Србија

Наше право да не знамо и немамо ништа

Након 145 дана РТС се удостојио да напише неку реч о ветеранима у Пионирском парку.
Наравно, то је као и до сада шарена лажа за људе који плаћају овај сервис.
РТС јесте све, само не у служби грађана који га плаћају. Зато је наше право да не знамо ништа.

Ако погледате пажљиво снимак који се налази на њиховом порталу, вероватно ћете поверовати да се стварно доноси одличан закон о борцима, а такође ћете помислити да они редовно обавештавају стање из кампа, јер почетак прилога је од прошле године, кад су дошли после нашег инсистриања и одласка у РТС, заједно с генералом Божидаром Делићем.

Ако погледате део где говори човек председник удружења која, како каже, представаљају огроман број ратних војних инвалида, а који стане пред камере и сав се тресе од неиситина које ће морати да изговори, онда добијете праву слику РТС-а и „одличног“ закона.

С обзиром на то, да смо читали и упоређивали овај Нацрт с оним од прошле године, морамо рећи да је било потребно поприлично времена да се упореде тачке и чланови закона.
Посланици који ће гласати за овај закон, нису ни прочитали овај Нацрт, јер нити један део из њега нису ни споменули у расправи, већ су само читали оно што су добили као директиву, а то је доказ преноса из скупштине.

Оно што је очигледно и што вређа интелигнецију сваког нормалног човека у овој држави, јесте с каквим узбуђењем су поједини посланици причали о овом Нацрту.
Као да је најбољи, као да је то нешто што се чека ево већ скоро 30 година, како је то оно што борци залужују итд…
Остале хвалоспеве не можемо да набројимо, јер нема смисла и овде вређати интелиогенцију, ако баш они морају.

Дакле, у том Нацрту закона је понуђено борцима једно велико НИШТА !

Ми борци сада по ставу министра, посланика владајуће већине и ова четри представника удружења, морамо бити захвални што смо добили НИШТА и да будемо срећни што немамо ништа!

Како каже дотични господин, „Борачки додатак је усвојен, да ли је то у облику како тражи господа која протестује, НИЈЕ, АЛИ ЈЕ ТО РАЗЛИКА У СТОТИНАМА МИЛИОНА ЕВРА!“

Како је он то израчунао, кад не знамо колико бораца има, ни колики је борачки додатак.

Да му олакшамо уколико размишља о томе. Није ту неколико стотина милиона евра, него највише 150 милиона евра, које и сам Град Београд може да исплати свим борицма, а камоли држава Србија!

Шта добијамо уместо Националног признања

Добро, имамо униформе, па кад дођу извршитељи да нам секу струју, даћемо им свечану униформу како бисмо отплатили дуг.
А, да ту је и легитимација, па добро можда кад одемо до доктора, понудимо легитимиацију да уђемо преко реда, а они нам кажу позовите да закажете.
Тако рецимо, паркирамо се у граду, на колима буде налепница да је човек ратни војни инвалид, паук му однесе ауто, али ће га он платити легитимацијом или капом од униформе.
Такође, олакшице при запошљавању ће сигурно имати дете борца, јер ће морати да носи татину или мамину легитимацију као доказ да су борци.
Ово су олкашице по њима и национално признање?

Борци траже национално признање, а не ваше флоскуле

Како кажу, можда ћемо имати олакшице при запошњавању?
Шта у ствари значи та олакшица ?
Како је то прецизирано и на какав начин ?
Да ли постоји неко из ова четри удружења и министарства да нам објасни шта то значи ?

Да ли то значи да кад дођемо да тражимо посао, они нас бледо гледају, јер то везе нема са олакшицама, зато што нисмо ни пријављенио на биро рада, или то значи да ћемо да кажемо па ми морамо да имамо олакшицу, јер је тако рекао неки човек из неког удружења ?

Шта ће се десити са свим борцима, ако се то удружење сутра угаси ?
Ко ће и на какав начин представљати борце ?
Шта више, та удружења су Удружења ратних војних инвалида, али не и бораца! Она нису борачка удружења!

Часни ратни војни инвалиди

У нашем кампу су људи који су и инвалиди рата, па и даље проводе сваки дан са својом браћом борцима, јер су ти исти борци њима спасавли животе!
Само што то неће нико да спомене из ових удружења, јер они не знају за част, али одлично знају како да се договре с министирма и секретарима, како да зараде паре преко наших леђа!

