Свет

Почело стезање каиша у Америци

Вашингтон – Председник Барак Обама је у петак пред поноћ потписао уредбу којом на снагу ступа један буџетски закон донет још 2011, чиме је овде почео такозвани секвестер: блокада унапред одређених буџетских ставки, које ће влади ове године прикратити 85,4 милијарде долара.

Америка, која је досад избегавала ону врсту фискалне штедње коју већ одавно примењује Европа, тиме је почела да притеже каиш, што ће према рачуници економиста њен овогодишњи економски раст смањити за између 0,6 и 1,5 одсто, а незапосленост повећати за око 800.000.

Највише ће бити закинуто Пентагону, 42,7 милијарди, али ће секира секвестра засећи и трошковнике других владиних служби, па донекле и социјалних програма. Већ је најављено да ће једна од мера бити и принудни одмори многих који су на платном списку државе.

Обама је у петак лидере републиканаца позвао у Белу кућу у покушају да се договор о избегавању ових мера избегне у последњи час, али су се разишли без договора. „Преживећемо, неће бити апокалипсе, али је све ово глупо и штетно”, изјавио је после потписивања уредбе.

Секвестер неће изазвати тренутни шок, него ће његово дејство бити постепено. Први удар доспева тек крајем овог месеца, а резови ће доспевати све до краја фискалне године која се овде завршава последњег дана септембра.

Преговори нису успели због непопустљивости обе стране. Обама је инсистирао да се буџетски дефицит смањује тако што би се редуцирање издатака комбиновало са затварањем „пореских рупа”, што је практично ново повећање пореза за богатије Американце, док су републиканци остали при томе да у обзир долази само кресање владиних издатака.

Упитан зашто ово није спречио, Обама је изјавио да „није диктатор, већ председник”. „Ако Мич Меконел и Џон Бејнер (лидери републиканаца с којима је у петак преговарао) кажу да морају да стигну на авион, ја не могу тајној служби да наредим да им блокира излазна врата”.

Америчком председнику предстоје још две фискалне кризе: Конгрес има рок до 27. марта да (са закашњењем) усвоји овогодишњи буџет, а такође мора да одобри и нови лимит за задуживање владе, што је у лето 2011. био повод за велику кризу и прво смањење кредитног рејтинга САД у историји.

Закон о секвестру био је мера компромиса у расплету кризе 2011. и требало је да буде само орочена претња која ће два политичка табора принудити да пронађу заједничку формулу којом би се буџетски дефицит у идућих десет година смањио за 1.500 милијарди (1,5 билиона) долара.

Обама је, међутим, чврсто стао у одбрану социјалних програма („Медикер” и „Медикед”, који старијим и сиромашнијим Американцима обезбеђују здравствено осигурање), док су републиканци категорички били против било каквих нових буџетских прихода.

 
М. Мишић
Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!