Србија

Немци Србију жигосали на Божић

На српски Божић, случајно или не, више немачких портала пише о настојању Београда да “силом докаже своју невиност за избијање Првог светског рата”. Повод је новооткривени документ Историјског архива у Београду који има за циљ да “Србију опере од свих оптужби”. Реч је о писму војног гувернера Оскара Поћорека министру финансија Леону Бјелинском од 28. јула 1913. године, које доказује да је Хабзбуршка монархија годину дана пре почетка Првог светског рата планирала војне сукобе.

Међутим, међународна стручна јавност одмахује сумњичаво главом на садржај документа, пише немачка агенција ДПА у иницијалном тексту који су затим преузели угледни немачки листови и опширно га коментарисали.

– Писмо не открива ништа епохално. Како се оно уопште нашло у Београду за мене је загонетка – изјавио је један од најпознатијих историчара светских ратова, Аустријанац

У писму војни гувернер Босне говори о “неизбежном рату за неку годину” и о томе да “Србија никада неће бити поуздан пријатељ јер та земља ће се у сваком будућем рату отворено и огорчено борити на страни наших осталих непријатеља”. “Да би се Србија учинила мање опасном”, предлаже Поћорек, “требало би да монархија закључи бар трговински, царински и војни споразум са њом”. Као заштитну меру он наводи и потребу “окретања Хрвата и муслимана против Срба”.

Објашњење које је у међувремену дао директор Историјског архива Мирослав Перишић да поседују откуцану верзију руком писаног писма, за немачку штампу није довољно уверљиво, а чак и превод писма на српски језик за њих има значење “прилично супротно од онога које му се приписује у Србији”.

Поћорекова кривица

“Покушај Београда да се растерети кривице изгледа да је пропао. Међутим, за избијање крвопролића је Поћорек био одговоран на други начин. На његов позив је престолонаследник дошао у Сарајево како би присуствовао војном маневру. Он се није побринуо да Фердинанд што пре напусти град после првог, неуспелог атентата, или да бар прекине програм посете. То би шкодило Поћорековом угледу јер је на крају крајева он био одговоран за сигурност”, тумачи “Зидојче цајтунг”.

“Београд жели да спере сву кривицу са себе”, оцењује “Билд”. “Јер, Србији је стало да не буде жигосана као једна од сукриваца Првог светског рата, а то су јасно до знања ставили и државни врх и влада у Београду.”

“Опроштај од укорењених представа о непријатељу у корист европске културе сећања некима очигледно пада тешко”, наводи “Велт”.

Као пример лист износи нове тезе историчара са Кембриџа Кристофера Кларка у књизи “Месечари”, које су узбуркале духове у Србији јер је по њему “атентат српског националисте Гаврила Принципа у Сарајеву по стилу сличан тероризму Ал Каиде”. “При том се не само одговорни у држави и влади труде да Принципа и остале чланове ‘Црне руке’ представе као борце за слободу, него су добили подршку и познатих културних стваралаца као што је вишеструки победник фестивала у Кану и Венецији Емир Кустурица.”
“То је наш одговор на покушај да се историја преиначи”, наводе се речи познатог редитеља, који је уједно најавио откривање читаве истине у свом документарном филму.

Узрок у европским престоницама

Историчарка Уте Фреверт са Института “Макс Планк” наводи да кривица за рат лежи у разним европским престоницама. У осврту на тезу Кристофера Кларка она истиче да је “немачка публика захвална због његовог релативног ослобађања од кривице немачког Рајха, док у Србији нису били одушевљени Кларковом оштром критиком терористичком политиком Београда”, рекла је Фреверт.

