понедељак , мај 21 2018

А Вучићевом куму – још 300 милиона динара из буџета!

Скоро 40% новца који је држава исплатила власницима малих хидроелектрана (МХЕ) за откуп струје у 2017. отишло је ЕПС-у и фирмама повезаним са кумом Александра Вучића, Николом Петровићем – близу 6,6 милиона евра!

Од 16,7 милиона евра колико је у 2017. години држава исплатила власницима 81 мале хидроелектране у Србији, највише је приходовала Електропривреда Србије (ЕПС) – скоро 3,7 милиона евра. Следе фирме повезане са Николом Петровићем, кумом председника државе Александра Вучића, којима је исплаћено нешто мање од 2,9 милиона евра. Ако бисмо прерачунали у динаре 2,9 милиона европских новчаница износи тачно 342 078 809 динара!

ЕПС и фирме повезане с Петровићем су заједно имале приход од готово 6,6 милиона евра, што је скоро 40% од укупно исплаћеног новца прошле године. По пуштању малих хидроелектрана у рад инвеститори који су их изградили и за њих од Министарства енергетике добили статус повлашћеног произвођача електричне енергије остварују профит тако што држава од њих откупљује струју по унапред одређеним, вишим ценама. Тај новац долази од грађана Србије, којима су посебном накнадом увећани рачуни за струју. Укупно гледајући, од 2013. до краја 2017. ЕПС је по овом основу приходовао готово 17,6 милиона евра. Фирмама у којима Петровић данас има власништво и његовим пословним партнерима је у периоду 2013-2017. исплаћено скоро 10,1 милион евра.

Њихов заједнички приход од 27,7 милиона евра током последњих пет година чини 47,5% укупног новца који је Србија дала за куповину струје из малих хидроелектрана. Подаци за 2017. годину показују и да је број електрана у поседу ових власника остао исти.

ЕПС-у је новац исплаћен за струју са Дринско-Лимских електрана: Овчар Бање, Међувршја и Радаљске Бање.

Ецо Енерго Гроуп је власник седам електрана у општини Црна Трава на југоистоку земље. Сувласник и директор ове фирме је Никола Петровић (на слици испод), док удео у власништву имају и његови партнери Драган Клисура, власник фирме Хидро-Тан која се бави изградњом малих хидроелектрана, Ненад Ковач, власник фирме Роаминг Елетроницс, те Вера Ристић, власница фирме Ецо Глобал и мајка Јелене Ђоковић, супруге тенисера Новака Ђоковића.

Ецо Енерго Гроуп, њени власници и Никола Петровић поседују малу хидроелектрану Јабуковик, такође у Црној Трави, док је власник МХЕ Жупањ компанија Ецо Глотек – у којој је Петровић сувласник заједно са Ковачем, Клисуром и швајцарском фирмом Глотец Интернатионал.

Као директор државног предузећа Електромрежа Србије (ЕМС) од 2012. до 2016. године, Никола Петровић није имао удела у власништву Ецо Енерго Гроуп-е, али се по одласку из ЕМС-а вратио.

Вода између две ватре

Ранија истраживања показала су да у посао са малим хидроелектранама делом улажу функционери и људи блиски власти, као и да интереси грађана често остају заклоњени интересима инвеститора.

Активисти, невладине организације, али и извештаји Завода за заштиту природе Србије већ неколико година указују на негативне последице изградње малих хидроелектрана међу којима је и исушивање река због непоштовања биолошког минимума, односно количине воде за коју произвођачи електричне енергије гарантују да ће остати у рекама заједно са живим светом у њој.

Насупрот томе, власт у Србији подстиче производњу струје из малих електрана јер се Енергетској заједници обавезала да ће до 2020. године остварити 27 посто потрошње из обновљивих извора енергије.

Само у 2017. фирмама које су повлашћени произвођачи, међу којима су осим хидроелектрана и произвођачи енергије из сунца, ветра, биомасе, природног гаса и фосилних горива, исплаћено је близу 45 милиона евра.

Највише струје из обновљивих извора током 2017. произведено је хидроенергијом – 42,96%, показује Извештај о количини и структури електричне енергије произведене у систему подстицаја.

Извештај Републичког завода за статистику о укупно произведеној струји у 2017. години још није објављен, али подаци за 2016. показују да је количина електричне енергије која је откупљена од малих хидроелектрана те године чинила свега 0,49% укупно произведене струје у земљи. То значи да чак ни масовна градња малих електрана до сада није у значајној мери повећала количину струје из обновљивих извора.

Декан Шумарског факултета у Београду, Ратко Ристић, навео је у ранијем интервјуу за ЦИНС да би се реконструкцијом хидроелектрана у Србији које постоје више деценија обезбедила већа количина енергије од оне која би се добила изградњом нових малих хидроелектрана (једну у изградњи можете видети на слици испод).

Изградњи малих хидроелектрана противили су се грађани широм Србије – у Прибоју, Књажевцу и Јошаничкој Бањи.

Приликом обиласка Јошаничке Бање у јануару ове године новинари су разговарали са некадашњим члановима Одбора за заштиту и развој Јошаничке Бање – Јеленом Дрманац и Александаром Драшковићем. Они су 2013. године током неколико месеци постојања Одбора указивали на проблеме у изградњи хидроелектрана и иницирали надзор Завода за заштиту природе на делу Јошаничке реке. Завод је у Извештају утврдио да је „дошло до угрожавања и оштећења екосистема Јошаничке реке у већој мери и на ширем простору.“

Новинари су обишли и Јошаничку Бању у чијој околини је градња малих хидроелектрана у пуном јеку.

Мештани села Темска код Пирота су током 2017. године такође протестовали против преусмеравања Топлодолске реке у Завојско језеро које користи хидроелектрана Пирот. Ова река налази се у подручју Парка природе Стара Планина. Грађани овог краја недавно су се побунили и против изградње МХЕ Паклештица на реци Височици, такође у Парку природе.

Бојан Ивковић, енергетски менаџер Пирота, је у интервјуу навео да се од 58 локација за изградњу малих хидроелектрана у овом подручју, њих 43 налазе у парку природе.

Министарство за заштиту животне средине је у одговору новинарима почетком фебруара ове године навело да су они против градње малих хидроелектрана у заштићеним подручјима јер „удео енергије која се добија из ових обновљивих извора у укупној производњи електричне енергије у Србији није у складу са штетним утицајем и променама које врше у заштићеним подручјима.

Слично томе, министар заштите животне средине, Горан Триван, је почетком априла у Пироту изјавио да је направљена грешка када је дозвољено да се у заштићеним подручјима граде мале хидроелектране.

Цинс.рс, герила.рс

Актуелно

Балада о напуштеном дикатору: Гађење, или то смрт долази

Оболели српски диктатор Александар Вучић ових дана певуши песму из филма Сјај у трави – …

Напредна велеиздајничка фукара спрема Закон о легализацији ГМО отрова

Да ли је у припреми нови закон који ће омогућити да се у Србији дозволи …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons