До парламентарних избора 25. октобра остале су три недеље. Пратили смо шта портал Информер објављује од расписивања избора до данас: насловну страну, рубрику „Политика“, ознаку „избори 2026“ и колумне. Закључак је једноставан. Информер не извештава о кампањи листе „Александар Вучић – Уједињена Србија“ – он је део те кампање.
Анализирали смо наслове и уводе текстова објављених између 5. септембра и 4. октобра 2026, са посебним освртом на викенд скупа у Београдској арени (3. и 4. октобар). Није нам циљ да проверавамо сваку појединачну тврдњу. Циљ је да покажемо образац: технике које се понављају и разлог због ког делују. Пропаганду је лакше препознати када јој видите костур.
Главни оквир: „Две слике Србије“
Све што Информер објављује о изборима своди се на једну бинарну слику. Информер ју је 4. октобра и сам изговорио у наслову „Две слике Србије“. На једној страни су Вучић, „крцата Арена“, заставе, Косово и Српска. На другој су „блокадери“ у Новом Пазару, приказани као неко ко Србе проглашава геноцидним народом. Трећа могућност не постоји. Свака вест се, хтели ми то или не, чита као доказ за једну или другу страну.
Девет техника које се понављају
1. Етикета уместо имена
Изборна листа противника се готово никада не зове својим именом. Пише се „тзв. Студентска листа“, име се ставља под наводнике, или се користи само реч „блокадери“. Та етикета се лепи на свакога ко није уз власт: кандидате, опозиционе политичаре, невладине организације, новинаре N1, универзитетске професоре. Ефекат је да се политички противник претвара у сметњу, а не у алтернативу о којој се расправља.
2. Противник као насилник
Ово је емоционални стуб кампање. Колумне главног уредника носе бренд „ДОСТА ЗЛОЧИНА!“. Колумниста Драгутин Матановић постепено појачава тон: од „насиља као метода политичке борбе“, преко поређења са Мусолинијем, до наслова „Студентска листа – План за силовање Србије“. Вести прате исту линију. Инциденти се препричавају уз тврдњу да је „истина потпуно другачија“, објављују се „шок снимци“ и најављује се „постизборни хаос“. Читалац треба да закључи да је гласање за противника гласање за насиље.
3. Противник као страни пројекат
„Западне и регионалне службе“, „слуге бриселских моћника“, „НВО хидре“ са истим финансијерима, слоган наводно „украден“ од Мила Ђукановића. Наратив је увек исти: иза противника не стоје грађани, него неко споља. Најјасније га показује наслов према коме уз Вучића стоје Путин, Трамп и Си Ђинпинг, а уз „блокадере“ Курти, Пицула и Ђукановић. Нови Пазар је назван „главним упориштем блокадера“, што је прикривено етничко кодирање.
4. Национални резервоар емоција
Кампања је почела у истим данима када и сахрана Ратка Младића. Колумна „Уједињена Србија побеђује, нема друге“ отвара се управо том сахраном. Уз политичке текстове стално иду садржаји о Јасеновцу, подсмех хрватским фудбалским поразима и наслови попут „Усташе у паници“. Ови текстови нису обележени као изборни, али одржавају атмосферу угрожености у којој „јак вођа“ делује као једини одговор.
5. Култ вође
Вучић је „наш Черчил и де Гол“, његове речи су „пророчке“, на скуп долази „својом шкодом“, а „најемотивнији тренутак“ скупа је загрљај са ћерком. Нови пут од 3,6 километара у селу Иванковац исти дан добија два текста, уз питање „зашто нико пре Вучића“ то није урадио. Државна инфраструктура се тако представља као лични поклон.
6. Сведочанства по мери бирача
Скуп у Арени разбијен је на засебне приче. Свака циља одређену групу бирача:
| Говорник | Циљна група | Порука |
|---|---|---|
| Млади пар из Пожаревца | Млади, потенцијални исељеници | „Саветовали су нам да одемо, а добили смо стан“ |
| Мајка болесног детета | Породице | Држава платила скуп лек за три дана |
| Пензионерка (70) | Старији бирачи | „Вратио нам је достојанство“ |
| Српкиња са Косова и Метохије | Национално оријентисани | „Док тамо рађамо децу, Косово је Србија“ |
Чак и програмске поруке су одабране тако да погоде противника. Обећање да ће у образовању завести „ред и дисциплину“ јасно је упућено универзитетима, одакле је студентски покрет и кренуо.
7. Циклус жртве
Образац се понавља готово механички. Позната личност подржи Вучића (Снежана Савић, Надежда Биљић). Информер пронађе увредљиве коментаре на мрежама. Ана Брнабић реагује, и та реакција постаје нова вест. Следи наставак („Није ме победио рак, па неће ни они“). Сваки анонимни простак на мрежама тако постаје лице читавог противничког табора.
