КУТЛАЧА од ВБА и ВОА направио напредну ОЗНУ и преторијанску гарду ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКОГ НАРКО РЕЖИМА

Пишу: Вук З. Цвијић, Милан Радоњић

Војнобезбедносна агенција (ВБА) постала је главни ослонац ауторитарне владавине режима Александра Вучића, постајући и уједно алат за надзор сопствених сарадника, али и елиминисање оних који су перципирани као потенцијални противници владајуће партије. Ова њена функција постала је белодана у случају незаконитог прогона војног аналитичара Александра Радића, али је јавности остала непозната улога ВБА у планирању одговора власти на највећи протест у историји Србије 15. марта, прошле године.

Значајну улогу у Радићевом прогону имало је правосуђе, кроз деловање Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду, које води Ненад Стефановић, познат по испуњавању налога власти, али и суда, тачније дежурног судије за претходни поступак Вишег суда у Београду, Соње Кустурић. Њена наредба, од 22. јуна, у коју је Радар имао увид, омогућавала је чак и „насилан претрес“ Радићевог стана и просторија и без његовог присуства.

Правосудни терор над Радићем започело је Тужилаштво за високотехнолошки криминал (сада такође под Стефановићевом контролом), наставило Одељење за тероризам, а на крају преузело Одељење за општи криминал ВЈТ у Београду. Радић је 22. јуна саслушан у својству грађанина по налогу ВЈТ-а у Београду у просторијама Управе криминалистичке полиције (УКП) коју предводи још један лојалиста, Марко Кричак. Саслушан је након што су му претресане просторије и одузети мобилни телефони, рачунари, УСБ меморије, који су предати ВБА, што је очигледно био и циљ акције. Да би просторије биле претресане и ствари одузете, била је неопходна и веома спорна улога суда и ту ступа на сцену судија за претходни поступак, Соња Кустурић, која тог 22. јуна издаје наредбу о претресању „стана и других просторија у Београду“, у којој се наводе тачне адресе Александра Радића.

Правно насиље огледа се у чињеници да судија спорну наредбу издаје иако Радић није осумњичен, већ је ВЈТ у Београду тражило да он буде саслушан само у својству грађанина. Она међутим наређује „и насилно отварање закључаних просторија, намештаја и других ствари уколико њихов држалац није присутан, или неће добровољно да их отвори, или то одбије да учини присутно лице. Претрес се обавља у циљу проналаска осумњиченог, трагова кривичног дела и предмета важних за кривични поступак, а који потичу из кривичног дела припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије из члана 320 Кривичног законика и др.“. Овакве наредбе издају се када тужилаштво сумња да постоји опасност од непосредног криминалног деловања, што овде није случај.

Очекујем све радикалније поступање, ући ћемо у фазу у којој сада неће људе да приводе и претресају им станове већ ће се ићи на директно насиље. Ствар ће ескалирати, јер нема разлике између нашег и било ког другог тоталитарног, фашистичког режима

Повезани чланци

• 
  Расуло СНС у Чачку: Више од 300 људи вратило чланске карте и напустило странку!

  22. октобар 2026.
• 
  Вучићева фаланга почела масовна хапшења активиста Студентског покрета и зборова широм Србије!

  21. октобар 2026.

Александар Радић

Судија Кустурић је за претрес овластила МУП, тачније ДП, УКП и Службу за борбу тероризма и тада уз присуство надлежног тужиоца Тужилаштва за високотехнолошки криминал. Дала је крајњи рок од осам дана да се наредба изврши, али је она извршена истог дана. Дала је и упутство да се „држаоцу стана и других просторија“ омогући да узме адвоката који може да присуствује и да се почетак претреса због тога може одложити до његовог доласка, а највише до три сата. „Претресању се може приступити и без претходне предаје наредбе, као и без претходног позива за предају лица или предмета и поуке о праву на браниоца, односно адвоката, ако се претпоставља оружани отпор, или друга врста насиља, или ако се очигледно припрема или је отпочело уништавање трагова кривичног дела или предмета важних за поступак, или је држалац стана и других просторија недоступан“, наредила је судија Кустурић. Додатно, определила је да се претресање може извршити током дана, али и ноћу између 22 х и 6 х.

