Србија, европски Сијера Леоне

После полиције и тајне полиције, па комуналне полиције и најаве тајне комуналне полиције, сада и контролори имају тајне контролоре. Колико се „напора“ улаже да би се ситној риби показало да у „Београду на води“ једини ко има право да краде су недодирљиви политичари? У зло време у Бору је пронађено највеће налазиште злата у свету, са процењених 50 грама злата у тони руде. Надајмо се да нови закон о рударству није написан по узору на Конго и Танзанију, како је предлагано, и да рудна рента неће остати најнижа у свету. Проблем је у томе што то није наше злато већ компаније која има истражно и експлоатационо право. Уништили смо домаћу геологију па немамо ни истраживања. Овде се од истраживања финансирају једино истраживања јавног мњења према којима свака странка која је тренутно на власти ужива подршку 116% грађана Србије.

Тенденциозно је најављено препуштање експлоатације борског рудника страним компанијама. Ту се ради о чистом акту велеиздаје. Има и Ангола много дијаманата и Нигерија нафте, али су грађани тамо сиротиња. А, с обзиром на то да смо и ми колонија под влашћу бриселских сељака, лако је извући закључак. Потребна улагања у борски рудник за почетак експлоатације износе свега 177 милиона долара. То је ситан новац који Србија има. Само тај један рудник може да исплати национални дуг за мање од пет година и да коначно видимо боље дане. Међутим, власт најављује да ће ова златна кока бити приватизована за шаку долара.

Само у околини Бора налази се богатство вредно десетинама милијарди долара, а најављено је да ће Србија годишње да убира ренту од 38 милиона долара (око два промила) – најавио је Шон Хесон, директор „Авале“. Чак су и Албанци са КиМ добили ренту од 4.500.000.000 за Брезовицу што наводи на закључак да је њихова власт далеко паметнија. Трепча је под велом тајне (а, пре почетка сукоба „нестало“ је осам тона сребра). Да ли се неко сећа колико је тона српског злата нестало на минхенском аеродрому и шта се даље дешавало?

Ако већ сами не можемо да копамо и да узмемо профит вредан десетине милијарди долара, онда борске руднике и не треба да дирамо. Нека остану у аманет неким паметнијим Србима. Затрпати и бетонирати до даљег. Председник Владе Србије изјављује како смо чудо од економије што значи да нас сматра комплетним идиотима. Русима је припао НИС, Канађани и Американци ће добити злато, Арапи оранице, Турци и Хрвати шопинг молове, Албанци Косово, а нама ће да остане… Па, добро, нема шта да нам остане. Имамо златне медаље златних спортиста. Они једини подижу посрнули морал и захваљујући њима можемо да се тешимо: “Не би они ни 1999. смели да ударе, него видели – Тесла мртав, а Ноле мали, па удри…”

Медијски простор у Србији дели се на време смрти и разоноде. Остатак припада изборима. Кампања почиње првог септембра, али судећи по медијима, овде као да се избори никада и нису завршили. Интересантно је и то да се код нас уочи сваких избора пронађу златне жиле, нафта у wц шољи, нафтни шкриљци (“вредни” 50 милијарди долара) у Алексинцу, пред прошле изборе…

Схватање стварности и у најбољој намери неким случајем не одговара политичкој ситуацији у држави. Можда због тога што смо богати сировинама којима је најтеже објаснити да су секундарне. У причи су и наша нова браћа, имигранти. Евидентне је да су нам границе шупље ко цигански добош, да на прелазима у Србију по налогу пуштају све што на бициклу долази из правца Македоније или Албаније, да Београд све више постаје Блискоисточни, те да ће нам Орбан након тарабовања вратити 102.000 имиграната који су у Мађарску ушли преко Србије. Интересантна је исламизација православне Србије иако ти људи могу да иду и код својих богатих комшија у Емирате, Катар, Саудијску Арабију… Управо ће југ Србије постати афричка колонија у којој планирају да изграде центар за 400.000 имиграната, а можда и више.

Уколико при предаји рудних богатстава странцима наши политички веселници закажу, доћи ће до немира, па ето нових мировних мисија у најави – овај пут у околини Бора. Нема ту неке мудрости: да је Хегел разумљив свима не би био Хегел, био би Тома Николић. Сијера Леоне је крајње сиромашна земља с великом неједнакошћу у расподели националног богатства. Главни извозни производ су дијаманти и док домаћи тајкуни спадају у милијардере, дотле народ живи крајње бедно. И код нас се ради на примитивним облицима поимања реалности који доказују да је тачно да Србија има пуно злата. Али је тачније да имамо још више лопова.