Београд — Асоцијација малих и средњих предузећа незадовољна је предоженим мерама Националног савета са привредни опоравак.
Како је изјавио потпредседник тог удружења Милан Кнежевић те предложене мере су и су у интересу крупног капитала, а не предузетника.
Кнежевић је рекао да представници малих и средњих предузећа нису били позвани да учествују у раду Савета и у припреми мера за привредни опоравак.
Национални савет за привредни опоравак доставио је Влади Србије предлог мера за побољшање услова пословања и подстицање економског раста, речено је Бети у Влади.
Правни тимови министарстава већ су почели да разматрају које од предложених мера су спроводљиве, а потом ће бити прецизирано које мере би могле да се примене у кратком року.
Чланови Савета очекују да Влада до краја месеца објави план спроводјења усвојених мера које је предложило то тело формирано 2. септембра.
На челу Савета је премијер Ивица Дачић, а има три потпредседника и 21 члана медју којима су привредници, банкари и економисти.
Задатака Савета је да анализира стање у привреди Србије и припрема предлог мера за привредни опоравак земље и подстицање привредног развоја.
Чланови Савета нису желели да коментаришу предложене мере док се о њима не изјасни Влада, али су према информацијама Бете у допису Влади указали да је за привреднике најважније да им се обезбеде повољнији услови за кредитирање, да се сузбије сива економија и смање трошкови пословања.
Како преносе београдски медији, Савет је предложио усвајање закона о ограничавању рокова плаћања обавеза привреде и државе и план измирења старих дугова државе, обавезно пријављивање ненаплаћених потраживања, оснивање Бироа за подршку великим инвестицијама, један шалтер за издавање дозвола инвеститорима, измена закона о јавним набавкама, предвидив реални курс динара, формирање Развојне банке.
Кнежевић је коментаришући те мере рекао да оне нису предлог привреде и да су у интересу крупног капитала, чији су власници у том Савету.
Он је рекао да су предлози Асоцијације малих и средњих предузећа били да се смање порези и доприноси на рад, а да се ПДВ повећа за четири одсто.
„Тражили смо ургентну борбу против сиве економије и црног тржишта, контролу јавних набавки, закон о занатству, измене закона о раду“, рекао је Кнежевић.
Како је навео, предлог је био и да се сви подстицајни и развојни фондови ставе под контролу владе и рационализација јавне потрошње, као и да се побољша ефикасност наплате пореских обвезника.
Кнежевић је рекао да мере за које се залажу предузетници нико није узео у обзир, иако у сектору малих и средњих предузећа ради 90 одсто запослених.
Бета