Прогон директора Крупа

Дневник “Тагешпигел” у серијалу “Први пуцањ” износи ставове познатих берлинских историчара поводом 100-годишњице обележавања Првог светског рата. Бивши директор Центра за истраживање антисемитизма Техничког универзитета у Берлину Волфганг Бенц пише о малобројним пацифистима које ратна еуфорија није захватила, истакавши као најпознатијег директора фирме Круп Вилхелма Милона, задуженог за међународну продају наоружања. Он је поседовао индиције да је влада немачког Рајха планирала рат још пре но што је Србији упућен ултиматум, због чега је дао отказ и најпре се посветио набавци житарица, а на крају је побегао из Немачке у Швајцарску. Рајхстаг га је прогласио персоном нон грата у Немачкој.

“Кустуричин пројекат се тако уклапа у београдску политику да се омиљене историјске истине спасу од времена. У складу са тим, српски историчари прете бојкотом међународне конференције у Сарајеву, на коју је Инстиут за историју тамошњег универзитета позвао седам института за историју из целог света. Тако ће атентат у Сарајеву бити лакмус-папир за спремност да се Први светски рат схвати као заједничка европска трагедија, а не као бојно поље националних историја”, закључује “Велт”. 

Бечки “Пресе” криве Принципа, али и Пашића

Ко је био најважнији човек 20. века – Ајнштајн, Хитлер, Стаљин, Горбачов, пита бечки дневник “Пресе”, који је недељно издање посветио Првом светском рату, и износи тезу да би то могао бити Гаврило Принцип, “млади босански Србин са несрећним детињством, који је 1914. случајно доспео у окружење српских националиста”.

Принцип се, како истиче дневник, низом случајности нашао са оружјем у руци на правом месту у право време, када је аустроугарски престолонаследник посетио Сарајево. На дан атентата је Европа била мирни континент, а само 37 дана касније почео је рат који је однео 20 милиона живота, подсећа “Пресе”, указујући да је уништио четири монархије и оставио за собом вакуум власти у коме су националсоцијализам у Немачкој и бољшевизам у Русији могли да се шире. Лист иде и корак даље и закључује да су “из прве катастрофе века су уследиле даље све до ратова на простору бивше Југославије и геополитички нестабилног региона Блиског и Средњег истока, и подвлачи “да без Принципа не би било лењинизма, стаљинизма, Хитлера, холокауста, нити хладног рата”.

Истовремено “Пресе” поставља питање да ли појединац може да покрене такву ланчану реакцију, која је имала за последицу 80 милиона мртвих.

Стотине историчара су покушавали да умање значај Принципа и докажу да би се Први светски рат догодио и без њега. Указује се на грешке и лоше процене преоптерећених носилаца власти и на особе које су биле на челу држава. Оне нису биле свесне куда иду што је на крају и довело до катастрофе.

“Пресе” је посветио пажњу и Николи Пашићу, представљајући га као “премијера који је више знао него што је желео”. Лист сматра да је Пашићу 1914. било јасно да је тада пропагирано државно уједињење територија насељеним Србима било могуће остварити само ратом, могуће и европским.

Међутим, Пашић није желео рат пре лета 1914, пошто је Србија требало тек интерно да се консолидује, сматра дневник. “Пресе” наглашава да су историчари дуго расправљали о томе, а да је данас јасно да је Пашић знао о плановима атентата на Франца Фердинанда и да је чак дао наређење да се српско-босанска граница затвори, али прекасно.

Немачка могла да спречи рат

“Пресе” наглашава да је деценијама историчарима било јасно да је одлучујући “лош тон” у концерту сила увела Немачка и додаје да је ескалација између Беча и Београда могла да буде локализована да је Берлин показао већи интерес за миром и умирујуће деловао на Беч.

 

Вести

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

оментара

  1. Koji Nemci i sa kojim pravom posle Aušvica, Dahaua, Majdaneka, Osnabrika, Mauthauzena, Ravensbrika i bezbroj drugih koncentracioni logora mogu i imaju moralno pravo da sude Gavrilu Principu i drugovima. Samo lud Srbin može prihvatiti njihove moralne sudove.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!