Две недеље пред ванредне парламентарне изборе 25. октобра, кампања листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“ своди се на једно лице, једног непријатеља и једну поруку: победа је неминовна. Анализа јавних наступа бившег председника и садржаја провладиних медија, пре свега Информера, показује јасан и доследан образац.
Све на једну карту
Александар Вучић поднео је оставку на функцију председника Републике 27. септембра, а Српска напредна странка је његово име ставила у сам назив изборне листе. Од тог тренутка кампања нема другог јунака. Недељник Време бележи да су остала позната лица напредњака готово нестала из првих редова, уз повремена појављивања Синише Малог, Ане Брнабић и Милоша Вучевића, и описује стратегију као кампању у којој Вучић наступа „сам против свих“, покушавајући да личним рејтингом ублажи пад популарности странке.
Слика коју кампања гради је слика „обичног човека“: Вучић обилази земљу старом шкодом, седи по кафанама, једе гибаницу на одморишту и маше камионџијама. Истовремено, према истом извору, за само седам дана након оставке објавио је више од 40 постова на Инстаграму, уз интензивно присуство на ТикТоку. Реторика се за то време померила од дистанцираног „они побеђују“, док је још био председник, до отвореног „ја побеђујем“.
Непријатељ „споља“
Централни стуб кампање је наратив о спољној завери. На митингу у Панчеву 7. октобра Вучић је, како преноси Информер, рекао да је поносан што је био међу онима који су спречили „обојену револуцију“ финансирану из иностранства. Два дана касније, у Крагујевцу, изборе је назвао најтежом битком до сада јер је, по његовим речима, на Србију „велика сила ударила, споља“. Тврдио је и да би долазак противника на власт значио губитак фабрика и радних места, као и притиске да Србија призна Косово и уведе санкције Русији.
Студентску листу Вучић представља као скуп људи без радника и сељака, којима су, како тврди, важни само фотеља и лични интерес. Њихов први предизборни спот оценио је као „мрачан, као и они“. На истом скупу бивши председник Томислав Николић поручио је да би нова промена власти вратила Србију у прошлост и повукао паралелу са 2000. годином. Агенција АП је у извештају са старта кампање навела да Вучић тврдње о страним агентима износи без пружања доказа.
Обећања и бројке
Позитивни део поруке ослања се на конкретна обећања. На скупу у Београдској арени 3. октобра Вучић је најавио владу од 12 уместо 31 министарства, коју је назвао „владом на точковима“. Обећао је и смену најмање половине градоначелника и председника општина у року од три месеца од формирања владе, просечну пензију од 520 евра од јануара и више од 750 евра до краја мандата, као и нове инфраструктурне пројекте, попут ауто-пута Београд–Панчево–Вршац–Темишвар.
Финансијска слика иза тих обећања остаје непозната до после гласања. Недељник Радар је, према писању Времена, из неименованих извора сазнао да је државна каса у септембру имала мањак од око 900 милиона евра, док ће званични подаци бити објављени тек након 25. октобра.
Унапред уоквирена изборна ноћ
Најважнији елемент кампање за период после гласања је порука о „одбрани изборне воље“. У обраћању уживо на ТикТоку и Фејсбуку Вучић је рекао да је његова листа спремна и да ће „одбранити изборну вољу“, оптужио противнике да су у прошлости крали на изборима и најавио да ће институције, ако неко покуша насиљем да обори резултат, „бранити и штитити“ исход. Додао је да не жури са саопштавањем резултата.
У емисији „Ћирилица“ на телевизији Прва поновио је да би прихватио пораз, али да је он, осим у случају чуда, немогућ. Таква комбинација – гаранција победе и најава заштите резултата – унапред дефинише сваки евентуални протест после изборне ноћи као напад на вољу грађана.
Информер као ударна песница
Ако Вучић држи позитивну поруку, провладини таблоиди одржавају непријатеља у сталном фокусу. Само током вечери 7. октобра рубрика Политика на порталу Информера донела је текст о „пронађеном блокадерском дневнику“, „шок документа“ о наводним обукама Студентске листе за дан избора која је доставила такозвана „Гледалачко-обавештајна служба Информера“, напад на Факултет драмских уметности и опис телевизије Н1 као „тајкунске тровачнице“. Истог дана објављене су и тврдње о претњама вешањем, вест да кладионице Вучића виде као фаворита и најава његовог ексклузивног интервјуа на Информер ТВ.
Образац није нов. Портал за проверу чињеница Раскрикавање годинама документује како Информер објављује непроверене тврдње, које затим преузимају други провладини медији, често са главним уредником Драганом Ј. Вучићевићем као јединим извором. Време је раније показало да је „комплетна студентска листа“ коју је Информер објавио као ексклузиву садржала поновљена имена и није могла бити аутентична.
Део стратегије је и наратив о жртви. Информер је детаљно пратио, како наводи, напад групе од 80 „блокадера“ у Ваљеву на водитељку Информер ТВ и кандидаткињу са Вучићеве листе, а Вучић је напад јавно осудио. Независни медији истовремено указују на инциденте у којима су актери са стране власти – Време наводи да је Александар Шапић физички напао Татјану Мићић и да су активисти СНС-а претукли владиног службеника на радном задатку.
Услови под којима се гласа
Национални конвент о ЕУ упозорио је да власт до сада није позвала посматраче Европског парламента, док је Републичка изборна комисија одбила приговоре Студентске листе у вези са бирачким местима у иностранству.
Шта следи у последње две недеље
Симболички најважнији догађај биће велики скуп у Новом Саду, граду у коме су протести почели после пада надстрешнице на Железничкој станици. Председник СНС-а Милош Вучевић најавио га је као највећи скуп кампање. Вучић је такав скуп у Новом Саду најављивао више пута од почетка протеста, али он до сада није одржан.
Истраживања јавног мњења остају подељена. Агенција Фактор плус у септембру је листи „Уједињена Србија“ давала 48,6 одсто, а Студентској листи 37,1 одсто, док је истраживање Нове српске политичке мисли из јула показивало готово изједначену трку – 39,6 одсто за Студентску листу и 37,5 одсто за листу СНС-а.
Без обзира на бројке, кампања је већ дала јасан одговор на једно питање: власт иде на изборе са ставом да човек може бити јачи од странке. Хоће ли лични рејтинг Александра Вучића, уз подршку медија који извештавају као део кампање, бити довољан, грађани ће одлучити 25. октобра.
