Проверили смо тврдње из дуела Никезић–Мали–Бајатовић. Подаци показују да је храна у Србији на нивоу европског просека, гориво скупље него код скоро свих суседа, а да обе стране претерују када говоре о инфлацији.
У телевизијском дуелу Душан Никезић (ССП) оптужио је министра финансија Синишу Малог да Влада не решава проблем цена. Душан Бајатовић и Мали оспоравали су његове тврдње. Проверили смо их према подацима Евростата, Народне банке Србије и Републичког завода за статистику, а затим погледали оно што се у дуелу није чуло: колико грађане Србије храна заиста кошта у односу на њихова примања.
„Цена хране је на нивоу европског просека“ – ТАЧНО
Цене хране и безалкохолних пића у Србији су се у 2025. додатно приближиле европском просеку и достигле 97 одсто тог просека. Чак 11 европских земаља имало је јефтинију храну од Србије, међу њима Бугарска, Мађарска, Пољска, Словачка, Чешка и Шпанија. Храна је јефтинија и у суседству: у БиХ, Црној Гори и Северној Македонији цене хране су око 25 одсто испод европског просека.
„Скупље плаћамо храну него Немачка и Словенија“ – НЕТАЧНО у номиналним ценама
Према последњим доступним појединачним подацима Евростата, за 2024. годину, Србија је имала индекс цена хране 95,7, а Немачка 102,9. Храна у Немачкој је, дакле, номинално око седам одсто скупља. Нема података који показују да је храна у Србији скупља него у Словенији.
Бајатовићев одговор „То није тачно, ја сам сад био у Немачкој“ није аргумент, али је у овом случају номинално на страни података. Ипак, номиналне цене не говоре целу причу.
Где је Никезић ипак у праву: храна је три пута већи терет
Ако се цене упореде са примањима, слика се потпуно мења. Према Анкети о потрошњи домаћинстава РЗС-а за 2024, издаци за храну и безалкохолна пића чине 36,6 одсто личне потрошње домаћинстава у Србији. То је 35.919 динара месечно, односно 37,3 одсто месечних прихода.
У Немачкој удео хране и безалкохолних пића у потрошњи домаћинстава у 2024. износи 11,2 одсто. Просек ЕУ је 16,4 одсто у 2025. години.
Другим речима, просечно домаћинство у Србији на храну троши више од трећине буџета, а немачко око једне деветине. Иста корпа хране која Немца кошта мало више новца, Србина кошта три пута већи део плате.
Најтеже је најсиромашнијима. Домаћинства из другог децила по потрошњи у 2022. на храну су трошила 45 одсто буџета, а најбогатијих 10 одсто 27,4 одсто.
Разлог је једноставан: према Евростату, просечна нето плата у ЕУ у 2023. износила је 1.367 евра, а у Србији 733 евра, односно 53,6 одсто европског просека. Цене хране су готово европске, а плате упола мање.
Методолошка напомена: податак за Србију потиче из анкете о потрошњи домаћинстава, а за Немачку из националних рачуна Евростата. Анкете обично дају нешто виши удео хране, па стварна разлика може бити мало мања, али и даље износи око три пута.
„Скупље плаћамо гориво него…“ – ТАЧНО за регион
Никезић није довршио реченицу, али подаци за 2025. говоре у његову корист када је реч о региону. Гориво у Србији било је тек око четири одсто јефтиније од просека ЕУ, а јефтиније гориво плаћали су становници 20 европских земаља. Сви суседи осим Албаније плаћали су јефтиније гориво од Србије, а у Северној Македонији гориво је било 24 одсто јефтиније.
„Србија је имала убедљиво највећу инфлацију у Европи у претходних 15 година“ – НЕТАЧНО
Србија јесте била у групи земаља са највећом инфлацијом, али не „убедљиво највећа“. За три године закључно са 2023. кумулативна инфлација у Србији износила је 34,3 одсто, док је у Пољској била 36 одсто, а у Румунији 35,7 одсто. Мађарска је током 2022. и 2023. имала убедљиво највећу инфлацију у Европи. Ако се рачунају и Турска и Украјина, Србија је још ниже на листи.
Ипак, поређење са Западном Европом је неповољно: у Белгији је укупна инфлација у истом периоду била 18 одсто, а у Француској 15 одсто.
Мали: „Највећа инфлација била је убедљиво од 2008. до 2012.“ – ДЕЛИМИЧНО ТАЧНО
Просечна годишња инфлација износила је 12,5 одсто у 2008, 8,1 у 2009, 6,1 у 2010, 11,2 у 2011. и 7,3 одсто у 2012. години. Врхунци су били 14,9 одсто у јуну 2008. и 14,7 одсто у априлу 2011.
Међутим, у марту 2023. међугодишња инфлација достигла је 16,2 одсто, више него у било ком месецу периода 2008–2012. Просечна инфлација у 2022. износила је 11,9 одсто, а у 2023. 12,1 одсто, практично исто колико и у најгорим годинама које Мали наводи. „Убедљиво“ је, дакле, претеривање.
„БДП није растао само на инфлацији“ – ТАЧНО
Никезић је у праву да раст није само номиналан. Према Евростату, реални БДП Србије у првом тромесечју 2026. порастао је за око три одсто, што је тада био најбољи резултат у Европи. Истовремено, инфлација у Србији била је виша од европске.
Бајатовић: државна интервенција против олигопола
Бајатовић се изјаснио за интервенцију државе у привреди „у мери у којој ће спречити олигополе“ и навео три приоритета: безбедност хране, енергетску безбедност са поузданим партнерима и станоградњу по цени до 1.500 евра по квадрату, како млади не би одлазили из земље. Реч је о политичким ставовима и предлозима, а не о чињеничним тврдњама које се могу проверити.
Закључак
Никезић је погрешио када је рекао да је храна у Србији скупља него у Немачкој, али је суштински у праву: за грађане Србије храна је вишеструко већи терет него за Немце, јер се плаћа готово европским ценама из упола мањих плата. Тачно је и да је гориво скупље него код суседа и да раст БДП-а није само инфлаторни. Претерао је, међутим, када је рекао да је Србија имала „убедљиво највећу“ инфлацију у Европи. Мали је у праву да је период 2008–2012. био инфлаторан, али није тачно да је био „убедљиво“ гори од 2022–2023. године.
Извори:
- Данас / 021.rs – Евростат: цене хране, горива и енергије у Србији 2025.
- Курир – Евростат: индекс цена хране 2024.
- Biznis.rs – РЗС: Анкета о потрошњи домаћинстава 2024.
- Курир – Домаћинства трећину прихода дају на храну
- 021.rs – Потрошња по децилима, 2022.
- Germanpedia – Евростат: удео хране у потрошњи 2024.
- Eunews – Евростат: потрошња домаћинстава у ЕУ 2025.
- Agroberichten Buitenland – плате у Србији и ЕУ, Евростат 2023.
- Данас – Кумулативна инфлација у Србији и Европи
- N1 – НБС: инфлација 2008–2012.
- Танјуг – инфлација у марту 2023.
- N1 – Шошкић: просечна инфлација 2022. и 2023.
- N1 – МАТ: раст БДП-а у првом тромесечју 2026.
