„Супер Его Холдинг“, фирма која се представља као једна од најуспешнијих српских компанија у Америци, у последње време све чешће се у медијима и на друштвеним мрежама помиње у контроверзним сценаријима. Ова фирма са седиштем у Илиноису, говори се, тесно је повезана са владајућим режимом у Србији, односно председником Александром Вучићем. Nova.rs разговарала је са инсајдером који открива начин рада компаније и широк спектар оптужби незадовољних радника.
Недавна посета Александра Вучића Флорди, која се напрасно завршила његовим повратком у Србију, без иједног састанка са највишим званичницима, како је најављивано, поново је у фокус вратила компанију „Супер Его“.
Наиме, шире се тврдње да је Вучић покушао да уђе на догађај за прикупљање средстава за гувернерску кандидатуру Бајрона Доналдса, који се одржавао у Мар-а-Лагу. Помиње се да је он или неко у његово име купио позивницу која кошта више дестина хиљада долара, а да је ипак спречен да присуствује јер на таквим догађајима не смеју да буду страни држављани, што би било кршење федералног закона о изборима.
„Супер Его холдинг“, коју многи повезују са СНС-ом и Вучићем је, према неким тврдњама, била купац те позивнице на којој се наводно налазило и лажно име “Алекс Вучи”. Ово је све и даље у домену спекулација. Оно што је тачно је да поменута фирма има иза себе бројне контроверзе.
Бивши запослени у компанији „Супер Его“, која послује у сектору друмског транспорта и логистике, изнео је у разговору за Nova.rs низ озбиљних оптужби на рачун тога како фирма послује и нагло се шири, док се истовремено суочава са бројним тужбама возача који тврде да су преварени.
Напомена: Због безбедности саговорника, а у договору са екипом Nova.rs, његов идентитет је заштићен
Фирма “експлодирала” преко ноћи
Према његовим речима, фирма је практично експлодирала преко ноћи у време када је Александар Вучић био у посети Белој кући, када је Доналд Трамп први пут постао председник САД. Подсетимо, тада је био потписан и Вашингтонски споразум.
„Супер Его“ је у року од неколико месеци од 300 камиона дошао до преко 1.500, што је, како каже наш саговорник, у индустрији незамисливо без огромних финансијских инјекција:
„Та фирма је до тад имала неких 300-400 камиона и преко ноћи скаче на 800, а у року од 2-3 месеца скаче на 1.500. То се не дешава. Ја радим у овој индустрији годинама, компаније за 5 година порасту на 250-300 камиона. То је нешто реално. Ово је био такав скок и то буквално, значи, није прошло 2-3 недеље после тога. Само да би дао депозит у банку, да добијеш кредит за те камионе, било би потребно преко 50 милиона долара. То се све дешавало уочи посете Вучића Америци… Ми смо рачунали да је требало преко 50 милиона долара само за депозите у банкама“, испричао је наш саговорник.
Он сумња да је успон фирме везан управо за политичке договоре врха српске државе. За то, међутим, не нуди доказе. На само пословање фирме, такође, има низ замерки.
„То није фирма, то је владавина. Све што се дешава тамо води Мимић (Александар Мимић, директор компаније, прим. нов.). Понашају се као робовласници. Закасниш пет минута – губиш дневницу, а често и посао“, каже он и истиче да су радници константно понижавани, да шеф проверава кад ко изађе на паузу и колико се задржава и да могу да напредују само они који се понашају као „улизице“.
Експлоатација и манипулације
Како је рекао, у Београду постоји бар стотину компанија за транспорт које су везане за Америку и од тих стотину, бар тридесет су везане за „Супер Его“.
“Они дају читаву подршку кад је у питању та индустрија. Значи, не само камионе. Они покривају и праћење камиона и поправке камиона и за тахографе које сви морају да имају. Тако да они имају фирму која прати то, јер намештају и сате. Међутим, то раде и у другим фирмама, нажалост, сви гледају да искористе раднике што више”.
У фирми, како сведочи, запослени су малтретирани, а возачи систематски поткрадани. Диспечери, који су задужени за проналажење терета за камионе, мењали су документе и приказивали возачима лажне износе како би задржали део новца за себе, због чега су у Америци и покренуте тужбе:
„Ја узмем товар за 1.500 долара, а возачу кажем да је 1.300. Убацим папир у Пхотосхоп, променим цифру и пошаљем. То је било наређење – сви су то радили.“ Према његовим речима, возачи су често возили и по 5.000 миља недељно за свега 2.000 долара, што је испод сваке законске и људске границе. Наш саговорник нам је показао и како изгледају документа у којима се наводно показује колики део су диспечери узимали за себе, а који је требало да иде возачима. Иначе, треба истаћи и да су диспечери и који раде у огранцима у САД углавном људи из Србије и Далмације, одакле је Мимић пореклом.
„Момци су долазили у седиште фирме да траже паре које су им украли. Буквално су били очајни“, рекао је наш саговорник коментаришући један од виралних снимака на којем возач прети насиљем Мимићу због новца за који тврди да му се дугује.
Подсетимо, на Инстаграму и Твитеру појавио се видео-снимак уз опис у ком се Мимић прозива као “бот @sns_srbija” (СНС бот) који је преварио камионџије. Наводи се да су “у просторије америчке @avucic фирме, @SuperEgoHolding, упали огорчени возачи које је преварио бот СНС-а Александар Мимић, против кога америчке власти воде истрагу за преваре”.