„Они су по начину претреса заправо поновили исти метод који је примењен на Филозофском факултету“, говори за Радар адвокат Божо Прелевић и истиче да је све урађено супротно духу закона. „Они направе претрес, одузму електронске уређаје и имају могућност да дописују све што хоће, посебно због тога што су се снабдели софистицираном техником из Израела и Кине. Ту се дакле отварају велике могућности конструкције.“ Саговорник Радара слаже се са констатацијом да се ради заправо о психолошко-пропагандном рату против друштва, где се на Радићевом примеру показује шта се може догодити онима који говоре о осетљивим темама:

„Управо тако, то је била једна показна вежба“, закључује Прелевић.

Правно насиље огледа се у чињеници да судија спорну наредбу издаје иако Радић није осумњичен, већ је ВЈТ у Београду тражило да он буде саслушан само у својству грађанина. Она међутим наређује „и насилно отварање закључаних просторија, намештаја и других ствари“

Бројни саговорници Радара указују на чињеницу да су догађања од 15. марта прошле године била изведена као војна операција, која услед развоја догађаја на терену није довршена до краја, а да је њено симболичко окончавање покушано недавним ударом и кампањама прогона одабраних медија и појединаца. Суочен са комбинованим нападом кроз злоупотребљене институције и владине парамедије, којих није била поштеђена ни његова малолетна кћер, војни аналитичар Александар Радић био је принуђен да привремено напусти Србију. Бруталност и интензитет напада на њега умногоме подсећају на прогон Новице Антића, председника војног синдиката који је провео месеце у притвору, такође у режији Војнобезбедносне агенције.

У телефонском разговору за Радар, Александар Радић истиче да је кампања против њега покренута још у фебруару 2025, а после разговора за наш недељник и информација које је тада предочио јавности везано за фактичко преузимање Војнообавештајне агенције (ВОА) од стране ВБА:

„Мислим да су моје наступе у јавности схватили као сопствену компромитацију и отуда тај рекао бих и лични анимозитет. Веома је важан тај наш разговор из фебруара 2025, који је отворен информацијом Радара о тајном састанку бившег премијера Вучевића са шефовима свих безбедносних служби. Тада сам указао да је Војнообавештајна агенција желела да настави свој рад у складу са прописима који то регулишу, а не партијским задацима, да је њен директор смењен, а на његово место постављен човек из ВБА. То је био пресудни моменат, јер су разумели да ту постоји претња њиховом главном циљу, а то је да буду вечно на својим позицијама, односно да компромитујемо њихову амбицију да се прошире на друге структуре.

ВОА је агенција која је веома потребна Србији јер се бави деловањем страног фактора према нама, док ВБА већину својих радних сати проводи ловећи „унутрашње непријатеље“ у земљи, за потребе владајуће партије. Они су дакле прогутали ВОА, а мислим да постоје тенденције и да показују амбицију да исто учине и са Безбедносно-информативном агенцијом. Њихова намера је да се створи једна служба која ће бити војно-цивилна, где можемо да претпоставимо да директор ВБА Ђуро Јованић има амбицију да буде на њеном челу. Наравно, списак нас који их јавно компромитујемо је јако скроман. Изложен сам, ти људи ме знају, све што сам радио у војсци је њима познато. Наравно да ми се такав систем сручио на главу јер ја сам сам. Нисам члан ниједне партије и не штити ме ниједан инструмент који би био сврсисходан. Предвиђам да ће изаћи са неким сценаријем да сам ја сарадник неке стране службе да сам са другим агентима који воде опозицију покушао државни удар.“

