Радница са пијаце коју су људи у Србији прогласили новом хероином још увек не губи на актуелности, упркос томе што је ухапшена и што је свима јасно да је учинила кривично дело.
Међутим, открили смо нову ствар. Према незваничним информацијама комунална полицајка која је ушла у конфликт са продавачицом увелико је позната по томе што је користила своју позицију како би узнемиравала друге људе и по свом недоличном понашању и бахаћењу.
Ово је видео снимак настао пре пар месеци на којем се јасно види да иста та особа малтретира човека. Погледајте па просудите сами.
Наша борба
Treba joj jebati majku majčinu onu krivinu koja je oštenila! Đubre jedno kretensko komunalno vesićevo!
debela i domacinski uranjena, samo da mi je znati od kako stecenih para.
baba je neizlecivi psihopata.
a i oendrek je dobar kad drugo nema.
odok da povracam.
Cekaj bre, je l’ samo ja vidim da prezime ove, neosporno krmače, pocinje sa Sto…..
a bre kume nisi jedini, citaj bre clanak prvi, sve ti objasni, citirah i izvor navedoh, nisam bre onaj doktor sto sve prepisa a nigde autora, jebem ti takvog doktora.
Aman, pa ko je taj psiholog koji je odobrio da ovakva nakaza radi u sluzbi naroda
ДОБИЛА ЈЕ ОНА НОВОГОДИШЊИ ПОКЛОН. КРОШЕ, С НОК ДАУНОМ…………………..
И ко зна колико је још она људи шутирала и малтретирала, само што камере нису забележиле.
Да је она појединачан случај, ни по јада.Дати јој отказ и готово.
Међутим, кад се ти људи примају у ту банду, очигледно је да су одабрани они најагресивнији, који ће да утерују страх и од којих људи требају да стрепе на сам поглед на њих.Није ова случајно примљена са ових својих 120-так кила.Исте такве по унутрашњости бирају да наплаћују, боље рећи кажњавају и још боље рећи намештају ти да платиш хиљаду уместо 30-так динара за паркирање.
Пре неколико година одем у Аранђеловац да видим услове за бању.Паркирам се крај улице и потражим “паркираџију” да платим, али га нема.Одемо да доручкујемо, вратимо се, тражим опет да платим, али га нема.Један пролазник ми рече да га нећу наћи. јер се крију тамо иза дрвећа, вребају тако возаче, оставе на цедилу и онда закаче казну за брисаче.Погледам, кад и за мојим брисачем већ стоји казна од 1000 динара.Пођем према дрвореду, кад тамо “паркираџијка” бежи од дрвета до дрвета и крије се.Након разјашњавања, она ником и не прилази да наплати, већ вреба и само качи обавештења о казни и она се и не зове другачије, него “контролор” а на саобраћајном знаку не можеш да прочиташ обавештење ни колико кошта, ни на који број да пошаљеш смс, јер је ишарана и налепљене неке налепнице.И очигледно је да тако стоји годину дана, јер је све то избледело на сунцу, а случајно сам некад снимио ту “Старо здање”.Можда су чак и они то замљацкали, јер им више одговара да наплате 1000 уместо 30-50 динара, а и да нису, требали би да то очисте.И наравно, имају подршку суда.
То је био разлог да никад више и не помислим на Аранђеловац, акамоли да идем тамо у бању, јер је то постао мафијашки град, а како је то био један леп пријатан, тих, домаћински градић нпр 1965-те.
У ову комуналну “милицију”, ако мора кандидат да буде овакав, могу само ђубрад од човека да иду.
Седамдесет и неке преселим се у један град у унутрашњости и посла нема.Као дођошу, театрално ми за почетак, понуде посао пореског извршитеља.Кад сам сазнао да требам да идем по селима, запленим и одведем краву некој сиротињи која није платила порез и да је продам на пијаци, захвалио сам им се без обзира што сам знао да ће ме ставити на црну листу у бироу за запошљавање, као што се и десило.Још пет година нисам могао да добијем никакав посао.Живот је био мучан, али никад нисам зажалио што нисам постао ђубре и да живим од нечије невоље и несреће.Решио сам да радије цркнем од глади, ако треба, али да не радим ово што ова ђубрад раде.Они заслужују само презир.