Како је рекао наш саговорник, тај снимак је стар пар година, али има више сличних примера.
Иначе, локални медији у Илиноису су писали о томе како је често позивана полиција у седиште фирме због сукоба незадовољних возача са шефовима.
Један од скоријих случајева је забележен у новембру прошле године. The Patch је писао о томе да је полиција обавештена о инциденту који је укључивао запосленог и радника обезбеђења. Запослени у компанији Супер Его Холдинг, на адреси 677 Н. Larch Аве, рекао је полицији да је ушао у расправу са радником обезбеђења, након чега га је чувар напао и ударио песницом у лице, наводе надлежни.
Оно што нам је привукло пажњу из докумената која нам је показао саговорник јесте чињеница да су диспечери сви имали и америчка имена. Ту су Карл, Џастин, Џамал, Џејкоб, Селена, Чед и многи други. Како нам је рекао саговорник, сви су имали и мејлове са лажним именима јер је фирма тако наредила, како би Американцима више улили поверење него да се види да су из Источне Европе.
Муљање са уговорима
„Супер Его Холдинг“ не послује као јединствена фирма већ као мрежа ентитета – Floyd, Гордон, Rocket и други – који се по потреби оснивају и гасе, како би се заобишле контроле. Према речима бившег запосленог, чим нека фирма „упрља име“, отвара се нова под новим називом. Све их повезује – Александар Мимић.
„Супер Его холдинг“ има канцеларије и Илиноису и у Београду, Новом Саду, Краљеву. Већина диспечера ради из Србије, али они који се добро покажу добију шансу да оду у САД, где како је рекао наш саговорник који је тамо провео више од годину дана, плате јесу добре.
Међутим, амерички закони су увелико прекршени. Запослени у Србији у САД, укључујући њега, нису били званично запослени. Фирма им је отварала предузетничке рачуне.
„Сви смо били пријављени као предузетници, никаквог формалног запослења није било. Плата јесте исплаћивана, али све је било у сивој зони.“
Тужбе
Он тврди да су неки аспекти пословања фирме тренутно предмет ФБИ истраге, пре свега због превара над возачима, али и потенцијалног прања новца:
„ФБИ истражује фирму због колективне тужбе возача. Један човек је сам платио адвоката да их тужи, а сад сви могу да му се прикључе.“
Његово сведочење потврђују и новински извештаји. У августу 2022, група возача поднела је колективну тужбу против Супер Его Холдинга и повезаних фирми (Floyd Инц, Кордун Express и др.). Оптужбе су озбиљне: фалсификовање ценовника, манипулација документима, исплата плата на основу лажних података, неисплаћени износи и погрешна класификација радника. Група камионџија из различитих држава (Илиноис, Тенеси, Џорџија) тужи фирму тврдећи да их је Супер Его систематски изигравао по питању зараде. Према наводима из тужбе, компанија је обећавала возачима 88% од цене сваког превезеног терета, али је затим приказивала лажно умањене вредности тих послова и исплаћивала проценат од тог мањег износа, задржавајући разлику за себе. Конкретно, терети се да је Супер Его фалсификовао брокерске потврде о цени туре (тзв. рате цонфирматион), наплаћивао клијентима пуну цену, а возачима приказивао мању цифру како би им исплатио нижи хонорар. Поред тога, у тужби се наводи да су возачима незаконито одбијани одређени трошкови, да им зарада понекад није достављена на време, па чак и да је било периода када су ефективно зарађивали мање од минималне федералне плате. Тужба се позива на кршење Truth ин Леасинг Ацт и Illinois Wage Payment and Collection Ацт. Компанија негира оптужбе, тврдећи да су сви износи исплаћени у складу са интерним договорима.
Поред наведене колективне тужбе, која има и своју интернет страницу па могу да јој се придруже и други могући тужитељи, постоје и други судски случајеви који укључују Александра Мимића или његове фирме. Априла 2024. године, један бивши возач (Чедвик Волстон) поднео је засебну тужбу против Супер Его Логистицс LLC, Супер Его Холдинг LLC и самог Мимића. У тој парници (пред Окружним судом за северни дистрикт Илиноиса) тужитељ потражује накнаду према одредбама Закона о фер радним стандардима (ФЛСА), што указује на спор око исплате (највероватније неплаћеног прековременог рада или незаконитих одбитака). Ова тужба је такође у раној фази и указује да се радни спорови гомилају.
Одговор којег нема
Nova.rs је покушала да контактира „СуперЕго Холдинг“ преко друштвених мрежа Facebook и LinkedIn, као и на мејл објављен на сајту Инфостуда са захтевом за контактима званичника који би могли да дају одговоре на питања медија.
Иако се види да су примили поруку на Facebook-u, нико већ данима не одговара на њу, иако су активни на својој страници. Одговори нам нису стигли ни са налога на LinkedInu (где пише да типично одговарају у року од сат времена), а мејл који је објављен на Инфостуду није у функцији. На званичном сајту „СуперЕго Холдинг“ од опција за контакт постоји само образац који попуњавају потенцијални нови радници.
