Економија

Пресипање из шупљег у празно?

Београд — После продаје милијарду и по долара обвезница, економисти упозоравају – новац треба користити за враћање дуга, не за потрошњу.

Део позајмице биће искоришћен за превремену отплату скупих кредита узетих претходних година обећава Влада, али не саопштава на шта ће још потрошити новац.

Уз најновију позајмицу Србија дугује 18 милијарди 600 милиона евра, што је 65 одсто свега што смо створили прошле године.

Обвезнице доспевају на наплату за седам година. Продате у складу с Владиним планом да се обезбеди стабилно финансирање у овој години, кажу у Министарству финансија и додају да су инвеститори били спремни да нам позајме и три пута више новца. 

Само три дана пошто је Министарство финансија саопштило да је јавни дуг смањен јер се држава у јануару раздужила 125 милиона евра, стигло је саопштење о новом дугу од милијарду и по долара. 

“У трговању српским еврообвезницама учествовало је 148 инвеститора, највише из САД, Велике Британије и Уједињених Арапских Емирата. Тражња је била три пута већа од износа који је држава нудила на продају, што показује поверење инвеститора у реформе које спроводи Влада Србије у привреди и јавним финансијама”, наводи Министарство. 

У Влади су задовољни и ценом по којој су се задужили – инвеститорима ћемо за позајмицу плаћати 5,15 одсто годишње, што је 2,35 одсто нижа камата од оне по којој су продате прве српске еврообвезнице пре годину и по.

Иначе, јавни дуг је у последњих четири-пет година удвостручен. Од јула до данас Влада нас је задужила више од три милијарде евра – по 14 милиона евра дневно или по 165 евра у секунди.

С радовањем не треба претеривати, упозоравају економисти и друге земље се сада јефтиније задужују. 

“То није последица неких наших интерних реформи, већ последица да Европа и Америка, а сада и Јапан штампају велике количине новаца у последње време и зато су све европске земље тренутно у могућности да се задужују по ниским стопама”, каже Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета. 

Према његовим речима, то неће потрајати и апсолутно је кључно да се наредних годину-две искористи за рефоме. 

Економиста Мирослав Здравковић напомиње да што се тиче најновијег задуживања државе, колико је добро или лоше зависи од намене новца. 

“Уколико се тим новцем превремено враћају дугови, смањују се месечни или годишњи трошкови плаћања камата. Уколико се новац троши за финансирање дефицита, то значи да ћемо за три, четири или пет година бити у позицији да економског раста нити може да буде”, каже Здравковић. 

Здравковић сматра да је на тај начин, сасвим извесно да ни пенизионери ни запослени при државни неће имати проблема с њиховим принадлежностима до 2014. године. 

Део позајмице биће искоришћен за превремену отплату скупих кредита узетих претходних година обећава Влада, али не саопштава на шта ће још потрошити новац.

 

РТС

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!