Кампања против Александра Радића покренута је још у фебруару 2025, а после разговора за наш недељник и информација које је тада предочио јавности везано за фактичко преузимање Војнообавештајне агенције од стране ВБА

Радић указује да је разлог за конструкцију таквог сценарија веома једноставан и прагматичан – то је заштита интереса владајуће партије и припрема за изборе. На молбу да прокоментарише изразито правно насиље које карактерише деловање ВБА, Радић указује да полиција и БИА настоје да се држе неких законских лимита, изузев деловања на улици:

„ВБА и војна полиција створиле су један веома чудан систем вредности у којем су они изнад права, где ако они кажу да сте криви, то је тако. Дан после претреса станова, преко ћеркиног телефона сам комуницирао са мајором војне полиције, неколико људи је чуло тај разговор. Тај човек је имао став да је њему нешто наређено да изврши и то је крај. Разговор се завршио у пола његове реченице, као да га је неко други прекинуо и више се нису јављали. То је манир ВБА, нама је речено да си ти крив и то је тако. Ово је систем у коме нас који говоримо сматрају непријатељима, а у поступању са непријатељима се не осврћете на такве ствари као што су чињенице и законски оквир.

Саговорник Радара још једном указује да карактеристике сукоба који власт води са друштвом указују на елементе хибридног рата, што му је такође јако замерено. Радић истиче да на делу имамо ситуацију у којој је ВБА продрла у све системе, али постоји структура са којом се надмеће, а то је структура саме владајуће партије:

„Да, то јесте хибридни рат и они се тако понашају. Независни медији су за њих непријатељски. Са друге стране, ми смо склони да Информер посматрамо као медиј, а то је заправо једна јединица у хибридном рату која има маску медија. Многе ствари указују да они раде директно са државним структурама, на шта указује квалитет снимака који су веома оштри, а направљени су са веома велике удаљености. То нису њихови технички капацитети.“

Изложен сам, ти људи ме знају, све што сам радио у војсци је њима познато. Наравно да ми се такав систем сручио на главу јер ја сам сам. Нисам члан ниједне партије. Предвиђам да ће изаћи са неким сценаријем да сам ја сарадник неке стране службе и да сам покушао државни удар

Александар Радић

Иако је Радић био прилично активан током деведесетих, што је општепознато, на једном опскурном сајту објављена је читава његова лажна биографија уз помоћ које се конструише наратив о њему као некоме ко је помагао процес црногорске самосталности:

„Сугерише се да радим за хрватске службе, а у истом тексту се наводи податак да су управо Хрвати имали велики проблем због мог деловања за рачун неке фактички треће структуре. То су невероватне конструкције, али то је оно што је карактеристично за ВБА. Ако је то потребно, они ће вас теретити да сте нешто учинили 31. фебруара и не виде проблем у томе. Ти си непријатељ, а они су инструмент хибридног рата. Очекујем све радикалније поступање, ући ћемо у фазу у којој сада неће људе да приводе и претресају им станове већ ће се ићи на директно насиље. Ствар ће ескалирати, јер нема разлике између нашег и било ког другог тоталитарног, фашистичког режима. То је процес који је незаустављив и то јесте фашизам, балкански, прљав и прашњав, али фашизам. Оно што су данас урадили мени и фактички ме протерали из земље сутра ће урадити групама људи, наредног дана ће наоружане групе напасти људе у протесту. Познато је да под окриљем ВБА делови војске већ дуже време кокетирају са паравојним организацијама.“

Радић истиче да је јавности у Србији остало нејасно, и врло спорно, шта се заправо десило у Бањској, посебно улога ВБА у том догађају. Он подсећа да је Вељко Беливук улазио на војне полигоне, и да је кампања против Новице Антића започела јер је он као војни полицајац у јавност изнео те информације.

