Анкетна комисија предала је Врховној јавној тужитељки иницијативу за подношење тужбе Управном суду ради поништавања одлука о помиловању које је донео бивши председник Србије Александар Вучић, уз захтев да суд хитно одреди меру којом би се одложило њихово извршење.
Чланови тог тела Радмила Драгичевић Дичић, судија у пензији Врховног суда Србије, Танасије Маринковић, професор Правног факултета и Владица Илић из Београдског центра за људска права образложили су разлоге за подношење ове иницијативе.
Анкетна комисија одлучила да се бави тиме, јер су помиловања и кривична дела за која су дата, углавном проистекла из догађаја у вези са падом надстрешнице
Драгичевић Дичић је рекла да је „Анкетна комисија одлучила да се бави тиме, јер су помиловања и кривична дела за која су дата, углавном проистекла из догађаја у вези са падом надстрешнице“.
„Сматрамо да нису чин државника који одлази са власти, већ чин бахатости, дрскости и злоупотребе овлашћења. Желимо да укажемо шта правосуђе и Управни суд могу да учине да се то заустави“, рекла је Дичић.
Истакла је и да се овакве случајеве наша судска пракса није сусретала, нити имамо много примера у међунардној судској пракси, те да Анкетна комисија стоји на становишту да су ово помиловања која су у највећој мери дата за кривична дела против живота и тела, изазвана насиљем, за кривична дела која су коруптивна, злоупотребе службених овлашћења, примање мита, фалсификовање службених исправа…
То су кривична дела за која председник државе не може и не сме да користи своје дискреционо право
Сматрају, додаје она, да је Управни суд надлежан да реши тај проблем и због тога су и поднели иницијативу Врховном јавном тужилаштву да покрене поступак пред Управним судом, за поништај и за доношење мере којом ће се обуставити извршење ових помиловања.
„Желим да истакнем да је помиловањем активиста новосадске групе председник државе, који је прво то истакао обраћајући се нацији и само говорећи о том случају, на неки начин крајње злонамерно то искористио као покривалицу за сва друга помиловања“, каже она.
Подсетила је да је „2025. председник најавио како ће да се понаша у оваквим условима“.
„Да су то кривична дела за која председник државе не може и не сме да користи своје дискреционо право, да је, чинећи то, угрозио правни систем државе, поделу власти, унизио правосуђе, као што је то учинио и 2025. са првим сетом ексклузивних помиловања, унизио грађане, државу… Срамотно је и за државу, јер оваква помиловања нису у складу са европским вредностима, стандардима на које се ова држава обавезала потписујући конвенције“, каже она.
„Са оваквим правосуђем, тужилаштвом и судством, које је називао мафијом, организованом криминалном групом, да је већ дао помиловања за насилнике из Новог Сада. Због тог догађаја је тадашњи премијер дао оставку, пала је влада, да би одмах после тога председник помиловао та лица и шта нам је поручио? Ја сам изнад судова, изнад закона, радите шта хоћете, и у међувремену, све до оставке, све изјаве, говорио је ви сте мафија, банда, ви судите, тужите, притварајте, ја ћу их све помиловати на крају“, каже она, додајући да смо имена помилованих лица сазнали после више од месец дана.
Маринковић: Осујећује се остваривање правде
Маринковић указује да се „наше кривично правосуђе, тужилаштво и судови налазе пред једним озбиљним изазовом“.
„Постоји првобитно 49 одлука о помиловањима, у погледу новосадске дванаесторке дошло је до обустављања тужилачких поступака, сад треба одлучити како поступити кад је реч о преосталим. Озбиљан изазов за наше кривично правосуђе, тужилаштво и судове, налазимо се пред једним до сада невиђеним преседаном у нашем правном поретку“, каже он.
Пре десетак година поступањима македонског председника Иванова, потом Трампа и сада Вучића, видимо да постоји опасност да дође до озбиљне злоупотребе овог института
Објашњава и да је институт помиловања „изузетна мера која треба да омогући да се неправда исправи“.
„Пре десетак година поступањима македонског председника Иванова, потом Трампа и сада Вучића, видимо да постоји опасност да дође до озбиљне злоупотребе овог института. Поставља се питање како изаћи из те немогуће ситуације. На срећу, наш правни поредак је у том погледу прилично јасан, ми сматрамо, то смо навели у иницијативи, ситуација о којој често говоримо, а тиче се тога да имамо уставне и законске норме које омогућавају судијама и тужиоцима да поступају, али се дешава да због свести, стручности или политичких притисака на те органе, они не поступају у складу са оним што Устав и закон прописују. После 25. октобра, наше очекивање је пуно професионално поступање судства и тужилаштва по овим питањима“, каже он.
Додаје да „Устав прописује да сваки појединачни акт државног органа за који није обезбеђена друга судска заштита може бити предмет испитивања у управном спору“.
„Предлажемо да врховна јавна тужитељка поднесе тужбу Управном суду ради поништаја 37 одлука о помиловањима, јер је повређен закон на штету јавног интереса. Не само Устав, већ и Закон о управним споровима омогућава да се води поступак и против овог акта који јесте необичан у смислу предмета управног спора“, каже он.
Овде се, каже, осујећује остваривање правде.
„Јавни интерес је управо оно о чему Анкетна комисија све време говори поводом пада надстрешнице, да сви одговорни за то морају да буду изведени пред лице правде и да морају бити осуђени у складу са правом наше земље, то је јавни интерес, а он се управо осујећује овим поступцима, одлукама о помиловању“, каже Маринковић.
Илић: Постоје кривична дела за која су помиловања недопустива
Илић каже да су у иницијативи коју су поднели указали и изнели разлоге због којих би могао да се покрене управни спор.
Он је објаснио разлоге због којих мисле да у овим поступцима, који су, како каже, „обавијени велом тајности“, председник није поштовао правила поступка, не само он, него и министар правде.
„Други разлог је злоупотреба, прекорачивање граница овлашћења, коришћење супротно сврси, односно циљу због којег је то овлашћење председнику дато“, каже он.
Постоје, додаје, кривична дела за која су помиловања недопустива из угла међународног права и људских права.
„Тешка кривична дела којима се крше право на живот, право на заштиту од мучења и других облика злостављања. Видимо неке случајеве, без обзира на то како се та дела класификују у домаћем праву, да ли ће их звати насилничко понашање или злостављање и мучење, то су дела којима се крши нечији психички и физички интегритет, покушај убиства студенткиње, трговину утицајем у односу на убиство на шинама, кривична дела у односу на која помиловања нису допуштена“, наводи он.
