Кривичне пријаве за отимачину обрадивог земљишта чаме по фиокама тужилаштва

ОСМИШЉАВАЊЕ стратегије за измену одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) која ће, како су „Новости“ писале у четвртак и петак, странцима омогућити да српску земљу слободно купују већ 2017, мора да буде приоритет новог министра пољопривреде. Са тим су сагласни не само експерти за агроекономију, већ и сви они који озбиљно промишљају националну будућност.

– Рок од четири године после којег ће продаја земље странцима бити слободна, практично је почео да тече у јуну, када је ССП, после других чланица ЕУ, у свом парлементу ратификовала и Литванија – подсећа др Милан Простран из Привредне коморе Србије. – Стога, најкасније до јануара наредне године, када ће почети преговори о његовој примени, Србија мора да има јасну и убедљиву аргументацију да и она, попут других земаља, треба да добије одговарајући мораторијум који ће, такође, важити тек после уласка у ЕУ.

И Простран, и други експерти су, иначе, апсолутно сагласни да је приватизација друштвених комбината, а тиме и отприлике око 450.000 наше најбоље земље, била једна од најцрњих тачака претходне српске деценије.

– Кључна тачка те невиђене пљачке била је Агенција за приватизацију, која је морала да спречи, а није, незапамћено крчмљење најзначајнијег националног ресурса – каже, за наш лист, републички посланик Саша Дујовић који је, у претходном сазиву, као председник скупштинског Одбора за представке и предлоге, у више наврата иницирао откривање свих махинација са ораницама.

Тада, како каже, није било политичке воље, али је она сада много изгледнија. У то се уздају и десетине хиљада људи који су, после приватизације комбината, остали без посла. Њихове очи упрте су, пре свега, у оне којима је борба против криминала главни посао.

– Што преко нашег савеза, што појединачно преко удружења малих акционара, до сада је за малверазације приликом приватизације комбината, Тужилаштву за организовани криминал поднето више десетина кривичних пријава – потврђује Веселин Мухединовић, председник Савеза удружења малих акционара Војводине.

Међу њима су, наставља он, и приватизације „Раткова“ из Раткова које је, како смо писали, у међувремену, препродато Хрватима, „Жито групи“, затим „Милетић“ из Српског Милетића и „Војводина“ из Бачког Брестовца које су, такође из друге руке, купили Ирци, „Криваја“ из Криваје до које су, на исти начин, дошли Мађари. Али и „Змајево“ у којем је радио и Мухединовић, па „Зобнатица“ из Бачке Тополе, „Јадран“ из Фекетића, „Агрокомбинат“ из Суботице… Докле је стигао рад на тим пријавама, „Новости“ су покушале да сазнају у самом тужилаштву, али одговори на наша питања послата почетком ове седмице још нису стигли.

– Према нашим сазнањима, кривичне пријаве су прослеђене територијално надлежним вишим тужилаштвима – каже Мухединовић. – Изузетак је, наводно, само приватизација „Зобнатице“ која се повезује са Дарком Шарићем, пошто је београдска испостава компанија из Либерије, која је то пољопривредно добро купила, у Београду била регистрована на истој адреси где и његове фирме.

А управо пример одбеглог пљеваљског нарко-боса више него речито говори како је текла, и докле је довела, приватизација српске земље после 2000. Пре седам-осам година он је, на велико, куповао имања по Војводини, па је, тако, од такође контроверзног Милета Јерковића, који их је претходно купио на аукцији, а онда није могао да их у целости исплати, прекупио и више од 1.000 првокласних хектара „Младог борца“ из Сонте и „Јединства“ из Гајдобре. Та газдинства су му доцније додуше одузета, али су, у међувремену, толико девастирана да нису ни сенка некада врло успешних пољопривредних комбината.

 

Новости