„Говорили смо о томе да је 72 специјална бригада била смештена на Батајници 15. марта. Да ли се може појавити идеја да се активно ради на оспособљавању разних паравојних формација у сарадњи са државним структурама и да ли је 15. март био дан у коме је требало да се одигра државни удар у корист режима који смо ми покварили јер нисмо прихватили улогу жртве?“, закључује Александар Радић.

Сада постоје јасна сазнања да смо 15. марта сведочили заправо војној операцији, истиче у разговору за Радар Новица Антић, дугогодишњи радник војних органа безбедности и председник војног синдиката. Према његовим речима, прогон Александра Радића данас спроводе исти људи: „Ја познајем те људе, знам колико не познају законе и колико су бахати јер су навикли да раде све на силу. Од Радића су у својству грађанина прикупљана обавештења на околности припремања кривичног дела против уставног уређења, које не спада у дела против Војске Србије, што аутоматски искључује надлежност војне полиције. Дакле, апсолутно је незаконито од стране тужилаштва то дато у надлежност војне полиције, управо због тога што су знали да немају ништа против Александра Радића, имајући у виду шта му је професија, веровали су да ће код њега сигурно пронаћи бар неки документ који би могао да се окарактерише као нека војна тајна или тако нешто, односно као дело на штету војске или против војске. Они су опседнути тиме и делују по принципу „шта нађемо“, зато им је толико важно да некоме одузму телефон или компјутер где могу да пронађу нешто што може бити интерпретирано као компромитујући материјал, што потом објављују на својим медијима, а то је тешка злоупотреба.

Антић потпуно подржава Радићеву одлуку да се склони јер би да је остао у Србији сигурно провео месеце у притвору, уз таргетирање и његове породице:

„Прошао сам све то и сам. Поред малтретирања чланова породице, ухапсили су и мог адвоката, наводно су нашли да је фалсификовао пуномоћје. Имамо једну милитаризацију друштва и деловање војне службе безбедности у улози партијске полиције и та се улога није променила још од ’90. до данас. Они за другу методологију не знају, што је поново утемељио Вулин у време свог мандата. На месту директора ВБА налази се човек који не испуњава основне критеријуме, који је коруптивним радњама незаконито пет пута ванредно унапређен, онда вам је јасно да тај човек мора да испуњава налоге власти. Са друге стране, нема никакве ефективне контроле њиховог деловања, последњи који је то покушао и био дочекан на нож био је Саша Јанковић као заштитник грађана, а ви сада имате ситуацију да се припадници ВБА хвале како држе под контролом Зорана Пашалића и све оне који би требало по закону и Уставу да контролишу рад тих служби безбедности.“

Антић подвлачи да би ВБА као део Министарства одбране морала да подлеже цивилној и демократској контроли.

„Нисмо видели ниједан званичан извештај те службе, не знамо шта та служба ради, ко је финансира, које набавке се обављају за њене потребе. Имам поуздана сазнања да су последњих година набавили модерну опрему и средства за тајно праћење, које сада увелико злоупотребљавају.“

Упитан да прокоментарише бруталност и правно насиље у деловању ВБА, Антић истиче да ова агенција као и Војска функционише по принципу хијерархије и једностарешинства, а да је дисциплина у њој много строжа него у полицији. „Зато смо имали погибију водника Дејана Стојковића на Пештеру или пилота мајора Омера Мехића, они су обојица вршили наређење и погинули. Злоупотребљава се једностарешинство јер је сада после промене закона председник Републике постао и формално врховни командант војске.“

Директор ВБА Ђуро Јованић је до тренутка док није постао ађутант тадашњег министра одбране и првог потпредседника Владе Александра Вучића имао уобичајену војну каријеру. Пре поновног доласка Вучића на власт Јованић је био интендантски официр, а био је и шеф војничког ресторана у касарни у Сомбору. Међутим, од када постаје Вучићев ађутант његова успон почиње незабележеном брзином у војсци у мирнодопском периоду. Од капетана до пуковника напредовао је за свега четири године, иако је по закону, у случају ванредног унапређивања, требало да прође најмање седам и по година, а у том периоду је Јованић чак три пута ванредно унапређен.

