоњенијег Макроновим идејама, што је нешто чему се Шојбле горко противио. Са одласком Шојблеа, у великој мери је смањен отпор стварању de facto ,,уније трансфера“ еврозоне у којој би северне земље ЕУ, укључујући пре свих Немачку, прихватиле велике фискалне и пореске трансфере тешко задужених земаља еврозоне са југа. Ултимативни победници у таквој шеми биле би француске банке.

Како је нова немачка Велика коалиција коначно објављена, Меркел и Макрон су одлучили да одложе свој притисак за Макронове реформе на самиту ЕУ заказаном за пар недеља, правдајући то недостатком потребног времена да се нова немачка влада припреми. Међутим, то ће се заправо пуном силином догодити у мају.

Према извештају америчког портала ,,Политико“, потпредседник ЕК Валдис Домбровскис је открио планове о предлагању тзв. ,,Сигурних европских обвезница“ (European Safe Bonds – ESB) или ,,Хартија од вредности са подлогом у државним обвезницама“ (Soveregin Bonds Backed Securities – SBBS) на самиту ЕУ у мају. Дуг у државним обвезницама неколицине земаља ЕУ би био ,,спакован“ у нове хартије од вредности и продат. Како је америчка рејтинг агенција ,,Стандард и Пурс“ истакла: ,,Европске сигурне обвезнице (ESBies) су предложене као средство за увећање ‘ААА’ рангираних ефектива деноминованих у еврима и смањење системског ризика од великих количина државних обвезница у банкама“. Реалност ће вероватно бити супротна оној коју истичу. Немачке ААА обвезнице ће бити ,,упаковане“ са ризичнијим обвезницама земаља као што су Италија или Грчка у намери да се прода ризични грчки дуг.

Како је америчка криза хартија од вредности везаних за некретнине из 2007. и 2008. показала, ове шеме паковања ризичних дугова са сигурнијим дуговима (попут немачких) већ једном су направиле карамбол из ког је изронила права системска криза. А како је упозорио холандски премијер Руте, чувајте се америчких управника хеџ фондова који носе велике поклоне и чувајте се лукавих покушаја за даљу ерозију националних фискалних и других суверенитета унутар ЕУ са циљем да се стабилизују de facto банкротиране француске и друге банке еврозоне.

Ф. Вилијам Енгдал је консултант за стратешке ризике и предавач, дипломирани политиколог Принстон универзитета и аутор бестселера о нафти и геополитици.

Превео ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ

New Eastern Outlook

Стандард.рс

фото: Ројтерс