Републичка изборна комисија (РИК) одбила је пре пар дана приговор листе „Студентска листа – Студенти побеђују“ да преиспита одлуку о бирачким местима у иностранству и одреди додатна места за гласање дијаспоре на ванредним парламентарним изборима 25. октобра.
Поједини чланови РИК навели су да је истекао рок за доношење одлуке по приговору, тврдећи да РИК уопште не може одлучивати о студентском приговору, док су други изнели тврдњу да је РИК „везана“ предлогом Министарства спољних послова о броју и распореду бирачких места.
Студенти су навели у приговору да се из образложења Министарства не види зашто нису отворена бирачка места у градовима у којима постоје дипломатско-конзуларна представништва, и у којима је пријављен довољан број бирача и где не постоје безбедносне сметње, као и у местима у којима су традиционално отварана бирачка места.
Међу градовима у којима нема бирачких места, а из којих држављани Србије нису распоређени на друга, наведени су Манама, Софија, Сантијаго, Доха, Букурешт, Темишвар, Братислава, Истанбул и Анкара, као и Абу Даби и Дубаи. Као градови из којих бирачи нису распоређени на постојећа бирачка места у оквиру државе наведени су у приговору: Грац, Инсбрук, Нирнберг, Хановер, Келн, Фиренца, Вићенца, Херцег Нови, Ванкувер, Калгари и други.
Појединим грађанима, како је наведено у приговору, бирачко право условљено је материјалним средствима, јер су бирачка места значајно удаљена, па морају да плате превоз и смештај.
Члан РИК Драгана Одовић, која је била и известилац по тој тачки, рекла је да приговор треба сматрати неоснованим и да га треба одбити, те да је одлука донета на предлог Министарства спољних послова, којим је РИК „везана“.
Она је рекла да Закон о избору народних посланика не прописује обавезу да се гласање организује у свим дипломатско-конзуларним представништвима, већ да је основни критеријум број пријављених бирача – који по бирачком месту не сме бити мањи од 100, ни већи од 2.500. То што неко треба да пређе одређену километражу не представља условљавање бирачког права, додала је.
Део чланова РИК навео је да је истекао рок од 72 сата за доношење и објављивање одлуке о приговору.
Члан РИК Иван Шебек рекао је да сада подносилац приговора има право на жалбу Управном суду.
„Ми имамо правно средство због пропуштања рока, али ви више немате могућност да донесете одлуку“, рекао је Шебек.
Заменик члана РИК Милош Срећковић рекао је да то што је РИК каснио 40 минута не значи ћутање управе и да би жалба, коју је називао тужбом, била „нонсенс и злоупотреба права“.
Он је додао да приговор материјално и процесно није у реду и да га не треба усвојити, те да му се чини да је тема исувише политизована и да нема битних одступања у односу на раније изборне процесе, односно да је број бирачких места у иностранству сличан броју из ранијих циклуса.
Чланица РИК Софија Мандић рекла је да јој се чини да се у ову ситуацију дошло намерно, наводећи да је седница почела у 18:14, те да је Драгана Одовић очигледно продужила излагање.
Према њеним речима, није морало стога да се дође у ситуацију да у 18:45, када је истекао рок, одлука није донета.
„Ја ово видим као манипулацију или можда неки трачак наде да ви знате да је одбијање овог приговора суштински погрешно и да хоћете да избегнете да гласате на начин којим бисте спречили наше држављане у иностранству да гласају“, рекла је Софија Мандић и додала да се РИК крије иза Министарства и његовог предлога, а потом и иза Управног суда.
Она је рекла да ће се припајањем бирачких места у иностранству гласати на бирачком месту са више од 2.500 бирача, да на седам бирачких места само у Немачкој има више од 2.500 бирача, да у Штутгарту има чак 4.000 бирача и да то што се „догурало до 3.000 или 4.000 бирача“ показује да је одлука очигледно била погрешна.
Она је питала због чега се то питање третира као опозиционо, као да Српска напредна странка или Социјалистичка партије Србије немају бираче у иностранству.
Заменик члана РИК Марко Живановић питао је због чега не може да се изађе у сусрет захтеву већег дела опозиције и повећа број бирачких места у иностранству, јер је Министарство спољних послова дало предлог којим РИК није обавезан. И члан РИК Милан Васиљевић рекао је да је главна теза за одбијање да је РИК везан предлогом Министарства, али да РИК не мора да га прихвати. Члан РИК Давид Крстић рекао је да му није јасно зашто се нижи правни акт ставља изнад закона.
Председник РИК Владимир Димитријевић одговорио је да је Министарство овлашћени предлагач за бирачка места у иностранству и поновио да је РИК везан предлозима овлашћених предлагача.
Члан РИК Танасије Маринковић сагласио се са тезом о пробијању рока, али је истакао да питање није политичко, већ се тиче људских права.
Донету одлуку назвао је политичком и дискриминаторном, додајући да се прави разлика између грађана у земљи и иностранству, као и међу самим грађанима у дијаспори.
Члан РИК и председавајући Радне групе за гласање у иностранству Марко Даниловић рекао је да је све пошло са добром намером, а завршило се наопако.
Према његовом мишљењу, наопако ће се завршити и гласање у иностранству и може се очекивати прилив хиљада приговора на гласање у иностранству.
„Никада нисмо имали проблема са гласањем у иностранству, а сада ћемо га имати“, рекао је Даниловић и додао да је све то могло да се избегне, али да се ушло у панику због великог броја бирача.
Он је рекао да су одлуком о гласању у иностранству према времену гласања у Србији понижени грађани Србије.