Наше право да не знамо и немамо ништа
Браћа ратни војни инвалиди на протесту испред скупштине

Частан борац, односно частан ратни војни инвалид, не оставља браћу и не окреће леђа у моментима кад се води борба за бољи положај бораца у овом друштву.
А, у име свих тих, како кажу, не знају да ли нас има 100, 200 или 300 хиљада, дођу појединици који одлучују о свима ?
Они ће као Удружења да преброје све колико нас је било у ратовима ?!

Ко је дао за право њима да одлучују о свима ?
Где су ти потписи подршке у тим Удружењима да они имају било какву ингеренцију да преговарају о закону у име свих нас ?

Како може неки ратни војни инвалид, који је на сиси државе већ деценијама, да одлучује колики је борачки додатак, односно да ли ће га борац уопште добити?

Какви су то људи који предлажу да борци тек након 60-е године могу да остваре право и то само у случају ако су социјални случајеви, чак и ако му супруга не ради?
Значи да борац МОРА да буде социјални случај да би остварио своја права и добио неку јадну и бедну цркавицу да купи уницима чоколаду!

Ово није никакав Нацрт закона, ово је срамота

Ово је срамота РТС-а, истог оног РТС-а који нас позивао у одбрану Отаџбине, а који нас данас не препознаје! Ово је исти онај РТС који нас је једном посетио прошле године, и то након три наша одласка у ту кућу !

Добићемо борачки додатак како бисмо плаћали РТС који о нама не сме да направи прилог један од сат времена!

Добићемо борачки додатак, како бисмо платили опет по потреби да се направи документарна емисија о јунацима с Кошара и Паштрика, а где сада видимо са сигурношћу да је прављена само због нечијих политичких поена!

Многа браћа која су учествовала у те две емисије су се покајали што су уопште реч проговрили кад виде какав је однос РТС-а према борцима.

Борба траје, нема назад!

На бранику Отаџбине

Извор видео: Радио Телевизија Србије

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

�оментара

  1. Група “бораца”испред камера која је учествовала у доношењу закона како извештај говори, НИЈЕ део организације која се бори за решење борачког питања. Удружење из Пионирског парка, и њихови захтеви нису битно промењени у корист бораца, новим законом. Народу се кроз све не решене проблеме уредно “потури”неко удружење или група сачињена од стране владе, која добија простор у медијима, која негира , и одриче се истинских бораца за одређена права, стварајући слику о њима врло лошу. Била сам првог дана на њиховом протесту. Новинара није било, посланика није било, изузимајући генерала Делића , и пр. Шевалића…. Пошто се појавила група родитеља који протестују у случају украдених беба, за кратко време се сјатило десетак новинарских екипа, водећ строго рачуна да у кадру не буде делић протеста ветерана. Држави је из неког разлога стало да строго контролише информације везане за борачко питање. Кукавичија јаја за сопствену вајду урушавају интерес свих часних браниоца отаџбине, нека им је на срамоту……….

  2. Шта очекивати од издајица и дезертера на власти него да својим чињењем или нечињењем убију у народу љубав за отаџбином и жељу за борбом за ослобођење окупиране државе. Џабе сте кречили, устала је Црна Гора као српска Спарта а устаје полако и Србија. Нема рупе у коју ће политичари да се сакрију. ПОЧЕЛО ЈЕ!

