Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да јавни дуг Србије износи 31,5 милијарди евра и да његов удео у бруто домаћем производу (БДП) износи 53 одсто, што је испод нивоа Мастрихта и испод нивоа који имају и многе развијеније земље. „Једна Француска има 2.900 милијарди евра дуга, Немачка 2.482 милијарде, а прави показатељ дуга јесте његово поређење са учешћем у БДП, које је код нас 53 одсто, а рецимо у Грчкој 193 одсто, Шпанији 118, Француској 113, Црној Гори 103, док је просек Европске уније 90 одсто”, рекао је Мали гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а. Коментаришући изјаве према којима је ситуација сада гора него 2012. године, он је рекао да такве изјаве дају неодговорни појединци и навео да је 2012. наш јавни дуг износио 17,7 милијарди евра и да је његов удео у БДП-у износио око 53 одсто као и сада.
„Има ту међутим једна велика разлика, а она је у томе да је 2012. наш БДП износио 33,6 милијарди евра, а сада вреди 60,2 милијарде”, рекао је Мали и додао да ћемо на крају године имати БДП већи од 60 милијарди евра, што је више него икада, преноси Танјуг.
Навео је и да је 2012. просечна плата износила 331 евро, а сада је 633 евра, доходак по становнику је пре 10 година износио 4. 700 долара, а данас је више од 8.000 долара.
Велика је разлика и у стопи незапослености која је 2012. била 25,9 одсто а сада је са 8,9 одсто рекордно ниска, као и страним директним инвестицијама којих пре 10 година није би било, а за осам месеци ове године достигле су 2,6 милијарди евра.
„ Зато нам је важно да наставимо и са реформама и са аранжманом са ММФ-ом”, нагласио је министар Мали.
Навео је још један податак који сведочи о стабилности јавних финансија, а он каже да Србија на рачуну тренутно има 2,5 милијарди евра и да је ликвидна.
Истакао је да је веома важно да приштедимо струју колико можемо, јер се за њену набавку троши много новца.
„Ми смо сваке године куповали струју и то није ништа ново. Проблем је што је она сада много скупља, па уместо ранијих 70, 80 до 100 евра по мегавату, сада кошта 400 евра”, навео је Мали.
NIKADA VEĆE PENZIJE, A DA LI JE TO TAKO?
Vodeći političar veliča svoju desetugodišnju vladavinu uz nesebičnu podršku poltrona, klimoglavaca i uvlakača. Da li je to baš tako? Najgore su prošli penzioneri,-njegova glasačka mašina. Upoređenja radi: u julu mesecu 2022. godine je postignutmo: prosečna neto zarada 73.114 din, prosečna penzija 30.989 din, Prosečna penzija za 10 godina njegove uspešne vladavine sa 60% prosečne neto plate pala je na ispod 40%, kada je vođa zaseo u fotelji hleb je koštao oko 20 din, a sada, i pored ograničenja, košta 55 dinara. Penzionerima je brzdušno otimao penziju punih četiri godina, čime je , u lažima spasio državu, a zaboravio da vrati otetog. Zemlju je uspešno zadužio za dodatnih dvadeset milijari evra i to je najveće zaduženje Srbije u istoriji. Priče da smo jedna od jačih zemalja u Evropi, a prosečne plate su veće samo od plata u Albaniji, Makedoniji i BiH, a prosečna penzija je veća samo od penzije u Republici Srpskoj i nigde više. Ovo je naša stvarnost, a ne one hvalbe vođe. Nek’ mu je na zdravlje. Ove priče se svakodnevno plasiraju stanovništvu i ponavljaju ih kao papagaji. Penzioneri opasuljite se, nemojte glasati za vaše grobare, oni to ne zaslužuju nikako, valjda vidite kako živite i kako prolazite u ovim bajkovitim uslovima.