8. Ефекат победника
„Рекорд свих рекорда“, „више од 70.000 грађана“ по процени МУП-а, „чак су и они признали“ (о извештачици N1). Противнички скупови су „шака јада“ и „пропали скуп“. Неповољна истраживања јавног мњења проглашавају се „лажираним“, а њихови аутори „лажним аналитичарима“. Порука је да је исход већ одлучен и да нема смисла гласати за губитника.
9. Исмевање компетентности
Кандидат противника „не уме две реченице да састави“, носилац листе је „муцав“, а противници су „поново ухваћени неписмени“. Уз то стално стоји питање: какав је уопште њихов програм? Ово је једина техника која, бар на први поглед, отвара расправу о садржају. Зато је и најважније да се на њу одговори садржајем.
Како машина ради
- Обим. Само 3. и 4. октобра објављено је око четрдесет политичких текстова, уз блог уживо од јутра до вечери. Један говор претворен је у најмање шест засебних чланака, што је погодно за претрагу, друштвене мреже и обавештења на телефону.
- Распоред. Изборни текстови заузимају сва истакнута места на насловној страни: „Издвајамо“, „Топ приче“, „Вест дана“, „Најчитаније“. Стоје одмах поред ријалитија, естраде и сензационализма. Публика долази због забаве, а политику добија успут.
- Измишљена „служба“. „ГОСИ“, односно „Гледалачко-обавештајна служба Информера“, име је које снимцима и „ексклузивама“ треба да да ауторитет обавештајног извора.
- Ехо петља. Информер објави „шок снимак“, министар полиције у техничком мандату истог дана затражи реакцију тужилаштва, а његова изјава постаје следећи наслов. Саопштења функционера и најаве страначких скупова објављују се као вести.
- Маска независности. Слоган у заглављу гласи „Независне дневне новине – Други гласно ћуте“.
Како се одупрети
За читаоце
- Пребројте узвичнике. Наслов са „шок“, „ударно“, „раскринкао“, „обрисао патос“ жели да осетите нешто пре него што ишта сазнате.
- Тражите извор испод наслова. Ко тачно тврди? Да ли постоји цео снимак, документ или име? „Како Информер сазнаје“ није извор.
- Проверите хоризонтално. Пре него што поверујете или поделите, потражите исту вест у бар два медија различите оријентације.
- Препознајте етикету. Када неко уместо имена употреби погрдни назив за читаву групу људи, то је позив да мислите о њима као о целини, а не о појединцима.
- Одвојите појединца од групе. Увредљив коментар анонимног налога на мрежи није став десетина хиљада људи. То важи на обе стране.
- Не делите бес. Гнев је гориво оваквих текстова. Свако дељење, па и са подсмехом, повећава њихов домет.
За новинаре и уреднике
- „Сендвич истине“. Почните чињеницом, тек онда наведите лажну или манипулативну тврдњу, па завршите поново чињеницом. Никада не стављајте туђу етикету у сопствени наслов.
- Унапред објасните технику. Читаоци који знају како функционише циклус жртве или ефекат победника мање су подложни њима. То је делотворније од накнадног демантија.
- Бројке из више извора. Процене броја људи на скуповима упоредите са независним изворима, на пример Архивом јавних скупова, и објасните методологију.
- Линкујте примарни извор. Цео снимак, цео говор, званичан документ. Пропаганда живи од исечака.
- Пријављујте кршења. Савету за штампу (Кодекс новинара Србије) и Регулатору за електронске медије, када је реч о ТВ програму. Савет за штампу годинама бележи таблоиде, међу њима и Информер, у врху по броју утврђених кршења Кодекса.
За грађанске и политичке актере
- Не прихватајте туђи речник. Свако понављање етикете, чак и иронично, учвршћује је.
- Јасно и унапред се оградите од насиља и будите транспарентни у вези са сваким инцидентом. Наратив о насиљу храни се празним простором.
- На питање „какав је ваш програм“ одговорите програмом, конкретно и мерљиво. Тамо где противник нуди само оквир, садржај је најјачи одговор.
- Разговарајте са истим групама. Пензионери, млади парови и породице са децом циљна су публика сведочанстава. Њима су потребне сопствене приче, не слогани.
- Не одговарајте увредом на увреду. Свака увреда упућена познатој личности која подржава власт постаје нова вест у циклусу жртве.
Закључак
Пропаганда овог типа не рачуна на то да ће вас убедити аргументом. Рачуна на умор, страх и осећај да је све већ одлучено. Зато је најважније средство одбране досадно, али делотворно: споро читање, провера извора и одбијање да туђе етикете постану наш језик.
Иста мерила важе за све. Медији који навијају за било коју страну заслужују исти критички поглед. Ову анализу смо посветили Информеру јер је, по обиму и интензитету, у овој кампањи најизраженији пример.
Извори: насловна страна Informer.rs, рубрике „Политика“ и „Колумне“ и ознака „избори 2026“, стање на дан 4. октобра 2026. Наслови су пренети у ћириличној транскрипцији.