На Дан Војске, 23. априла 2019, Вучић га је унапредио у бригадног генерала и тада је био најмлађи генерал у Војсци Србије. Јованић је од септембра 2018. директор ВБА, а до маја 2019. био је и председник Управног одбора Српске банке, задужен баш за подршку пословима везаним за трговину наоружањем и војном опремом. Тако је Јованић на два начина био надлежан за увелико спорну трговину наоружањем. Да су у питању веома уносни коруптивни послови у које је укључен врх власти први је открио узбуњивач из Крушика Александар Обрадовић. ВБА је била задужена и за још незавршену истрагу о коруптивним пословима које је открио узбуњивач Обрадовић пре више од седам година. Занимљиво је да је Српска банка дала кредит Крушику. Тако је испало да би неко ко је био председник УО Српске банке, која је дала кредит Крушику, као шеф ВБА требало да испита њено пословање. Крушику је, наиме, 27. новембра 2018. Српска банка позајмила два милиона евра, а за тај кредит је ваљевска фабрика морала да заложи бројне непокретности, што се види из записника са седнице Надзорног одбора Крушика.

Јованић је јавно ретко иступао. У последње време то је постало чешће. Обратио се јавности после нереда у Новом Саду, када су Кобре чувале просторије СНС-а, а и после афере проналажења експлозива у Кањижи коју је поражени Виктор Орбан користио на изборима у Мађарској.

Стефан Ћорда: Све незаконитости поступка

Адвокат Стефан Чорда, који је са Александром Радићем био у време претреса његовог стана, каже за Радар да је најважнија незаконитост у поступању према његовом клијенту било укључивање Војне полиције.

„Ако изузмемо разлоге због којих је Радић позван на тзв. прибављање обавештења од грађанина и претресења просторије, незаконито је што они нису запечатили доказе које су узели, рачунаре УСБ носаче, цд дискове… Одузели су рачунар и његовој малолетној ћерки. Ту је била полиција и три различита тужиоца. Имали смо тужиоца за Високо технолошки криминал који је присуствовао претресу стана супруге Радића, затим за канцеларије био је присутан тужилац Одељења за борбу против тероризма и трећи тужилац опште надлежности у стану где је Радић био са ћерком. Тужиоци су рекли да ће се докази отварати у нашем присуству. Међутим сутрадан у 10.15 на број телефона његове малолетне ћерке се јавља мајор Војне полиције да каже да ће у 11 бити организовано отварање доказа. За ту информацију сам сазнао у 11.15 иако сам оставио број телефона и пуномоћје. Мене је тада позвао човек који ми је рекао да ме чекају на отварању доказа. Рекао сам да нисам обавештен на време. Затим сам се чуо са Радићем, који ме обавештава да су позвали његову ћерку. Позвао сам онда тај број са ког су ме звали и питао ко је то, па ми се дотични представио као мајор војне полиције. Питао сам како могу они да поступају, а он је рекао видите то са судом. Када сам га упозорио да законски не могу бити надлежни, неко други прекида позив и он више не одговара на моје позиве. Тада јавно износим да је претрес незаконит.

Да апсурд буде већи ВЈТ у Београду саопштава јавно да ја не говорим истину да је у питању незаконит претрес и позивају се на члан 152 став 2 да имају право да то раде у присуству Војне полиције као стручног лица. Међутим у члану 152 став 2 видите да се уопште не односи на то, а члан 153 говори да се може ангажовати стручно лице по наредби суда. По потреби АТ стручњак се ангажује као стручно лице уз одобрење суда и то није војна полиција. Све је то дакле незаконито. На овај начин су контаминирали све доказе и мислим да је ВЈТ у Београду дало себи аутогол“, каже адвокат Чорда.