  3. Borci u ratu pobedise, al u ,,miru,, od ratnih huskaca, profitera i sluga nato fasista sve izgubise.
    uzese im sve i slobodu i dostojanstvo i pravo na zdravstvenu negu i penzije.
    uzese vam i oruzije, ,,da vise nikad ne ratujete,, a oni za tu uslugu svo naoruzanje prodadose i u dzep turise, a prevaru ne videste, ko ni one stadione betonske sabirne logore, ko aerodrome u bespucu za nato fasista avione i puteve za nato fasista tenkove.
    partizani, gamad satanisticka, masovne ubice, imaju i dalje penzije, cast i postovanje; a koga ce i kome ce nego babu i djedu svome.
    drzava totalno kapitulirala, bosansko-ustaske i crnogorske indijanske bande uzjasile i brda i dolove Srbije, vladalac mlatikurac, zasluzni karaguz i njegovi izme/t/cari osvojene busije nedaju a u tome jasvnog servisa pomoc imaju, gde neki buljo-sevic gazduje, ziveci od otetog.
    umesto sluzenja narodu; suva slama, sitna pleva, suva trava, osini po sasini, to sto servijanac ima to niko nema.
    i umesto da borac Pusku brani, svoju Porodicu i Otadzbinu, on u blatu, na kisi i snegu kleci, tudjinu, pucisti, uzurpatoru, tiraninu, zlikovcima i ostalom sljamu, se moli za koru leba i zavoj.
    i onaj zlikovac cupavi ordenje rusitelju Svete Srbske Pravoslavne Crkve ordenje dodeljuje i sluzi.
    vladalac, genocidni zlikovac, svoj posao dobro radi.
    vas Ljude koji Razum imate, koji Cast i Slobodu branite, AVAJ satanin sin pobedio.
    sa takvima samo srebrenim metcima il kocom glogovim, krampom i pajserom, a narod je taj koji zahvalnost i cast odaje svojim oslobodiocima.
    samo je jedan BOG a on daje po zasluzi i tamo gde se najmanje ocekiva, a njegoa osveta je veoma bolna, i tome se nesmejte.

  4. Istorija je učiteljica života. Ali ne samo učiteljica života nego i test za pozitivno i negativno.
    Pozitivno je normalno ine treba očekivati nagradu za pozitivno. Suprotno od toga podložno je kazni.
    Kakva je vrsta kazne…nama ljudima nije moguće da o tome imamo sud i saznanje.Izgleda da kaazna
    ide ne samo na direktne krivce za sagrešenja već i na njihovo potomstvo i na narod koji je takva
    sagrešenja trpio i pored istih prolazio kao da ga se ništa ne tiče…..važno je živjeti “dobro”-imati para
    a pojedinci i “imati vlast i ugled”……itd .
    Mi Srbi koji smo ostatak od Srba iz pradavnina možemo jedino da osjećamo jad i čemer svega što
    danas vidimo i u čijem okruženju živimo kao svedoci uništenja Bogom danog Srpstva od postanja.
    Ne mirimo se sa tekućim stanjem – ali nemamo ni snage niti načina da zatremo loše i da uspostavimo
    normalno i dobro.
    Ogorčenje naših veterana ne tiče se ogromnog broja današnjih Srba a pogotovo ne “drugosrbijanaca”.
    Zaboravljeni su ,nepotrebni su, ne donose nam slatki i bezbrižni život sa puno para i svih savremenih
    zadovoljstava. Mali umovi ne shvataju da tim ljudima treba odati poštovanje izrazeno u privilegijama
    koje se dobijaju jedino na takav način – na način ulaganja svog života i zdravlja za odbranu OTADŽBINE,
    odnosno za odbranu svoje familije,svojeg roda i svoje države. To su sveti ciljevi življenja. Veterani su bili
    na pravom putu i to im treba priznati privilegijama.Time ne činimo korist “nekakvim veteranima” – već Srbima,
    nama i našim potomcima- iz kojih treba da niču kvalitetni ljudi koji će imati sluh za pravdu,istinu,za svoju istoriju i
    za brigu o svojim potomcima, za nastavak pozitivne istorije. Suprotno tome – nipodaštavaju se Veterani, vlast i
    većina naroda nema sluha za Veterane, niti za smisao onog čemu su ti Veterani služili. To je strašno i neoprostivo.
    Božja kazna će stići sve one koji su na putu negative kako je već rečeno.To nam svedoči istorija – a najbliže nama
    u zadnjih sto godina je svedoičenje kazne koja je zadesila pogrešan stav u vezi Veterana prvog.sv.rata.Platili su
    svi oni koji su skrajnuli Veterane sa pozornice brige i priznanja, platio je i čitavi narod koji nije uzeo u zaštitu Veterane
    prvog sv.rata.Bagra Aleksandar Karađorđević je skončao kao svako ništavilo – a Narod koji ga je podržavao plaća i dan
    današnji sagrešenja tog vremena a akumulira i nova sagrešewnja.
    ZA boljitak je jedini put formiranje novog načina upravljanja državom i Narodom – eliminisanja mogućnosti učešća u upravi te
    države bilo koga ko je bio u upravi i politici od unazad sto godina . Mislim da se to neće dogoditi – ali to želim i želim
    priključenje Bogougodnim nastojanjima svim našimljudskim moćima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!