У претходним текстовима ове серије показали смо како изгледа изнутра панел „фабрике коментара“ и колико вреди рад који се у њој уложи. У завршном делу сабирамо податке из процуреле базе од јануара 2023. до децембра 2024. године и постављамо питање које из њих природно произлази: ко плаћа систем који обмањује јавност, и ко од тога има корист? Уз то, на једном месту дајемо преглед онога што су међународни истраживачи утврдили о шпијунском софтверу којим су у Србији нападани новинари, активисти и студенти.
Претходни делови серије: Фабрика коментара: унутар панела, база података, Цена лажног „гласа народа.
Индустрија, а не спонтано расположење
База коју је Србија Данас анализирала садржи 83 табеле и бележи рад система од почетка 2023. до 21. децембра 2024. године. У том периоду у систему је отворено 7.327 корисничких налога, а у децембру 2024. активно их је било 2.568. Мрежа је организована хијерархијски, по узору на изборну инфраструктуру: координатори на нивоу региона, округа и 162 општине, са заменицима.
Обим рада, према сопственим дневним извештајима система:
| Активност (јан. 2023 – дец. 2024) | Обим |
|---|---|
| Предати коментари на порталима | 9,58 милиона |
| Акције на Твитеру/X (лајк, ретвит, одговор, цитат) | 37,1 милион |
| Дељења вести | 12,8 милиона |
| Чланци означени за коментарисање | 197.220 |
Рад прати канцеларијски ритам: највише активности радним данима од 8 до 18 часова, викендом осетно мање. Највећи дани у целој бази пали су у мају 2023, у време масовних протеста „Србија против насиља“.
Како се прави „глас народа“
Систем аутоматски бира вести за коментарисање према кључним речима. Од готово 80.000 чланака које је тако сам изабрао, највише их је одабрано по имену Александра Вучића. Активисти затим добијају задатке и бодове за сваки предати коментар, а више бодова за стране портале у Црној Гори, БиХ и Хрватској.
Коментари често нису ни лични. У архиви од 6,44 милиона коментара исте реченице понављају се стотинама и хиљадама пута: „Прљава кампања се води нон стоп“ појављује се 1.094 пута, а „Курти и опозиција једна коалиција“ 513 пута.
Систем посебно бележи портале које води као противничке: Данас, Директно, N1 и Нову. На њима је од 1,72 милиона предатих коментара објављено свега 4,4 одсто, док је на осталим порталима стопа објављивања 36,2 одсто. Највише објављених коментара систем бележи на Алу, Куриру, Новостима и Блицу.
На Твитеру/X, мрежа је обавила 36,3 милиона лајкова, ретвитова и цитата за 644 налога. Највише за налог Српске напредне странке (@sns_srbija), 14,6 милиона. Истовремено, 831.000 одговора усмерено је испод твитова 12.413 налога, највише испод објава Данаса, N1, Нове и Директна. Посебна табела бодова, означена као „ЖУТИ“, садржи 1.312 налога критичара.
Трећи стуб је манипулација гласовима испод коментара. Бројач самог система бележи око 385 милиона „за“ и 41 милион „против“ гласова на 2,94 милиона коментара. Тај податак наводимо као тврдњу система, јер детаљни дневник по рачунарима за крај 2024. показује знатно мање гласова од бројача. За гласање је регистровано 870 рачунара, 1.514 налога на Куриру отворено је на привременим имејл адресама, а аутоматски програми за поједине портале радили су са машина названих „CENTRALA“ и „KANCELARIJA“.
Мрежа надзире и сопствене чланове. Систем је пратио 20.950 уређаја, бележио отварање алата за програмере у прегледачу и имао функцију провере да ли је корисник фотографисао екран.
Чији су ресурси
База не садржи исплате, па не можемо да тврдимо колико је новца и из ког буџета уложено у овај систем. Али садржи податке о мрежама са којих се радило. Од 2023. до краја 2024. године, 611 корисника пријавило се у панел 32.287 пута са мрежа јавног сектора: мреже државних органа коју води Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, мрежа ЕПС-а, Управе царина, покрајинских органа и академске мреже АМРЕС.
У целом систему у радно време обавља се 37 одсто пријава. Са ових мрежа тај удео је од 92 до 100 одсто. Пријава не показује колико је дуго неко радио, али показује да се панел отварао са државне инфраструктуре, у радно време које плаћају грађани. Те установе дугују јавности одговор на питање шта су им запослени радили.
У претходном тексту проценили смо тржишну вредност рада оваквог система на близу четири милиона евра годишње. То није износ који су платили порески обвезници, већ цена рада који се свакодневно улаже у симулацију јавног мњења.
Ово није први пут да се таква мрежа открива. Твитер је још 2020. године уклонио 8.558 налога који су промовисали СНС и њеног лидера. Станфордска интернет опсерваторија утврдила је да су објавили више од 43 милиона твитова. Истраживачи тада нису могли да утврде прецизну везу мреже и странке, а Вучић је оптужбе одбацио.
