КОМБИНАТИ “Ратково”, “Српски Милетић”, “Бачки Брестовац”, “Змајево”, “Ловћенац”, као и “АК Суботица” и “Мали Иђош” – само су нека од укупно 146 до сада приватизована пољопривредна предузећа. Савет за борбу против корупције, међутим, сматра да их је Агенција за приватизацију продала – незаконито. Главни проблем, упозорава Савет, јесте то што су фирме продаване а да није раздвојено шта је државно, шта задружно, а шта друштвено земљиште. Нови власници су тако државно пољопривредно земљиште завели на своје име.
Агенција за приватизацију, с друге стране, одговара да су продавали предузећа, а са њима и сва права и обавезе. Земљиште је дељено на друштвено и државно, по доступним подацима из јавних регистара.
– Многа привредна и пољопривредна друштва су приватизована а да претходно није регулисано питање државне и задружне својине – наводи се у извештају Савета за борбу против корупције. – Купци могу само да користе пољопривредно земљиште, а немају право својине над њим. Пример је Комбинат “Оџаци”, где је у катастар непокретности уписано 2.004 хектара као приватна својина а да од те површине није издвојена државна и задружна својина.
КОРУПЦИЈА? Агенција, како се наводи у извештају Савета, није довољно контролисала купце. Фирме су пропадале, а уговори раскидани тек када је имовина била потпуно девастирана. Тако су, сматра Савет, привилеговани појединци по изузетно повољним ценама стицали некретнине и земљиште. Агенција, међутим, одговара да Савет не наводи у чему су појединци били привилеговани, у ком поступку и пред којом институцијом. Агенција продаје капитал на јавном тендеру, односно аукцији, а на њима могу да учествују сви.
Да ли су и како купци фирми успели да се упишу као власници државних ораница, кажу у Агенцији, питање је за катастар.
– Ми продајемо капитал и никад нисмо продавали земљиште – каже, за “Новости”, Владислав Цветковић, директор Агенције за приватизацију. – Проблем се своди на питање како је неко у катастрима прекњижавао земљиште на приватне власнике. Пре сваке продаје смо разграничавали друштвено и државно земљиште. Нисмо имали право да мењамо статус земљишта нити смо то радили.
Посебан проблем је задружна својина. Искуство Агенције за приватизацију показује да се она ретко видела у папирима. Тамо где јесте, са правом њеног коришћења су фирму и продавали. Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић објашњава да се добар део земље задругара водио као друштвена имовина.
– Комбинати, иако су били дужни да разграниче шта је задружна а шта друштвена својина, то нису урадили – каже Шеварлић. – Све су водили као друштвену својину, јер су хтели да у приватизацији достигну већу цену. Задруге сада немају нити капацитет нити документацију да докажу своје власништво над имовином. Око 250.000 хектара је аутоматски из задружне преведено у друштвену својину.
Новости
