Са NATO ће се завршити Ђукановићев трагедијски (и лично трагедијски) круг и Црна Гора какву смо до сада познавали
Они су (Хашим Тачи и Еди Рама) ти који ће Милу Ђукановићу доћи главе, све су прилике. Не „играју“ САД на Ђукановића и његов трули и приватни концепт Црне Горе, колико год нам се чини да је тако, него на моћну и много потентнију (велику) Албанију.
То је неумитна реалност које постајемо свјеснији сваким даном више…
Зар нијесте интуитивно осјетили ону туђинску атмосферу у Улцињу ономад? Атмосферу симболичке смрти Црне Горе, у којој је њен несрећни предсједник био невољни гост, а Тачи и Рама домаћини… Имате ли неки нелагодан предосјећај да је ово већ њихово док Рама значењски и раскомоћено сједи над Отрантским вратима говорећи недоречено о уједињењу Косова и Албаније…
Мало се о томе прича и пише у Црној Гори, да се примијетити. Не толико због идеолошких и политичких разлога или привржености Америци. Неумитност силе која природно напредује, хипнотише и одлаже мишљење о њој, суочавање… радије кружимо, прије би о нечему другом док јој се предајемо помало омамљени, корачајући јој у сусрет већ деценијама.
djukanovictaciТо су ејдетске и судбинске представе танатоса, једне умртвљене нације, чије је херојско доба давно прошло и која нема снаге и воље да се бори. Али и никаквог изгледа. Опадање доноси понижење (убица наших сународника је наш почасни грађанин).
Са NATO ће се завршити Ђукановићев трагедијски (и лично трагедијски) круг, али и Црна Гора какву смо је до сада доживљавали. Бојати се.
Душко Ковачевић, ИН4С
фото: Пиксел