Ппиказана “полицајка” је напала плавушу, чупењала је и расула јој ствари по земљи и чује се како нападнута виче како јој је то испрљала и у афекту је удара.Свесна тога шта јој се може десити, истог момента бежи(што показује да се моментално покајала и желела је да то она није урадила и да се то њој није десило), без обзира што јој остаје сав њезин иметак, којег је имала намеру да прода, да би зарадила неку цркавицу.
Невоља је што сада листови попут “Курира” и сл. нетачно описују догађај, да би се ставили у заштиту правог нападача-полицајке, јер је и она режимски човек.Видим, муж јој негде у таквим новинама рече да је пошла да заради кору леба и ето шта јој се деси.Његова супруга није пошла по кору леба, већ је више него очигледно да она сваки дан не креће на посао, него у рат.У рат са сиротињњом.Само јој још фали капуљача и бејзбол палица.Униформу има, заштиту од државе има.
Још давне 1982 године је у Француској полицајац убио неког изгредника.Извештај каже да није прекорачио овлашћење и да је поступио по пропису, али је добио отказ.Зашто?Убио је још једном, такође “по пропису”али сама чињеница да му се то дешава већ други пут, није могао више да буде полицајац.
Овој госпођи полицајки се то ево веђ други пут дешава, али пред камерама и ако режим не подржава насиље, она треба да добије отказ, самим тим што јој се изгреди дешавају, без обзира да ли је у праву или не.А ако је режим правичан, треба да запосли ону плавушу, која у једном тренутку не могаде да трпи неправду.
Међутим, ако јој је режим наредио да буде батинаш, систем ће сад да надувава ствари и да плавушу максимално оцрне и казне максимално и по службеној и по приватној линији, јер супруг већ кука као је она растрешена, уби се од непрестаног плача, психички растројена…., а види се да је полицајка, видевши шта је урадила, решила да искористи прилику да одглуми мученика и жртву, па се лагано спустила на земљу, док је други придржавају.Нокдауниран човек пада као сноп, немајући времена, ни снаге, ни памети да размишља да ли ће се разбити.Ова је имала времена да мисли и верујем да је у паду већ размишљала о цифри за коју ће да тужи плавушу.А на земљу је лагано легла, као у кревет.Да је то био нокаут, са оним својим килограмима би љоснула, разбила главу и поломила бар једну руку.
Једноставно, сада ћемо видети да ли режим размишља буде правичан, или ће признати да је батинашки.
У једном граду у унутрашњости један занатлија изманипулисан од стране управе прихода, дође са пушком и опали метак у општини.Као што то бива, метак погоди недужног човека.Њега осудише, оде у затвор, али удружење занатлија, које је такође трпило бирократске поступке, скупи паре па му плати адвоката.
На срећу, овде није било оружја, само један ударац.
На нама је сад да одлучимо да ли ћемо подржати насиље режима, или одбрану од тог насиља.
Кад то ускоро будем видео, знаћу каква ће нам бити будућност.
a bre kume nisi jedini, citaj bre clanak prvi, sve ti objasni, citirah i izvor navedoh, nisam bre onaj doktor sto sve prepisa a nigde autora, jebem ti takvog doktora.
Milicija je naziv represivnog aparata komunisticke partije, a u ovom veku to je sinonim za teroristicke ili poluteroristicke organizacije na Bliskom Istoku i u Africi. Najvise ih ima u Libiji, Iraku, Libanu, Jemenu, Somaliji, Sudanu, Etiopiji,…i od prosle godine i u Srbiji. Svima njima je zajednicko da su vaninstitucionalne formacije, koje se bave ucenama, otmicama, ubistvima politickih neistomisljenika.