Шпијунски софтвер: Пегаз и NoviSpy
Док бот-мрежа креира привид подршке, други алати циљају оне који јавно говоре другачије. Међународни истраживачи последњих година у Србији су документовали више таласа напада шпијунским софтвером на новинаре, активисте и студенте.
- 2023. Amnesty International, Access Now, фондација SHARE и Citizen Lab документовали су покушаје напада Пегазом на два члана цивилног друштва, а раније и на једног вођу протеста.
- Децембар 2024. У извештају „Дигитални затвор“ Amnesty International описао је домаћи шпијунски програм NoviSpy, који са високим степеном поузданости приписује БИА. Инсталиран је на телефоне активиста и новинара током разговора у полицији и БИА, након откључавања уређаја алатима израелске компаније Cellebrite. Међу метама је био и новинар Славиша Миланов, који је писао о трошењу јавног новца у најсиромашнијим општинама.
- Фебруар 2025. Два новинара БИРН-а добила су поруке са линком за инсталацију Пегаза. Amnesty је оценио да су иза напада са великом вероватноћом актери из државног апарата.
- Септембар 2026. Фондација SHARE објавила је да је 14 особа било мета, међу њима један посланик и један локални функционер, што назива највећим документованим таласом у Србији. Citizen Lab је потврдио заразу Пегазом код једног студента активисте, а Amnesty две заразе новом верзијом програма NoviSpy, по свему судећи током задржавања у полицији.
- Октобар 2026. Шест дана пре избора Citizen Lab је потврдио да је телефон ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића током 2026. заражен Пегазом, без икакве радње са његове стране. Ђокић је то назвао још једним покушајем застрашивања и затражио независну истрагу. Тужилац Раде Бајић, који је водио истрагу у случају „Генералштаб“, добио је Апплово упозорење о нападу. Тиме је у 2026. познато најмање 16 мета из цивилног друштва.
БИА је септембарске налазе назвала тривијалним сензационализмом и тврди да ради у складу са законом. Citizen Lab није именовао ко стоји иза напада на ректора. NSO Group, произвођач Пегаза, тврди да програм продаје искључиво државама и државним агенцијама.
Цена ових операција није јавна. Али БИА и полиција финансирају се из буџета, као и радно време њихових службеника, просторије у којима се одузимају телефони и опрема којом се откључавају. Према Amnesty-ју, део Cellebrite опреме Србија је добила кроз донаторски пакет помоћи за приближавање ЕУ. Ако су, као што истраживачи процењују, иза напада државни органи, онда је новац намењен безбедности грађана употребљен против грађана који се баве истином и правдом.
Ко плаћа, а ко добија
Србија је међу најсиромашнијим земљама Европе. Према Еуростату, бруто домаћи производ по становнику, по паритету куповне моћи, у 2024. години износио је око половине просека Европске уније.
У таквој земљи свака радна недеља проведена у лајковању, сваки рачунар који гласа испод коментара и сваки сат службеника потрошен на надзор нечијег телефона има своју цену. Оцена је редакције Србије Данас да ту цену плаћа цела земља: кроз изгубљено радно време, кроз инфраструктуру која припада свима, и кроз јавни простор у ком грађани више не могу да разликују стварно мишљење од наручене кампање. Корист, судећи по томе кога систем промовише а кога напада, остварује уски круг оних којима је стало да власт остане тамо где јесте.
Шта не тврдимо
- Не тврдимо ко је власник и оператер бот система. Трагови у бази указују на везу са владајућом странком (назив пошиљаоца SMS порука „Интернет тим“, бодовање линкова са sns.org.rs и vucic.rs), али власништво нисмо могли да утврдимо.
- Не тврдимо колико је јавног новца потрошено на бот мрежу. База бележи бодове, а не исплате.
- Не тврдимо да је иста институција одговорна за бот мрежу и шпијунски софтвер. Ради се о одвојеним појавама које спаја исти циљ: контрола јавног простора.
Методологија: Анализирали смо 83 табеле процуреле MySQL базе, са подацима од јануара 2023. до 21. децембра 2024. године. Користили смо искључиво збирне податке. Имена, телефони, IP адресе и лозинке корисника нису коришћени, а табела са API кључевима није отварана. Бројке о обиму активности потичу из извештаја самог система.
Извори
- Amnesty International: „A Digital Prison“ (децембар 2024)
- Amnesty International: новинари БИРН-а мете Пегаза (март 2025)
- Amnesty International: напади на цивилно друштво (новембар 2023)
- CyberScoop: Pegasus и нова верзија NoviSpy (септембар 2026)
- Citizen Lab: Пегаз на телефону ректора Ђокића (октобар 2026)
- РСЕ: Твитер уклонио 8.558 налога (април 2020)
- Еуростат (tec00114): БДП по становнику по ПКМ, 2024
