Вучић би да по налогу Немачке Србима мења свест

Додајте Србију данас у ваше изабране изворе вести

Пратите наше најновије вести

Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић показао је да ће бити предан испуњењу шестог и најтежег услова који је Србији и њеном руководству испоставила моћна Немачка – промени свести у Срба.

У разговору са писцем Светиславом Басаром, Вучић открива да нису проблем паре и опште сиромаштво, већ свест код народа. Ево како се изјадао колумнисти „Данаса“ и повременом ексклузивном пропитивачу најмоћнијих људи у држави Светиславу Басари:

„Највећи проблем није хоћемо ли имати пара или не, хоћемо ли моћи да се изборимо са корупцијом и криминалом, ма колико то било тешко – хоћемо. Наш највећи проблем је како Србе да променимо, како да мењамо сопствену свест, како да имамо другачији приступ животним проблемима“, рекао је Вучић за „Нови магазин“.

У једној од седам тачака немачког ултиматума наводи се да би Београд „требало да утиче на промену свести Срба на северу покрајине како би схватили да су им Еулекс и Кфор пријатељи“. Тај папир који је у септембру 2012. Београду доставио сарадник Ангеле Меркел и функционер Хришћанско-демократске уније Андреас Шокенхоф, заправо је био само прецизније срочен списак захтева Берлина о којима је претходно говорила и сама Меркелова приликом посете Србији 2011.

За сарадника Нове српске политичке мисли Маринка М. Вучинића још од предновогодишњег интервјуа Вучића у ТВ емисији „Тешка реч“ могла се видети његова намера да ради на преумљењу Срба. Вучић је тада изашао са тезом да нема доказа да су 1998. Албанци убили шесторицу српских дечака у кафићу Панда.

„Александар Вучић мора дати озбиљне и уверљиве аргументе за тврдњу да нема доказа да злочин у Пећи нису починили албански терористи. Јер ради се о својеврсној не само политичкој ревизији тумачења догађаја на Космету, већ и отпочињању процеса преобликовања наше историјске свести и националног идентитета“, сматра Вучинић.

Како то ради ЦИА

Да „промена свести“ као средство у поробљавању народа није ништа ново сведочи и анализа Алена Далса, директора ЦИА средином прошлог века.

„Словене ратом не можеш да победиш. Ми ћемо им дати лажне идеале и они ће сами себе да униште. И мали број, веома мали број људи ће схватити о чему се ради. Али, такве ћемо људе ставити у беспомоћан положај, исмевати се са њима, оклеветати их и прогласити их отпадницима друштва. Ми ћемо рушити духовне вредности, вулгаризовати и уништавати основе народне моралности. На такав начин ћемо расклимати покољење за покољењем…“

Он подсећа да је овај злочин био увод у каснији оружани сукоб на Космету и да би навођење на то да егзекутори нису Албанци заправо био један од начина да се Срби навикну да су кривци и за рат у покрајини.

„Иако се непрестано тврди да нема додатних услова из Брисела на нашем путу европских интеграција, очигледно је да захтев за промену свести и прихватање наше кривице остаје један од темељних и кључних услова, о чему сведочи и ова опасна изјава Александра Вучића“, додаје Вучинић.

Басарин разговор са Вучићем још није објављен у целини, а „Нови магазин“ га на свом порталу најављује пасусом у коме сажима неколико ставки за које се заложио вицепремијер:

„Зашто су Србији потребни обреновићевска политика и протестантски морал, одрицање од лажног морала, славље победа, а не пораза, поштовање других, обнова и уздизање културе…“.

У малобројним још слободним порталима могу се прочитати и реакције читалаца, па тако један подсећа да се Косовски бој не слави због пораза већ због отпора неупоредиво јачем турском освајачу уздрманом овом битком. Постављају и питање Вучићу зашто слави бриселски споразум када је реч о великом српском поразу.

Политички конвертити о моралу

О преобликовању морала говоре Вучић и Басара, двојица људи који су потпуно променили политичке ставове и од великих националиста постали заговорници привођењу Срба практичном протестантизму.

„Чудни су путеви политичког конвертитства, то је стаза без повратка, и на примеру Вучића можемо видети колико је потребно самопорицања и самопонижавања да би се постигло својеврсно преумљење и апсолутна промена једног идеолошког и политичког кода, чији је најрадикалнији гласноговорник он био, и то не тако давно“, примећује Маринко Вучинић.

Вести

Додајте Србију данас у ваше изабране изворе вести

Пратите наше најновије вести