Економија

Агенција за приватизацију, легло корупције и криминала

КОМБИНАТИ “Ратково”, “Српски Милетић”, “Бачки Брестовац”, “Змајево”, “Ловћенац”, као и “АК Суботица” и “Мали Иђош” – само су нека од укупно 146 до сада приватизована пољопривредна предузећа. Савет за борбу против корупције, међутим, сматра да их је Агенција за приватизацију продала – незаконито. Главни проблем, упозорава Савет, јесте то што су фирме продаване а да није раздвојено шта је државно, шта задружно, а шта друштвено земљиште. Нови власници су тако државно пољопривредно земљиште завели на своје име.

Агенција за приватизацију, с друге стране, одговара да су продавали предузећа, а са њима и сва права и обавезе. Земљиште је дељено на друштвено и државно, по доступним подацима из јавних регистара.

– Многа привредна и пољопривредна друштва су приватизована а да претходно није регулисано питање државне и задружне својине – наводи се у извештају Савета за борбу против корупције. – Купци могу само да користе пољопривредно земљиште, а немају право својине над њим. Пример је Комбинат “Оџаци”, где је у катастар непокретности уписано 2.004 хектара као приватна својина а да од те површине није издвојена државна и задружна својина.

КОРУПЦИЈА? Агенција, како се наводи у извештају Савета, није довољно контролисала купце. Фирме су пропадале, а уговори раскидани тек када је имовина била потпуно девастирана. Тако су, сматра Савет, привилеговани појединци по изузетно повољним ценама стицали некретнине и земљиште. Агенција, међутим, одговара да Савет не наводи у чему су појединци били привилеговани, у ком поступку и пред којом институцијом. Агенција продаје капитал на јавном тендеру, односно аукцији, а на њима могу да учествују сви.

Да ли су и како купци фирми успели да се упишу као власници државних ораница, кажу у Агенцији, питање је за катастар.

– Ми продајемо капитал и никад нисмо продавали земљиште – каже, за “Новости”, Владислав Цветковић, директор Агенције за приватизацију. – Проблем се своди на питање како је неко у катастрима прекњижавао земљиште на приватне власнике. Пре сваке продаје смо разграничавали друштвено и државно земљиште. Нисмо имали право да мењамо статус земљишта нити смо то радили.

Посебан проблем је задружна својина. Искуство Агенције за приватизацију показује да се она ретко видела у папирима. Тамо где јесте, са правом њеног коришћења су фирму и продавали. Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић објашњава да се добар део земље задругара водио као друштвена имовина.

– Комбинати, иако су били дужни да разграниче шта је задружна а шта друштвена својина, то нису урадили – каже Шеварлић. – Све су водили као друштвену својину, јер су хтели да у приватизацији достигну већу цену. Задруге сада немају нити капацитет нити документацију да докажу своје власништво над имовином. Око 250.000 хектара је аутоматски из задружне преведено у друштвену својину.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!