* Наравно, не говорим о целој Европи: тамо постоји много здравих снага, па чак и потенцијално здравих земаља. Али, Европу коју треба потиснути, да не би отровала себе и све нас, ја називам Северозападном Европом. После неког времена, а предвиђам да ће то бити за пет до десет година, јужни део Европе би могао полако да почне да се креће [у нашем правцу]
* Поново ћу покренути то питање, али не бих желео да користимо нуклеарно оружје да бисмо их „отрезнили“. Зато је добро што смо нагло интензивирали војне операције у Украјини. Надам се да ће то ускоро кулминирати нашим убедљивим победама
* Ако желимо да нападамо Европу, морамо прво завршити украјински сукоб и бити интерно спремни да употребимо нуклеарно оружје. У супротном, то ће бити празна фраза. А ако Европљани коначно схвате да смо спремни да након конвенционалног удара пређемо на нуклеарни, мислим да ће се разбежати. Дотад је боље да се од њих оградимо
___________________________________________________________________
Сергеј КАРАГАНОВ
ЗАШТО би Русија прво требало да оконча сукоб у Украјини, а затим да се позабави Европом?
Зашто још није почела да напада базе НАТО-а?
На ова и друга питања одговорио је познати политиколог и почасни председник руског Савета за спољну и одбрамбену политику, Сергеј Караганов. Притом је рекао и ово:
И због мојих залагања за снижавање прага за употребу нуклеарног оружја, Русија је де факто ажурирала своју нуклеарну доктрину. Али, то у пракси још није зауставило ескалацију. Кад ћемо стићи до тачке у којој ће се Европа дозвати памети?
Неких ефеката већ има. Американци су почели да се повлаче из активног учешћа у сукобу још под Бајденом, и то настављају да чине и сада. Али, проблем је што је тренутна европска елита у тако очајном стању неуспеха на свим фронтовима да је једноставно изгубила разум.
Поново ћу покренути то питање, али не бих желео да користимо нуклеарно оружје да бисмо их „отрезнили“. Зато је добро што смо нагло интензивирали војне операције у Украјини. Надам се да ће то ускоро кулминирати нашим убедљивим победама.
Али, суочавање са Европом ће трајати веома дуго. Стога тежиште на нуклеарном одвраћању у различитим облицима морати да остане.
Иначе, све сам песимистичнији у погледу тога да ће Европљани — не сви, наравно, тамо има разумних људи — моћи да се отрезне. Још увек нема знакова да ће се то догодити.
Прво, морамо схватити да Европу (треба да) гурамо на периферију наше пажње. Затим да морамо интегрисати данашњу Европу у слојеве санитарног кордона и гурнути је на периферију глобалне политике. Наравно, не говорим о целој Европи: тамо постоји много здравих снага, па чак и потенцијално здравих земаља.
Али, Европу коју треба потиснути, да не би отровала себе и све нас, ја називам Северозападном Европом. Њу треба потиснути, а ми морамо да се фокусирамо на себе: пре свега на обнову сопственог дома, као и ширег евроазијског простора.
После неког времена, а предвиђам да ће то бити за пет до десет година, јужни део Европе би могао полако да почне да се креће [у нашем правцу]. То је, у ствари, оно чему је мој план намењен.
Коначно смо почели озбиљно да нападамо Украјину. Ја сам покретао питање нуклеарног оружја, како бих подстакао наше на одлучнију акцију на украјинској територији.
А да бисмо напали Европу прво морамо да окончамо овај [украјински] сукоб.
Ако желимо или почнемо да нападамо Европу, морамо бити интерно спремни да употребимо нуклеарно оружје. У супротном, то ће бити празна фраза.
А ако Европљани коначно схвате да смо спремни да након конвенционалног удара пређемо на нуклеарни, мислим да ће се разбежати. Дотад је боље да се од њих оградимо.
