После узбуне због српског кукуруза контаминираног афлатоксином открива се да кукуруз увезен из нашег „комшилука” има много вишу концентрацију отрова. – Покренута истрага и против увозника и прерађивача сточне хране
Непуних двадесет и четири сата пошто је покрајинско министарство здравља и пољопривреде у Доњој Саксонији обавестило немачку јавност да је кукуруз увезен из Србије контаминиран канцерогеним гљивичним отровом афлатоксин Б1, надлежни органи се по други пут припремају да Овога пута реч је о румунском кукурузу, с много вишом концентрацијом афлатоксина од српског.
Немачка јавност није обавештена о новом налазу, већ „само” надлежне контроле. Као што се у „српском случају” чекало дуже од недељу дана на коначне анализе, тако се и залихе румунског кукуруза детаљно испитују. О озбиљности ситуације, међутим, сведочи чињеница да је Немачка посредством Европског система за брзо обавештавање (РАСФФ) обавестила земље потписнице одговарајућег споразума о алармантном налазу.
Вест из Берлина потврдила је у телефонском разговору за „Политику” Брита Норас, портпарол Немачког удружења произвођача, прерађивача и трговаца сточном храном (ДВТ). Истакла је, међутим, да нови налаз не мења чињенично стање: „Нема сумње да је кукуруз увезен из Србије контаминиран афлатоксином и да су приликом контрола установљена делом алармантна прекорачења дозвољених вредности.”
Подсећања ради, надлежна министарства у седам немачких покрајина минулог четвртка су блокирала испоруку српског кукуруза прерађивачима сточне хране и пољопривредницима, а у петак су наложене свеобухватне контроле испоручене сточне хране, стоке, свиња и живине и, наравно, сировог млека на укупно 3.560 фарми.
С проглашењем, по тамошњем схватању, драстичних мера дуго се чекало. Најпре је 5. фебруара, приликом рутинске анализе квалитета сировог млека на једној сточној фарми у округу Лер, откривено недозвољена концентрација афлатоксина М1, а потом су контролори, следећи „траг” сточне хране дошли до силоса у којима је ускладиштен кукуруз, увезен из Србије.
„Контроле су показале такозвану пунктуалну контаминацију, што значи да је кукуруз пре испоруке мешан с незагађеним зрном”, тврди председник Немачког удружења пољопривредника Јоахим Руквид.
На питање „Политике” да ли је српски кукуруз помешан с производима из других земаља, Руквид није могао да одговори али је то учинила портпарол ДВТ, Брита Норас: „У увозној декларацији је наведено да кукуруз (45.000 тона чија је даља испорука блокирана) потиче из Србије. Управо у залихама увезеним из Србије установљена је недозвољена концентрација афлатоксина на појединачним жариштима”.
У разговорима с немачким стручњацима за пољопривреду, „Политика” је сазнала да оних 45.000 тона српског кукуруза намењеног додатној исхрани стоке, свиња и живине, представљају „сламку у мору” неопходних залиха. „Укупно, немачка годишње потроши на додатни тов између два и два и по милиона тона кукуруза”, истиче се у удружењу немачких произвођача сточне хране.
На питање или аргумент „Политике” да је потпредседник СНС-а Игор Мириновић показао званично писмо Управе царина у коме се каже да није било извоза српског кукуруза у Немачку ни ове, ни 2012. године, портпарол Норас је одговорила: „Кукуруз је увезен децембра прошле године, а у увозној декларацији наводи се Србија као земља порекла.”
Афера у повоју румунског кукуруза указује, међутим, да Срби сасвим извесно нису једини „кривци”. Удружења потрошача ће наредних дана покренути питање одговорности надлежних у министарствима здравља и пољопривреде у свих 16 немачких покрајина – због недовољне или због закаснеле контроле. С друге стране, отворено је и питање одговорности увозника и прерађивача сточне хране.
Да ли су они који згрћу профите продајом сточне хране „зажмурили на једно око“ приликом увоза и прераде, или, штавише, „активно допринели” да налази исправности задовоље тражене и законом прописане стандарде, јавно је, сам себи, поставио питање председник удружења немачких сељака Руквид.
Према информацији коју је „Политика” добила у централи немачке странке Зелени, увозници и прерађивачи сточне хране неретко се обреју пред искушењем да помешају загађени и незагађени кукуруз, да би тако остварили укупну, нижу вредност контаминације.
Овакав поступак је, међутим, строго забрањен. По европској одредби 2002/32/EG, параграф 23, тачка 1, контаминирана сточна храна мора бити уништена, њено „разблаживање” незагађеном храном је строго забрањено.
